Shqiperia – Severna Albanija

5-12. juni 2010.

Pedalirali: Đorđe, Vlada i Marko
Tekst: Vlada Sremčević
Fotografije: Vlada Sremčević, Đorđe Šebez, Marko Bošković

Preuzmite trekove ture u GPX formatu…

Ponekad se čini da ceo svet zadržava dah…

…tamo gde se vrhovi stena sreću sa nebom boje ispranog teksasa.

Kuće međusobno udaljene i razbacane po padinama, naizgled nasumično i nedostupno, izolovane zimi, usamljene leti. Imaju ujednačen izgled starosti i oronulosti, sa ponekim usamljenim figurama koje se ponekad naslute na raspadajućim pragovima.

Bog(a), Theth, Gimaj ili odraz Meseca na Zemlji – Jasanova, ta siva, prašnjava kamenolomska koncentracija kuća; a svi nadvijeni kršem iznad kojih ne retko i u letnjem danu protutnja parajuća grmljavina, skrećući pažnju na sebe poput moćnih stražara koji će tu stajati još nekoliko vekova, iznova ispraćajući stare i dočekujući buduće snegove i smene doba, kao i generacije već sasvim retkih gorštaka koji žive podno njih.

Krševit pejzaž Albanije

Da zbog toga smo išli… put sa albanske strane koji se iznova penje i spušta na nove prevoje i doline, zapao mi je za oko pri prvom pogledu na kartu te oblasti, kada sam pre 6 godina prvi put tamo planinario. Otada Prokletije su postale venac na koji sam se najčešće vraćao, i u tome nisam usamljen.

Međutim sada prvi put biciklom, nakon toliko planova i ranijih želja da sam to odveć trebao uraditi.

Dileme da ćemo ovoga puta zaista i krenuti otklonjene su još krajem prošle godine, kada je drugar Đorđe oživeo poljuljanu temu, a kada se na sve to nadovezao i Marko, dobitna kombinacija je skrojena.

Da ne bude sve zbrzano i kako bismo malo prolongirali udar na ključnu oblast, počeli smo voziti iz Ivanjice i time ubacili Javor kao zagrevanje nogu, a nakon spusta u Sjenicu čekao nas je i Pešter.

Vreme prvog dana nije obećavalo i više je to bilo hlađenje nego zagrevanje nogu, kišovito i vlažno sa tek nekom jednocifrenom temperaturom, nagnalo me je obući pristojan deo odevnog inventara u bisagama.

U Kusićima, selu na Javoru, a pre prevoja ka Sjeničkom jezeru, već prilično natopljeni napravismo pauzu u kafanici, na topli čaj i radijator. Tu sam se zapitao kako će biti na Prokletijama ako već sada drhtim od hladnoće, a pritom nosim gotovo sve što sam poneo.

Put preko Javora je jako lep, panoramski, sećam ga se još pomalo daleke 2004 kada smo ovuda putovali do mora, ali tog dana sa atraktivnih krivina gde pogled luta kilometrima daleko po vedrini, zaustavljao se na koju desetinu metara, na belom  platnu koje nije imao ko da razmakne te subote…

….ali samo tog dana, jer već sutra smo se oprostili od musavog jesenjeg vremena, i do kraja ture poljuljani Jun se stabilizovao i častio nas poručenim vremenom.

Tako nas je nedelja dočekala na Sjeničkom jezeru, bacajući stidljive blagojutarnje zrake po površini, ubijajući ono vlage koja se vukla od dana pre.

Poput prvih koraka u nekom odvažnom komadu, isprva nesigurno, a kako minuti odmiču sigurnost se uliva, i tako sunce jače sija protekom sata – suši ostatke vlažnih misli na dan pre.

Puštamo bicikle da se sami kotrljaju blagim spustom do Sjenice, gde se ujedinjujemo sa Markom, koji je dan ranije došao do Prijepolja vozom iz Novog Sada i vozio do Sjenice.

Na okupu

Danas planiramo voziti po Pešteru i predveče stići u selo Ugao, a tu je nezaobilazna stajka kod dragih prijatelja koje sam upoznao nekoliko godina ranije, tada sam takodje biciklirao po visoravni.

Iz Sjenice krenuli smo prema Trijebinama i Đalovića klisuri, odakle je sledilo napipavanje visoravni i finalnih 20tak km do Ugla.

Oko Giljeve planine

Smenjivali su se kolaži lepih deonica te nedelje, Pešter nam se otkrivao onoliko koliko smo i tražili.

Postoje zaseoci koji su nažalost mrtvi. Prilikom jedne pauze prišla nam je starica iz obližnje kuće upravo svedočeći o odsustvu ljudstva. Potpuno sama u zaseoku, potpuno sama na tom delu planine, željna razgovora, otežanog hoda i držanja…

U predvečejće uplovismo u Ugao na tradicionalnu dobrodošlicu i konak kod Latifa, sada već starog poznanika.

Strane: 1 2 3 4 5 6 7