[mini foto-putopis i video]

Sredinom decembra zime Gospodnje dve hiljade desete, grupa gradjana na formalnu inicijativu Bosketa i sa Saletom kao vodicem, zaputila se prema Istocnoj Srbiji. Desetak vozila, uglavnom iz Beograda i Novog Sada, prethodno se skupila na benzinskoj pumpi nedaleko od Bubanj potoka [ostali ce se prikljucivati usput]…

Kako je ovo bilo najavljeno kao „turisticka voznja“, sastav je bio veoma sarolik u svakom pogledu, pa i u jednom od najvaznijih segmenata, gumama. Bilo je tu od standardnih „civilnih“ all-weather, preko all-terrain, do pravih kramponskih.

Lord nije vozio 🙂

Na poslednjoj pumpi pred otiskivanje sa asfalta usledila je dopuna rezervoara. Ne mozete ni da zamislite koliko terenci mogu da popiju, pogotovo u teskim uslovima blata, snega, uspona,… Reci cu samo da potrosnja moze da dostigne i nekoliko puta u odnosu na prosecno vozilo…

Kolona je nastavila do Krupajskog vrela…

Pred izlazak sa asfalta, karavan koji se zaputio preko Beljanice sacinjavalo je 15 vozila. Bitan podatak, da nam se neko ne zagubi usput 🙂

Naravno, par vozila „hard“ klase imalo je prilike da se oproba na no-roadu 🙂

Voznja je bila skroz opustena, povremeno je licila na foto-safari 🙂

Sneg je bio skoro idealan, prosecno 15-ak santimetara koji nam nisu zadavali nikakve probleme u voznji, a opet dovoljna kolicina da se sve jako lepo zabeli… Sitnije prepreke predstavljali su i brojni potoci.

Lagano smo se priblizavali glavnom cilju prvog dana voznje, vrhu Beljanice…

Standardna grupna slika i fotografisanje panorame…

Za istoriju :-), 11.12.2010. godine na vrhu Beljanice bilo je 29 ljudi i jedan zlatni Labrador, pristigli u 15 vozila 🙂 U stvari gde je Lord na slici? Nista, verujte mi na rec da je tu negde u blizini i jedan zuti ker 🙂

Posto se oko 16h u ovo doba godine naglo smrkava, zaputili smo se ka Lisinama…

… gde smo se okrepili…

… i zatim se zaputili na jednu kracu dvosatnu voznju do jame Vrtacheje. Zasto? Goca se u toj rupcagi redovno snabdeva nekakvim humusom za cvece, a mi smo joj pravili drustvo 🙂

Ja sam samo bacio pogled niz snezno klizavu liticu koja vodi i u danju mrkli mrak, a kada sam video da se i svetlo blica gubi u crnoj rupi, lagano sam se okrenuo ka parkingu 🙂

Benzinska pumpa? I dalje mi je enigma 🙂

A „kod kuce“ nas je cekalo „osvezenje“ 🙂

Nedelja je osvanula bez sunca i sa jos par santimetara novog snega. Slede fotografije najblize okoline vodopada Veliki buk na/u Lisinama.

Dorucak, intervju Bosketa za Auto Bild i polazak na nedeljnu voznju po Kuchaju…

Posle oko sat voznje stigli smo do prve prolazne tacke, lovackog doma Valkaluci. Protegli smo noge, malo slikali, palo je i grudvanje [to cete morati da vidite na filmu :-)]…

Nastavili smo dalje ka Velikoj Brezovici, par kilometara dugackom kraskom polju.

„Razmisljali su da tu naprave vojni aerodom“, objasnjavao nam je Sale.

„Samo nam jos to fali, pa da imamo vise aerodroma nego aviona“, pomislih u sebi.

Boske nam je uprilicio atraktivnu voznju, ali nju sam zabelezio samo kamerom. Eto jos jednog poziva da odgledate video materijal 🙂

Preko Male Brezovice i Troglan bara krenuli smo u smeru Pasuljanskih livada, ali smo na jednom mestu skrenuli ka trecem dnevnom „cilju“, vodopadu Prskalo.

Na putu smo naisli i na prvu ozbiljniju prepreku. Ustvari delovala mi je ozbiljnija, ali ispostavilo se da smo je „reshili“ za nepuna tri muta, prakticno kada je zacelje kolone jos pristizalo…

„Hmmm, Lamborghini bi verovatno prosao 🙂

„Da probam da podignem… Jok, ne ide…“

Zaista standardan „alat“ svakog ozbiljnijeg off-road karavana, motorna testera… Tri poteza, vrm, vrm, vrm 🙂

Jos samo par sekundi da se pobacaju debla…

Kao sto rekoh, posao gotov, kraj kolone jos pristize 🙂

Stigosmo i do Prskala. Vodopad ovaj put nije bio izdasan vodom, ali dobro, atraktivan je i ovako sa ledenicama.

Boske naravno nije odoleo da bude covek koji je najmanje prepesacio do cilja 🙂

A i ja sam se ogrebao za fotografiju 🙂

Opet jedno grupno slikanje ucesnika drugog dana karavana [neki nisu mogli da ostanu na nocenju].

Na putu ka asfaltu u Resavici prosli smo jos i pored ponornice Uvirala.

Doslo je vreme i da se rastajemo. Vecina je krenula kucama.

6 ljudi u dva vozila [„pojacana“ Auto Bild ekipa] resila je da svrati do Zdrela [u blizini Petrovca na Mlavi] na kupanje u termalnim bazenima. Ispostavilo se da je u zatvorenim bazenima pretoplo [samo voda dostize i preko 40 stepeni], pa smo se kupali na otvorenim. Zbog slabog svetla pod vodom, mnogo pare nad vodom, fotografije bas i nisu neke, ali bolje i takve… 🙂

Dva odlicna dana su za nama. Zbog kratkog zimskog dana i totalno neforsirane voznje, ceo prvobitni plan kretanja nismo ispunili.

Mozda je tako i bolje, ostace nam nesto novo za videti kada sledeci put dodjemo u ovaj kraj [kako sam ovo lepo srocio :-)].

I po obicaju na samom kraju video. Ocigledno ste medju onima koji su stigli do kraja foto-putopisa, pa posto vam je tema interesantna, slobodno vam mogu savetovati da ne preskocite ni film. Pored svih prednosti „pokretnih slika“, mnogi momenti zabalezeni su samo kamerom.

EDIT 21-12-2010

Dodajem dva trominutna video spota [uspon na Beljanicu i voznja po Kuchaju] sa najatraktivnijim momentima.