Dan se zahuktao, a bogami i naša pluća, osvajajući stotinu po stotinu metara visine i puta. Etapa do Boge je sjajna, meni je mnogo više ličila na vožnju po primorju, nego ka Prokletijama, iako se one već vide i osećaju u okruženju. Ipak, uticaj mediterana i još uvek niske nadmorske visine je primetan u flori, vazduhu, maslinama…

Sve to lagano nestaje kako se put postepeno penje, a prolazi pored sela Duljaj i Decaj. Reka koja prati put je presušila, samo kameno korito, sunce prži, vode ni za lek, a Đole se oseća iscpljeno. Ista stvar će i mene sačekati, samo sutradan. Ali ovog dana imam snage i želje i ništa mi ne pada teško. Uživam u predelima o kojima sam sanjao prethodne 3 godine. Znam da ću danas proći i serpentine čiju izlomljenu crtu sam toliko puta gledao na karti.

Nešto pre Boge staje mercedes koji nam je dolazio u susret i izlaze četiri momka Albanca, prilazeći nam. Zapitasmo se na trenutak šta li sada žele, ali već samim držanjem bilo je jasno da su namere prijateljske, te su poželeli da se slikaju sa strancima na biciklima. Đorđe im je priložio i svoj aparat, pa i mi dobismo fotografiju i uspomenu na ovaj iznenadni susret.

U Bogi je sjajan izvor, i opet poslednja prilika do Theta kada je u pitanju voda.  Za one koji ne žele da drndaju svoja kola nadalje, a nemaju 4×4, odavde par puta dnevno vozi i kombi lokalac do Theta, koji je prilagođen da se izbori sa usponom koji čeka i lošim putem. Teoretski izvodljivo je proći i običnim automobilom, ali to iziskuje dosta strpljenja, mimoilaženja, manevrisanja i vožnju uglavnom u prvoj brzini. Sve to pod uslovom da je u kolima samo vozač, a saputnici uskoče u nekom manje lošem delu.

No mi o tome nismo brinuli. Imali smo adekvatna vozila i solidno vremena da do kraja dana izgazimo tu deonicu.

Cafa e Thores

Cafa e Thores

Dakle u Bogi je kraj asvalta ( za sada ) i nadalje je makadam, promenljivog kvaliteta. Do prevoja ostaje još oko 800m visine za savladavanje. Cilj je uzdignuti se nad dolinom Boge, koja kako se napreduje putem ostaje dole i sve je lepše vidljiva. Mimoilazimo se sa dzipovima stranaca, osećamo da ćemo i u Thetiju zateći nekolicinu njih i da nećemo biti sami.

Do prevoja Ćafa e Thores ostavili smo solidno znoja usput, ali taj trud je za mene bio užitak u svakom okretu pedale. Suviše egzotike i atraktivnosti leži tamo da bi napor igrao značajniju ulogu. Na kraju sve se blagoslovi pogledom koji se raspukne na drugu stranu u drugu dolinu.

Tu se lako uočavaju razne grupe vrhova albanskih Prokletija; najpre se sa samog prevoja pred očima ukaže Maja Boshit, pa koji kilometar kasnije Maja Hekurave grupa, dok kod kamena koji označava i početak spusta u dolinu Thethi, nezaobilazno Maja Jezerce, a potom i Maja Harapit – Prokletijski Matterhorn.

Prava rapsodija vrhova i dolina podno nas, škljocamo na sve strane i iz sve snage. A onda u neko vreme se setimo da moramo izgubiti visinu od 1000m i spustiti se u selo Okol gde nas čeka pronalaženje adekvatnog mesta za noćenje.

Planinski frižider

Planinski frižider

Spust je šumovit, i ono glavno što se pogleda tiče ostalo je gore na prevoju. U samom selu lako se nalazi smeštaj, bilo da želite noćiti u sobi ili šatoru. Utisak je da selo shvata svoj položaj i značaj turizma u svom mestu, te se više domaćinstava tome okreće. Cene su razumne, negde se može ugovoriti i pansion.

Nama je trebalo samo sigurno kamp mesto, jer smo nameravali ostati ovde 2 noći i provesti neko vreme na nogama. A to je značilo ubaciti malo planinarenja i odmoriti od bicikla koji su trebali ostati u kampu.

Stvar se jednostavno rešila u dvorištu jedne kuće u kome je već bilo šatora grupe čeških planinara. Cena je 1 euro za šator po danu. A dan je za Đoleta i mene bio umoran, prelep i dug, pa nije prošlo mnogo vremena od kada smo podigli naše šatore i bezbrižno zagnjurili u njih, uplovivši u san sa mislima o danu koji odbrojava poslednje sate…

Sledeca strana

Strane: 1 2 3 4 5 6 7