Jutrom se pakujemo i lagano niz dolinu, prateći reku Shalu spuštamo se u pitomije krajolike, gubeći visinu sa 800m do 300m. Današnji plan je približiti se Skadru ili ga tek proći i noćiti na periferiji, bez ulaska u Crnu Goru. Do Skadra od Theta oko 70km, od toga 60km standardno lošim putem, pa će vožnja potrajati ceo dan. Takođe do Skadra nas deli još jedan prevoj ukupnog uspona 1000m, dužine 15km, polovina se gura, a druga polovina se vozi brzinom guranja. Dan je za mene umoran, osećam težinu nogu i prethodni dan me nije mnogo odmorio. Dodatno me pritiska i psihološki crv kljuckajući me činjenicom da smo ono najatraktivnije videli, i da treba da otaljam ovaj dan, ali nema teorije da mu popustim. Predeli su nedvosmisleno prelepi, ali sam se prethodnih dana opio jačom žestinom pa me ova baš i ne hvata. Ali lepote je mnogo, pa joj se oko podneva povinjavam i puštam da me vodi svojim tokom. I noge su proradile i ponovo imam energije, te iz sedišta vozim ka prevoju.

I na ovom potezu prolaze se usamljene kuće, po 2-3, ne verujem da se to može nazvati zaseokom. Deca na kućnim pragovima nas začuđeno gledaju, traže po koju čokoladu i nikada mi žalije ne pada što ništa slično nisam imao pri sebi. Samo neki pirinač i dehidriranu hranu. Mašu, neka čak i trče pored bicikla i prate neko vreme, po nekoliko minuta, udaljivši se od svojih kuća. Kao da žele odgoditi ono neminovno, da će ovaj susret trajati još sasvim kratko, a onda će nas život razdvojiti. ( Hmm da li zaista trče pored nas? pre će biti hodaju 🙂 .

Bele reke

Bele reke

Pričaju svojim jezikom, dok Đoletu i meni ostaje samo da se služimo smeškom. Ipak iz gestikulacije je jasno da nismo prvi ove vrste koje su videli. Iako na celom putu kroz Albaniju nismo sreli turiste na biciklima, ne znači da ih nema. Na to ukazuje više okolnosti, najčešće nas je lokalno stanovništvo pitalo da li smo iz Italije, kao i deja vu pogledi. Dakle sledeći put poveća kesa bombona u bisagama za decu ovih krajeva.

Par kilometara pre prevoja uveliko smo prokuvali kombinacijom sunca i uspona, i baš tu negde naiđosmo na jedan sliv koji je presecao put i nastavljao ispod njega padinom. Ali nije nam promakao bazenčić koji se formirao odmah tu dole ispod mosta. Proći pored prirodne đakuzi kade na preko 30 stepeni na usponu tek tako…nema teorije. Nigde nikoga ceo dan na ovom putu, čak ga i dzipovi zaobilaze, pa smo zamislili da smo stigli dan ranije od planiranog na Adu Bojanu.

Nakon ovog melema za telo, ni završnica upona nije teško pala, iako sam za 10min ponovo bio mokar. Prevoj na 1300m se vidi izdaleka jer se tamo nalazi antena, a onda konačan pad do nulte visine i Skadra, uz napuštanje planinskog okruženja na ovoj turi. Nizbežan je pogled sa prevoja na Albanske planine i onda lagano i oprezno dole. Put je usečen u planinu u kanjonu reke Kir, a bilo kakva zaštita u vidu znaka ili kakve bankine je misaona imenica. Sa druge strane je ambis, dok se tu i tamo naleti na krajputaše.

Stoga je oprez na ovoj deonici spusta pojačan, a kako reka postaje vidljivija i ne više tako duboko dole, i put je manje rizičan, nailazimo i na prva vozila tog dana. Ovog puta motori u karavanu njih 5-6, stranci idu u Thet.

Sledeca strana

Strane: 1 2 3 4 5 6 7