petak, 17. avgust
Trnski Odorovci

Dan odmora su neki iskoristili da obiđu manastir Poganovo iz XIV veka, bazen sa lekovitom vodom ili da se okupaju u reci Jermi.

Međutim Viki i društvo su popili malo više rakije, pa su se i raspevali. Naime pevačko društvo u sastavu: Viki, Rose i Kirsi pevalo je u sav glas – ej haj vinca ca vinca rumena – bez obzira na ozbiljnost tema raznih workshopova.

Pipa je morala da pronadje mirnije mesto za priču o genetski modifikovanoj hrani. Međutim usred ozbiljne diskusije Naima prasnu u smeh, jer je ugledala neobičan prizor.

Jutro u Odorovcima

Jutro u Odorovcima

Leškarenje na suncu

Leškarenje na suncu

Viki je pokušavao da izvede akrobatsku figuru. Hteo je da piški, ali je izgubio ravnotežu na strmom terenu, pa je pao u grmlje.

subota, 18. avgust
Trnski Odorovci – Sukovo – Dimitrovgrad

Od manastira Poganovo pa dalje kanjonom reke Jerme koja protiče pored puta uživali smo u blagoj nizbrdici. Skoro da nije bilo potrebno okretati pedale.

U kanjonu Jerme (L)

U kanjonu Jerme (L)

Put u kamenu (L)

Put u kamenu (L)

Hineke i Sofija uživaju u vožnji (L)

Hineke i Sofija uživaju u vožnji (L)

Pejzaž je bio prelep, a mi smo nažalost morali dalje. Zastajkivali smo i slikali se pored puta.

Sačekali smo i ostale na raskrsnici Pirot-Dimitrovgrad. Sada smo krenuli u grupi magistralnim putem. Vozači su nas pozdravljali trubeći. Ubrzo smo stigli u grad.

Na železničkoj stanici su nas dočekali Rozeta, Karin i Nikola. Zajedno smo otišli do stadiona, gde smo postavili šatore.

Pošto smo brzo stigli, imali smo još vremena da obiđemo grad.

Na železničkoj stanici u Dimitrovgradu (L)

Na železničkoj stanici u Dimitrovgradu (L)

Ben je imao peh sa biciklom. Pukao mu je ram. Na sreću lokalni majstor je to odmah zavario za samo 200 din.

Posle večere je bila tribina u opštini, a uveče smo se popeli na obližnje brdo iznad grada. Pored manastira na vrhu bio je disko na otvorenom. Kada sam primetio da je tu i groblje, razočarao sam se. Vratio sam se ranije u kamp.

Muzika je treštala do kasno u noć, ali san je lako pobedio.

nedelja, 19. avgust
Dimitrovgrad – državna granica

Granica je na samo 4km od Dimitrovgrada.

Opet smo krenuli zajedno, ali sam ja pošao samo da ispratim društvo. Zastali smo pred graničnim prelazom, a muzlka iz jedne od prikolica je popravila raspoloženje prilikom pomalo tužnog rastanka sa ovom veoma simpatičnom družinom ekologa na biciklima…

Naima, Mane, Raša i ja smo ubacili bicikle u voz i vratili se u Beograd.

Rastanak na granici (L)

Milan Borić,
novembar 2001.

Strane: 1 2 3