Tara on i off road

Tara je, nakon [neprikosnovenih] Zlatibora i Kopaonika, u drugoj grupi planina Srbije po poseti turista. Na zalost vecina posetilaca „dobaci“ samo do Kaludjerskih bara ili Mitrovca, eventualno do neke od mnogobrojnih vikendice na Zaovinama.

Jedan dan prvomajskih praznika 2010. mi smo iskoristili za izlet do malo udaljenijih lokacija, a ponovo smo kao inicijalnu kapislu iskoristili clanak Aleksandra Veljkovica iz starog broja nekadasnjeg Auto Bild magazina.

Za nekoga kome je privremeno mesto boravka bilo na Kaludjerskim barama, detaljno opisana ruta od brane na jezeru Perucac do Mokre Gore morala je da dozivi prilagodjavanje realnoj situaciji i zeljama. Kao prvo morali smo se spustiti do brane, a kao drugo, Mokru Goru smo ovaj put zeleli da preskocimo.

Geografski, Mitrovac je usputna destinacija ka jezeru Perucac, a za njega me vezu i lepe uspomene takozvane „rekreativne nastave“ na koju smo odlazili svake godine od 1. do 4. razreda osnovne skole.

Ja sam pozeleo da podelim iskustvo ovog izleta sa vama, i evo, zelja mi se ispunila :-).

Usledio je spust ka Drini, sa par lepih vidikovaca…

Na parkingu hotela Jezero dotakli smo polaznu tacku Saletove ture, a koju cemo u nastavku pratiti stotinjak kilometara.

Na zalost, posle samo par sekundi bili smo uzasnuti prizorom koji se sa visine nije mogao videti, a koji je prekrivao kompletno jezero Perucac.

Milioni plasticnih flasa i drugih otpadaka plutali su jezerom. Njihova velika mana je sto su nerazgradivi, ali kada se pogleda ova slika, mozda je to i prednost. Naime, uz dobru volju, moguce ih je pocistiti i spasiti prirodu.

I bas na tom, a ne na nekom mnogo lepsem mestu, ugledao sam vozilo Nissan Patrol jednog od mojih omiljenih TV lica 🙂 …

Jovan Memedovic je sa svojom ekipom dosao da snimi ovu strahotu, ali i najavljeni pocetak ciscenja jezera.

Mi smo prema planu nastavili dalje, prvo malo uz jezero, a zatim uzbrdo kanjonom recice Dervente u pravcu Predovog krsta, najveceg raskrsca puteva u ovom delu Tare.

Nakon napustanja asfaltnog puta po prvi put od polaska sa Kaludjerskih bara, odabrana je marsuta ka vidikovcu Biljeske stene.

Dalje se u istom smeru moze nastaviti vozilom jos oko 3km do sledeceg vidikovca na Drljama, ali se do pravog pogleda moraju protegnuti noge jos oko 500m. Kako sam ja u posadi imao i dvoje male dece, a i nalazili smo se u rezervatu Zvezda poznatom po najvecem broju medveda na podrucju Tare, resili smo da taj vidikovac preskocimo i ne ponesemo nekog medveda sa sobom. Da, dobro ste procitali sta sam napisao, a evo i zasto… 🙂

Sumskim putevima solidnog kvaliteta [u prevodu: moze proci svako sa malo visim klirensom, cak i bez 4×4] nastavili smo prema naseobini Jagostica… sve dok nismo naleteli na nesto cega nije bilo u vreme kada je Sale prosao rutom :-).

Kako je levo bila suma, a traganje za obilaznicom na desnoj strani nije urodilo plodom, usledio je rikverc i povratak do alternativne trase kojom smo inace nameravali da se vratimo iz Jagostice do Predovog krsta.

Posto smo u Jagostici dotakli najudaljeniju tacku izleta, preko Predogov krsta smo se zaputili ka jezeru Zaovine.

I bas na mestu odakle sam skljocnuo fotografiju iznad ovih redova, ugladao sam iz suprotnog pravca poznato vozilo pisca clanka po kojem smo se zaputili u avanturu po Tari, Aleksandra Veljkovica. Sale je prvomajske praznike takodje provodio na Tari i susednom Zlatiboru, a u traganju za najinteresantnijom marsutom kojom ce biti otvoren zvanicni Jeep Club Srbija.

Nastavili smo svako svojim putem, mi dalje pored jezera…

… a za povratak ka Kaludjerskim barama odabrali smo „stari put“. Cinjenica da, za razliku od novog koji spaja Mitrovac i Kaludjerske bare, nije asfaltiran, bila nam je dodatni motiv :-).

Povratkom na start danasnjeg dana nije se i zavrsio planirani obilazak Tare. Naime, u blizini naseg smestaja, nakon prolaska pored ergele konja i manastira, stize se do jos jednog cuvenog vidikovca – Crnjeskovo. Sa njega se takodje pruza pogled do Drine, a Bajina Basta je kao na dlanu :-).