Živeti sa prirodom
<- nazad • dalje ->


ZMIJE OTROVNICE

Odlučio sam da vas upoznam sa opasnošću ujeda zmija otrovnica iz dva razloga: prvo, najveća relna opasnost koja vam od životinja preti prilikom boravka u prirodi je ujed zmije (jako su male šanse da vam neposredna opasnost preti od neke druge divlje životinje) i drugo, ukoliko vam se dogodi ova nesreća, važno je da umete da brzom intervencijom spasete svoj ili tuđi život.

Mere opreza

Opšte pravilo je da vam od divljih životinja ne preti nikakva opasnost ukoliko ih ne uznemiravate. Sve divlje životinje beže od čoveka a napadaju ga samo ukoliko se osećaju ugroženo! To podrazumeva da ste direktno naleteli na njih, da imaju mladunce koje će braniti, ili pak da ste na neki drugi način ugrozili njihov opstanak.

To sve važi i za zmije. One napadaju čoveka samo iz straha, i samo i jedino ukoliko ih nagazite! Zmije su jako opasne i u sezoni parenja ili dok neguju mladunce ali i tada, ako se povučete bez naglih pokreta, neće vas napasti. Zaštita od ujeda otrovnice na zahteva nikakve posebne mere već samo oprez! Vodite računa da po bespuću i kamenjaru ne idete bosi. Pri podizanju kamena, branju grožđa, pri radu ili igri u maslinjaku, polju itd. treba stalno biti oprezan. Najbolja preventiva je da kada prolazite čestarima, kroz visoku travu ili šumu pravite galamu: pevajte, glasno pričajte, lupajte štapom, kršite granje oko sebe… Sve divlje životinje, pa i zmije će se skloniti sa puta kojim idete. Dobro je da imate čizme sa debljim zidom koji zmijski zubi ne mogu da probiju: kožne, planinarske, čak i gumene čizme mogu odlično da posluže. Dobro je i da vam pantalone budu od čvršćeg materijala. Ukoliko se zmija nagazi ona će se instiktivno okrenuti i ujesti za nogu, najčešće u visini čuklja. Ako su na nogama čizme onda neće biti problema.

O zmijama

Zmije su, kao što je poznato – gmizavci. One su ili neotrovne i potpuno bezopasne, ili otrovne i vrlo opasne.

Otrovne zmije se u brzini teško razlikuju od neotrovnih, ali osnovno je to da otrovnice imaju izraženu trouglastu glavu (kod neotrovnih je ona više jajolika) i dosta sužen vrat, dok kod neotrovnih to nije slučaj. Žive na svim meridijanima ali ih mnogo više ima u toplijim krajevima. Najopasnije su otrovnice u tropskim predelima. U Južnoj Americi i naročito u Indiji, od ujeda otrovnih zmija svake godine umre desetine hiljada ljudi.

Grupu opasnih otrovnih zmija čine: kobra, istočnoindijska naočarka i mnoge druge zmije Afrike, Australije i južne Amerike kojih u Evropi nema. Ali ne varajte se, u Evropi žive viperene, kojih opet nema u tropskim krajevima. Među ovim otrovnicama najopasnije su: poskok (kamenjarka) i šarka. Obe vrste žive u našim krajevima, a jedna od druge se razlikuju po šari na leđima i po glavi. Šarka je i dobila ime po tamnoj, izlomljenoj (cik-cak) šari na leđima. Deblja je i krupnija od poskoka. Šarke se po pravilu sreću u šumovitim krajevima, dok se poskok češće nalazi na kamenjaru, u toplijim krajevima, na moru… Poskok je nešto manja i tanja zmija, ali opasnija i otrovnija od šarke. Kao i sve zmije otrovnice ima jako izraženu trouglastu glavu (gledano odozgo) i roščić na nosu (to nema ni jedna druga zmija).

Otrovni aparat u svih zmija otrovnica je u osnovi jednak. Sastoji se iz dva oštra i šuplja zuba koja su u vezi s dvema otrovnim žlezdama. Mesto gde se nalaze otrovne žlezde zavisi od vrste zmije, ali kod većine se nalazi u gornjoj vilici. Žlezde luče otrov koji se skuplja u kesicama iznad šupljih zuba. Jačina i količina otrova su različiti i zavise od mnogo faktora: ako je zmija sita ili ako je ujedala više puta uzastopce, otrov je slab i nema ga dovoljno, a ako je gladna ili ako je dugo na suncu, otrov je jak i ima ga mnogo.

Dejstvo otrova

Otrovnice su veoma pokretne, nisu plašljive, umeju da plivaju i brzo napadaju. Ujed je munjevit. Na mestu ujeda se vide dve male ubodne ranice koje ne krvare. Ubrzo na tom mestu nastane crveni prsten koji postaje plavičast, tj. rana pomodri i javi se otok. Nešto kasnije se na tom delu tela javlja obamrlost. Kad jednom uđe u krv, otrov se raznosi po celom telu. Otrovani oseća drhtavicu i slabost, javlja se vrtoglavica, puls mu se ubrzava a disanje postaje sve teže, bled je, često povraća i ima prolive, gubi svest. Kasnije se javljaju grčevi i potpuna neosetljivost (koma). Ukoliko se ne reaguje blagovremeno, nastupa paraliza centra za disanje a malo zatim i srce prestane da radi.

Prva pomoć

Sastoji se u potpunom mirovanju povređenog. Ujedeni ud treba podvezati, umereno stegnuti poveskom neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati. Povremeno (3-5min) popuštati povesku jer krv mora da cirkuliše i kroz otrovani deo tela, odnosno od vena ka srcu. Na samom mestu ujeda naprave se kroz kožu dva unakrsna reza (slovo „H“) u dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari. Tako će sa krvlju izaći i veći deo otrova. Nikako se ne preporučuje isisavanje rane ustima, jer je i najmanja ranica na ustima ili usnoj duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se otruje i onaj koji pokušava da pomogne! Rezovi se prave nožem, žiletom ili drugim oštim predmetom čije je sečivo opaljeno na plamenu ili obrisano alkoholom. Unesrećenom davati što više tečnosti: čaja, kafe, voćnih sokova i drugih napitaka, ali nikako alkohol. Zatim ga treba što pre preneti do najbliže medicinske ustanove gde će primiti serum protiv zmijskog otrova.

<- nazad • dalje ->

Strane: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13