Nešto malo o Staroj

Stara planina je drugačija od svega što možete da zamislite, ona je čitav jedan svet za sebe, koji kao da je zaboravljen u prostoru i vremenu. Na Staroj je sve ogromno: planinski grebeni koji se pružaju u nedogled, stoletna stabla bukava i smrča visoka poput sekvoja, planinske reke koje huče, penušaju i prelivaju se kotrljajući moćne stene, spuštajući se desetinama kilometara niz padine Stare, slapovi, vodopadi na svakom koraku… Crvena zemlja, crvene stene, da bi se onda pomešale sa sivim, granitnim, a u sledećem trenutku plavičasto zelenim. Sve blago, zaobljeno, a opet veliko i moćno, kao da su milenijumi vajali ovu gigantsku skulpturu daleko pre nego što je nastalo bilo šta unaokolo, dok je Balkan još uvek bio ostrvo u beskrajnom moru.

Tri Čuke, sa prevoja na 1700 m visine ispod Vražje Glave

Tri Čuke, sa prevoja na 1700 m visine ispod Vražje Glave

Dojkinačka reka u gornjem toku

Dojkinačka reka u gornjem toku

Tipična kuća pod Starom planinom

Tipična kuća pod Starom planinom

Stara planina je nekada bila puna ljudi i još punija stada ovaca, ali sada toga više nema. Ostalo je još nešto malo ljudi, staraca koji pripovedaju o nekom davno prošlom vremenu, i posvuda napuštene kuće, kakve su se u ovim krajevima pravile stotinama godina, od blata i drveta. Začudo, Stara planina je puna dobrih, beskrajnih šumskih puteva, koje treba zahvaliti eksploataciji šuma, koja je jedina živa ljudska aktivnost koja je preostala u ovim krajevima; da nema seče nepreglednih šuma, ovo bi odavno postao teren nepristupačan poput Amazonije. Dolina reke Jelovice je jedan od najboljih primera za to, jedna od poslednjih oaza prave divljine u Srbiji.

Sada se Staroj smeši zimski turizam, doduše onom severnijem, poznatijem delu, podno Babinog Zuba i Midžora, gde je i do sada postojao kakav takav turizam u postojećem hotelu i planinarskom domu pod Babinim Zubom. Ovde gde smo Neven, Željko i ja rešili da krenemo u miholjsko leto 2006. još dugo tragovi civilizacije neće stići, ostaće to mirna oaza za sve one koji žele da pronađu svoju osamu daleko od razuzdane gomile.

Visoko uz Dojkinačku reku bukve posustaju pred smrčama

Visoko uz Dojkinačku reku bukve posustaju pred smrčama

Dugo sam planirao posetu tom, malo poznatom delu Stare planine oko grebenova Koprena i Bratkove Strane, ugnježđenom u doline Dojkinačke reke, Jelovice, Rosomačke reke i Visočice, gde mirno spavaju polunapuštena sela kao što su Dojkinci, Brlog, Pakleštica, Rsovci, Visočka Ržana, Slavinja ili Senokos. No uvek mi je nekako izmicalo, što zbog nedostatka slobodnog vremena (350 km udaljenosti od Beograda ipak nije šala, treba stići do onde), nedovoljno radoznalog društva, neadekvatnih klimatskih uslova (na visinama koje dostižu i 2000 m klima ume da bude surova tokom većeg dela godine), ali pre svega zbog nepoznavanja terena i nemogućnosti da se dođe do preciznih informacija o mreži puteva kako bi se isplaniralo kretanje. Čak i lokalci, ljudi iz Pirota i Dimitrovgrada nisu bili u stanju da mi daju precizne odgovore na moja očigledno preteška pitanja o kvalitetu puteva i njihovim tačnim trasama, a raspoložive topografske karte pokazale su se veoma zastarelim i gotovo neupotrebljivim.
Google EarthKada sam već pomislio da će izlet do Dojkinaca morati da se napravi potpuno „na slepo“, tako što bih prvo organizovao jednu istraživačku turu kako bi se ispitao teren, pa tek potom planirao neku opuštenu, bajkersku varijantu, napredak tehnologije omogućio mi je da precizno u metar isplaniram kretanje terenom na kome nikada ranije nisam bio i o kome nisam imao upotrebljive informacije od onih koji su ga možda posetili. „Čarobni štapić“ se u ovom slučaju zvao Google Earth, a njegovi autori su odlučili da upravo ovaj zabačeni deo Srbije ugnježđen uz Bugarsku granicu, ko zna zašto, bude jedan od za sada retkih koji su pokriveni satelitskim snimcima dovoljno preciznim da na njima prebrojite svaku kuću i svako drvo. Samim tim na njima ne samo da je bilo moguće precizno razaznati puteve, već i puteljke, pešačke staze, pa čak i kolotrage na pašnjacima za čije praćenje je i na licu mesta potrebno koncentracije! U verziji Plus ovog programa moguće je nacrtati putanje na potpuno isti način kako se to čini i na topografskim kartama u OziExplorer-u, a ovako snimljene trase se bez problema mogu prebaciti u OziExplorer, kao i u sam GPS uređaj. Korak po korak, nekoliko dana sam gledao, maštao, zamišljao, naginjao u 3D perspektivi… U jedno sam bio siguran – ovo „preti“ da bude najveća avantura u istoriji Freebiking-a, vožnja kroz predele koji odišu takvom nestvarnom lepotom da ćemo kroz njih jezditi ne skidajući osmeh blaženstva s lica, čak ni na delovima gde treba zbog nagiba pogurati bicikl. Nisam mogao da pretpostavim do koje mere sam bio u pravu! 🙂

Sledeća strana…

Strane: 1 2 3 4 5 6 7 8