četvrtak, 9. avgust
Smederevska Palanka – Natalinci – Topola (Oplenac) – Šatornja – Rudnik (Porodica bistrih potoka)

Na putu do Rudnika stali smo u Topoli da odmorimo i da se sakrijemo od sunca koje je i dalje neumoljivo pržilo. Obišli smo Oplenac, a neki kasnije pristigli su pored puta pronašli napuštene mačiće. Smestili smo ih u jednu kartonsku kutiju, a kako su se truckali u prikolici svi smo strahovali da li će to i preživeti.

Morning circle u Porodici bistrih potoka (M)

Morning circle u Porodici bistrih potoka (M)

Nije bilo lako stići do Bože Mandića i porodice bistrih potoka, a pogotovo popeti se na Rudnik. Na ulasku u mesto Rudnik Rajko i ja smo sačekali ostale. Snažna Holandjanka Hineke je prva pristigla.

Dalje je trebalo skrenuti na sporedni put da bi se stiglo do Bože. Međutim kako se već spuštao mrak krenuo sam dalje asfaltom do prevoja i skretanja za Gornji Milanovac ili Beograd. Skrenuo sam desno i spustio se do table sa natpisom „porodica bistrih potoka“. Ubrzo se potpuno smrklo, tako da je mnogima bilo teško da pronađu put. Dežurali smo na smenu pored magistrale sa bljeskalicom u ruci.

Boško nas je lepo dočekao i pripremio nam večeru. Dugo smo slušali Boška do kasno u noć. Pičao nam je o sebi i svom opredeljenju da živi u šumi.

Mnogi su spavali samo u vrećama, mada je bilo dosta vlažno.

Tako prođe i moj rođendan.

Novi članovi razgledaju vozni park (M)

Novi članovi razgledaju vozni park (M)

Hineke sa našom maskotom u krilu (L)

Hineke sa našom maskotom u krilu (L)

petak, 10. avgust
Rudnik – Gornji Milanovac – Čačak -Trnava -Zablaće – Gorićani – Mrsać – Adrani – Kraljevo

Posle doručka domaćin nam je organizovao prepodnevne ludorije u prirodi, za one koji ne žure dalje. Rajko i ja smo ih čuli kako galame u šumi dok smo silazili do magistrale. Stigli smo u Kraljevo i našli internat šumarske škole. Zakasnili smo na kritičnu masu. Održana je bez nas. Vratili smo se u internat da večeramo i najzad se istuširamo toplom vodom.

Viki se razboleo pa smo ga smestili u izolaciju.

Zdravoj ishrani učesnika  poklanjala se posebna pažnja (M)

Zdravoj ishrani učesnika poklanjala se posebna pažnja (M)

subota, 11. avgust
Rudnik – Maglić – rafting Ibrom

Posle doručka krenuli smo, ovog puta autobusom, do starog grada- tvrđave Maglič u blizini Kraljeva na oball Ibra. Popeli smo se do same tvrđave i sa uživanjem razgledali okolinu sa zidina drevnog grada.

Nedaleko od mosta preko koga smo prešli primetili smo gomilu traktorskih unutrašnjih guma spremnih za rafting ili veselo spuštanje Ibrom. Dirk, Vita, Kristina, Kirsi i ja vezali smo međusobno gume i formirali „gumeni cvet“. Bilo je oblačno i vetrovito, ali voda nije bila toliko hladna. Posle lude vožnje po brzacima izašli smo na ušću Lopatnice u Ibar. Onako mokri, presvukli smo se na brzaka kraj puta i pošli peške do izletišta gde nas je čekao za ručak spremljeni pasulj. Repete je bila normalna praksa dok zalihe traju. Na kraju bilo je i kukuruza pečenjaka.

Uveče je počela da pada kiša, pa smo tako pokisli odlazeći na prezentaciju ili tribinu. Bilo je dosta posetilaca i puno pitanja o svemu i svačemu. Domaćin po imenu „Pop“ je bio dobar prevodilac. Obećao nam je da će nas sutra ujutro izvesti iz grada.

nedelja, 12. avgust
Kraljevo – Ribnica – Vrnjci – Goč – Stanišinci – Bzenice – Grčak – Budilovna – Brus

Malo smo okasnili, a Pop nas je sticajem okolnosti izveo iz Kraljeva preko Ribnice na glavni put za Vrnjačku Banju. To i nije bilo tako loše rešenje, jer nas je čekalo pentranje na Goč. Nije bilo puno saobraćaja, pa smo vozili opušteno.

Na prilazu banji pojačao se vetar. I dok smo pravili pauzu, pili kafu i užinali, počela je kiša. Pratila nas je sve do prevoja. Bili smo mokri bez obzira na šuškavce. Vozeći uzbrdo znojili smo se možda još više.

Pauza je bila u dečijem odmaralištu. Nije bilo piva. Nažalost samo čaj.

Nastavili smo nizbrdicom, a vetar nas je usput osušio.

Promenjen plan je uslovio da kampujemo u Brusu pored bazena koji je nažalost bio prazan.

Buca iz“Sremuša“ je opet odradio pošteno posao i pripremio čorbu od šumskog samoniklog jestivog bilja i spremio pite za stroge i umerene vegetarijance.

Fića iz uprave „Nacionalnog parka Kopaonik“ nam je pripremio pravo iznenadjenje. Posluženi smo specijalnim vrstama rakija: travarica, višnjevača, borovčanka i kupinovka. Probali smo i slatko od šumskih kupina, malina, jagoda i višanja. Na kraju kao poslasticu dobili smo i sveže šumsko voće. Gosti su bili prezadovoljni, tačnije oduševljeni.

ponedeljak, 13. avgust
Brus – Razbojna – Blace – Beloljin

Od Brusa smo išli ka Razbojni, pa smo skrenuli desno ka Blacu. Taj dan sam kasno krenuo, a Ben i Pipa su već dosta odmakli. Rajko i ja smo ih sustigli i ušli u Beloljin.

Jutarnji dogovor u Brusu (L)

Jutarnji dogovor u Brusu (L)

Međutim trinaesti baš nije bio moj srećan dan. Bez uspeha sam pokušavao da pronađem osobu za kontakt. Mojom greškom izabrali smo pogrešno mesto za pripremanje večere. Ben i Pipa su već počeli da gule krompir. Leszek se odjednorn pojavio i pozvao nas da se premestimo na drugo mesto, gde se već okupila skoro polovina biketoura.

Taj dan je stvarno bio baksuzan. Dok smo spremali večeru i nameštali šatore, jedna krava nas je stalno ometala u poslu, dok je vlasnik nije poveo sa ispaše. Posle večere Onza je imao svoj workshop o dogadjanjima u Pragu i demonstracijama. Odnekud se pojavio neki lik i počeo da nas gnjavi. Zatim je na rumunskom stao da poziva nekog sa kim je hteo da razgovara. Florin se žrtvovao i odvukao ga u stranu da bi mi nastavili sa diskusijom.

Nikoleta i krava (M)

Nikoleta i krava (M)

U bližoj okolini nije bilo toaleta, pa je iskopana rupa (shit hole) za tu namenu. Ali pokazalo se da lokacija nije bila baš podesna, pa su se mnogi snalazili kako su znali i umeli.

Marjan, Hineke, Sofia i Rajko u Nišu (L)

Marjan, Hineke, Sofia i Rajko u Nišu (L)

utorak, 14. avgust
Beloljin – Donja Konjuša – Donja Toponica – Prokuplje – Merošina – Niš

Išli smo starim putem ka Prokuplju, koji je delimično bio u lošem stanju, međutim kako smo prilazili Prokuplju, put je bio sve bolji.

Napravili smo pauzu za ručak, a neki „radoznali“ policajac se raspitivao ko smo, šta smo, odakle smo, gde putujemo itd.

Stigosmo konačno do Niša. A na ulasku u grad zastao sam da snimim ime stovarišta gradjevinskog materijala „živ ti ja ži mi ti“.

U gradu su nas dočekali domaćini. Tačnije u parku na tvrđavi. Tu su već bili Ben, Pipa i Olek. Jelo je ovog puta pripremila firma iz Holandije „Rampamplan“. Sos od kikiriki putera je bio odličan.

U galeriji je bio susret sa gradonačelnicom, a kasnije uveče bila je zakazana žurka uz muziku i lokalne DJ majstore. Tom i Rosa su bili naljuđi. Žurka je trajala do kasno u noć. Neki su ranije krenuli na spavanje, jer sutra nas je čekao opet težak dan.

sreda, 15. avgust
Niš – Gadžin Han – Duga Poljana – Donji Dušnik – Ravna Dubrava

Onza nas je napustio. Pozdravlli smo se i pošli ka izlasku iz grada.

Zamalo da promašimo Ćele-kulu. Naime tabla sa natpisom bila je namerno ili slučajno zaklonjena kontejnerom.

Potok u Gadžinom Hanu (L)

Potok u Gadžinom Hanu (L)

Zastali smo u Gadžinom Hanu da se oporavimo i nešto pojedemo. Na izlasku iz centra, naišli smo na predivan čist i hladan potok. Sjurili smo se, poskidavši sve sa sebe, pravo u vodu ne obazirući se na blizinu puta i kuća u okolini.Prijalo nam je ovo osveženje, a one još mamurne ovo je potpuno otreznilo.

Čekao nas je još dug put do Ravne Dubrave. Rajko „zec“ je već odavno odmaglio, a ja sam krenuo u poteru za njim.

Pružao se divan pogled na Suvu planinu, vrh Trem i uopšte prelepu okolinu na ovorn delu puta. Nailazio sam na deonice puta koje su bile bez asfalta. Popravke su bile u toku. Sustigao sam Oleka i Majkla i konačno posle dosta gore-doliranja stigoh u Ravnu Dubravu.

Rajko je već ispijao ko zna koje pivo sa lokalnim društvom. Na kraju sela ima još jedna kafana, a ispod puta je fudbalski teren. Između kafane i škole postavili smo šatore.

Meštani su nas pozvali da odigramo utakmicu sa njima. Bugarin Todor je prešao na njihovu stranu, pa smo izgubili.

četvrtak, 16. avgust
Ravna Dubrava – Zavidince – Veliko Bonjince – Modra Stena – Ljuberađa – Kambelevci – Studena – Zvonačka Banja – Trnski Odorovci

Golemi Stol (L)

Golemi Stol (L)

Krenuli smo dolinom reke Lužnice do mesta Ljuberađa. Tu smo stali da sačekamo ostale. Kad se krene iz sela desno na sporedni put pre mosta treba ići levo do reda topola. Ovo je bilo lepo i mirno mesto za odmor.

Sačekavši 15h rešio sam da krenem u poteru za Rajkom, koji je opet bio nestrpljiv.

Pronašao sam prečicu pre Babušnice kroz jedno selo. Put je bio dobro nabijen tucanikom. Posle 3-4 kilometra izašao sam na asfalt i ugledao Golemi Stol ispred mene. Posle još gore-doliranja, najzad naiđoh na Zvonačku Banju. Usput sam zastajkivao da slikam divnu okolinu. U jednom momentu mi se učinilo da mi popušta zadnja kočnica.

Štala pored puta Kambelevac-Studena (L)

Štala pored puta Kambelevac-Studena (L)

Do hotela se dolazi uzbrdo strmom ulicom u pravcu parkinga. Raspitivao sam se na recepciji kako se može ući na bazen. A na izlasku sretoh policajca koji mi je rekao da dole čekaju dva momka na biciklima neku grupu iza tunela.

Upoznao sam Nešu i njegovog druga. I dok smo čekali da ostali naiđu, primetio sam da je sajla zadnje kočnice pukla. Sreća da se to nije desilo ranije na nekoj nizbrdici ili u krivini.

Dao sam im sprej da obeleže mesto gde treba skrenuti sa puta, a ja sam počeo da menjam sajlu i puknute žbice na zadnjem točku. Ubrzo naiđoše Ben, Pipa i Olek.

Bangavi i Karin su spremili odličnu večeru i pošto smo svi bili umorni ubrzo smo zaspali.

Strane: 1 2 3