Foto album sa 35 fotografija više rezolucije od 12. jula

Knjaževac na +39 i laguna na Trgoviškom Timoku

12. juli 2008.

Knjaževac - više liči na Amsterdam nego na istočnu Srbiju

Knjaževac je bio poslednja prilika za kontakt sa civlizacijom (ili barem njenim urbanim oblicima) na našem proputovanju do Stare planine, što je trebalo iskoristiti da dobro razmislimo šta smo od namirnica zaboravili da ponesemo, jer posle njega zaista više nećemo imati gde da ih nabavimo. Ali i više od toga. Bila je to prilika da na trenutak iskoračimo iz radikalno pustinjačkog fazona, da u laganim letnjim sandalicama prošetamo po kaldrmi jedne prelepe varošice, čije šarene fasade u centru duž Timoka neodoljivo podsećaju na Amsterdam. Ni traga onoj tipično palanačkoj zapuštenosti domaće provincije. Pored lepog parka su i letnje bašte restorana i poslastičarnica, što je bila jedinstvena prilika da sednemo u stolicu koja neće biti naša rasklapajuća kamperska stolica, pojedemo sladoled i popijemo limunadu. A to je na +39, dokle je živa u termometru tog dana stigla, baš, baš prijalo.

Na Timoku ćuprija...

Na Timoku ćuprija…

Ipak, vremena za posvećivanje više pažnje kulturno-istorijskim znamenitostima Knjaževca nije bilo. Već smo duboko zagazili u posle podne i s obzirom da nismo nameravali da uzmemo sobu u nekom knjaževačkom pansionu, trebalo se blagovremeno vratiti do raskrsnice puta ka Kalni i Pirotu i konačno, trećeg dana našeg puta, naći se na prostoru koji se po svim geografskim odrednicama može nazvati prostorom Stare planine.

Imao sam par ideja gde želim da zanoćimo te večeri – jedna mogućnost je bila pored vodopada Bigar, nekoliko kilometara južno od Kalne, a druga je bila da stignemo do kanjona Temštice i da pronađemo neko lepo mesto u njemu, kojima ovaj jedinstveni kanjon od crvenih peščara zaista ne oskudeva. Jedini problem je bilo to što je dnevno svetlo ovog dugog dana u koji smo zaista svašta uspeli da sažmemo već isticalo i što bi bilo koja od te dve ideje verovatno podrazumevala podizanje kućice po mraku. Hteo sam Goci usput da pokažem poznato kupalište knjaževčana na Trgoviškom Timoku, na ulazu u jedan stenoviti tesnac tek nekoliko kilometara južno od grada, gde je napravljena i minijaturna brana. Ali, svako zaustavljanje nas je dovodilo u još već cajtnot.

Oaza na Timoku u predvečerjePrva od mnogih lomača na našem putu

U dilemi da li da zastanemo ili ne, u trenutku prelomismo da stanemo, makar na pet minuta. Međutim, Goci se mesto toliko dopalo, da je spontano pao predlog da ne idemo dalje, već da se tu ulogorimo, natenane pripremivši sve za noć i iskoristivši smiraj dana da se i mi okupamo u malenoj, stenovitoj laguni. Kupača je još uvek bilo, tako da smo se povukli niz reku koliko je to bilo moguće, „zauzevši“ šljunkovitu adu na Timoku, ispod same terase davno napuštenog restorana. Kako su modri tonovi noći lagano bojili nebo i počele da se pojavljuju prve zvezdice, kupači su lagano napuštali izletište, da bi na kraju ostao samo još jedan par, na suprotnom kraju izletišta. Ostali smo praktično sami, uz zrikavce, žubor Timoka i… vatru. Ispočetka diskretnu, da bi vremenom, kako smo dovlačili još suvih drva kojih je bilo u izobilju svuda po našoj adi, prerasla u pravu lomaču koja gotovo da je osvetljavala čitav mali kanjončić u kome smo se nalazili. Svežinu noći uz tu vatru praktično nismo ni registrovali, ostavši u našim stoličicama na rasklapanje, kao hipnotisani, hraneći vatru i slušajući njeno pucketanje, do ponoći. Te noći smo se zadovoljno povukli u naš šator, svesni toga da smo stigli na odredište, da je uvertira završena i da sutra punim plućima uranjamo u ono pravo, ono zbog čega smo i krenuli na put. Naša velika avantura na Staroj planini je, na kraju trećeg dana puta, konačno počela.

Sledeća strana

Foto album sa 35 fotografija više rezolucije od 12. jula

Strane: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12