18. avgust
Dan deseti

Kakvo ledeno jutro u dolini! 
Pored nas je žuborio izvor. Na vreći za spavanje, u svakom naboru i udubljenju bile su „barice“ vode. Kada sam ugledao da je Sunce osvetlilo litice iznad doline, izvukao sam se iz vreće i odjurio putem uzbrdo da bih što pre stao pod Njegove tople zrake! Posle, kada se Sunce podiglo, sve stvari smo rasprostrli po livadi da se prosuše. Za to vreme smo se druzili sa Maretom, doručkovali i mutili Nes-kafu.

U 10:15 h samo krenuli za Šavnik. Tu smo stigli za manje od pola sata, kupili hranu u prodavnici i krenuli asfaltnim, ali vrlo strmim putem uzbrdo. U Gornju Bijelu (1003 m.n.v) smo stigli u 13:20 h. Umivanje i pranje stvari u reci. Upoznali smo čoveka koji se vratio u rodno mesto pošto su ga sa porodicom proterali iz Bihaća. Pozvao nas je u goste. Počastili su nas sokom od hajdučke trave koji je bio izvanredan! Posle smo i ručali kod njih. Jedva smo otišli od njih, i to opet gurajuci bicikle, ka planini Lola.

 

Planina Lola kod Šavnika

Planina Lola kod Šavnika

Kasno popodne prolazili smo pored katuna Milete Dragića koji je sa ženom, dva sina i dva rođaka (ispomoć preko leta) napravio pravi odbor za doček pošto nas je još izdaleka ugledao. „Morali“ smo da se kod njih zadržimo i prespavamo. Prethodnih noći vuk im je ordinirao po toru, pa su izgubili nekoliko ovaca. Nisu hteli ni da čuju da nas puste da nastavimo put i spavamo u planini. Nakrkali smo se najboljeg kajmaka, moračkog lisnatog sira (neopisivo dobar!), kiselog mleka i domaceg hleba. Spavali smo u mlekaru okruženi plitkim činijama sa kajmakom i ostalim mlečnim proizvodima.