Serpentine

Izvori su česti i nema bojazni da će bidoni na biciklu dugo ostati prazni.

Sela koja smo prolazili tog dana, Vermoš, Tamare, Selce pripadaju Albanskom regionu Klimenti.

Vozeći tog prvog dana kroz Albaniju upoznali smo se i sa lokalnim prevozom do ovih sela u vidu kombija starije generacije i viših osovina između točkova, prigodnih za truckanje putem u ovakvom stanju. Uglavnom su puni ljudi, radnika i đaka koji verovatno rade odnosno pohađaju školu u mestu Hanu i Hotit ili gradiću Koplik.

Od prvog prevoja spustili smo se preko 1000m, a kako je ovde ravno parče retka pojava, čekao nas je uspon koji smo planirali savladati do kraja dana. Uspon izuzetno atraktivnim serpentinama, koji nas izdiže nekih 500m do sela Rapshe koje je na visoravni i gde smo planirali podići kamp do mraka.

Serpentinama prethodi jedna velika U krivina takođe na usponu, i na njenom kraju nalazi se sjajan izvor, odlična prilika za osveženje pred krivine.

A one čekaju iza U krivine, svojim položajem i izgledom impresivno izgledaju i vožnja biciklom iz krivine u krivinu je čista poslastica. Dok je šlag na torti završni pogled na savladan put, koji ostaje ispod, sa poslednje krivine. Odatle do ulaska u selo Rapshe nema još mnogo, i lagano se otvara visoravan i pogled na Skadarsko jezero i osećaj mediterana. Potpuna suprotnost surovom planinskom ambijentu tek koji kilometar odatle, a deli ih jedan greben. Poput dva oka koja deli nos, a različite su boje.

Visoravan znači i dosta povoljnih mesta za postavljanje šatora, i našli smo ga u blizini crkve dok se dan lagano gubio. Ostalo ga je onoliko koliko je bilo potrebno da se kamp podigne i spremi lagana zakuska. I tako…prva noć u Albaniji, dok zvezde polako osvajaju vedro nebo…a Mesec plovi na nebu, savršeni disk od srebra…

Jutro i prvi dan na turi a da nas ne čeka uspon u prvim kilometrima, već 15km spusta. Visoravan sela Rapshe, poput našeg južnog Banata, zna privući vetrove u nemirnim danima. Tada i starici koja čuva ovce te zore, vetar podiže kosu sa izbrazdanog lica i donese joj cvileći šapat na koji je navikla, pa joj možda ponekad u večernjim časovima zvuči i kao uspavanka.

Pogled ka jezeru

Ali tog jutra gubili smo visinu sve do nivoa mora, a vetar je ostajao gore na visoravni, pa ga izuzev polaska nismo više ni osećali.

Planina je ostala za nama i domogli smo se prvog asvalta u Albaniji kada napipasmo magistralni put ka Skadru. Takođe na momente u deformisanom stanju, ali ovde se asvaltu ne gleda u zube.

Bio je radni dan, pa smo sretali đake koji su hrlili u jutarnju smenu u mestu Hanu i Hotit. Put nas je vodio do varoši Koplik, pored Skadra navećeg mesta na ovom putovanju u Albaniji. Već oko 9 izjutra bili smo u Kopliku, zamenili novac u banci i opskrbili se sa nešto namirnica, jer su nas sledeća 3 dana čekala ponovo u planini. Računi u prehrambenim prodavnicama se izdaju na maštovit način, tako što prodavac na parčetu hartije napiše cene artikala, podvuče, školski sabere, iscepa i uredno preda ga merodavno izdat.

Koplik je mix novog i starog. Gužva je na ulicama, radni dan i svi se vrzmaju svojim poslom. Đorđa i mene čekala je vrlo lepa etapa puta do Nac. parka Thethi odnosno sela Okol gde smo planirali završiti dan. Donde delilo nas je oko 45km ali i preko 1700m visine, budući da je Koplik na nivou mora, a prevoj Qafa e Thores, koji nas je čekao, upravo na toj visini. Polovina uspona perfektan asvalt do sela Boge, ostatak dobro poznati kvalitet albansko – makadamskog puta.

Inače u planu je da se u naredne 2god. cela etapa do Thetha asfaltira, a tada se svakako može računati i na ekspanziju turizma u ovim krajevima. Jer i sa ovako lošim prilazom turista je zaista prilično, verovatno pristojno više nego u Grbaji ili Ropojani.

Od Koplika upon je blag i konstantan. Oko 5km po izlazu iz grada kod pumpe sa leve strane je poslednja česma pre Boge, pa je vrlo poželjno ovde se natankovati.

Sledeca strana

Strane: 1 2 3 4 5 6 7