Skadar iz kilometra u kilometar biva sve bliži, ali put kao da to ne zna i nema nameru da se popravi, zato brzina ostaje nepromenljiva veličina, kada ste van asvalta ostajete dosledni u tome.

Sa gubitkom visine krajolik se menja, nailazi se na maslinjake, obradiva polja, i konkretnija sela sa po prodavnicom u sebi. Tu smo se malo opskrbili pre večernjeg ulaska u veliki grad.

Predveče je bilo na pomolu kada smo na kraju poslednjeg sela ( ili početku zavisi kako gledate i odakle dolazite ) napipali asvalt koji nas je delio od Skadra nepunih desetak kilometara. Već tu negde počeli smo da njuškamo adekvatno mesto za šatore sa idejom da ulazak u grad ostavimo za ujutru. Ali u bezuspešnoj potrazi nekako stigosmo do prvih semafora, a da to nismo ni primetili od zveranja levo desno. Dakle ipak ostajemo u Skadru na večeri, a onda negde iza grada tražimo kamp. U gradu je izuzetno živo i puno ljudi, večernji izlazak je u špicu, a u toku je i svetsko prvenstvo u fudbalu pa se na sve strane zelene televizori u kafeima. Civilizacijski šok za nas, u odnosu na dane koje smo ostavili za sobom.

Kupujemo neke potrepštine u bakalnici i izlazimo iz gužve čuvenim klimavim jednosmernim mostom preko Bojane. Par kilometara nizvodno Đole uočava pristupačno mesto za noćenje. Vratićemo se ujutru u grad i u njemu provesti prepodne…

Stvari su relativne. Za 24h se ponekada obrne ceo svet, a ponekada i mnogo je manje potrebno da spojite dva sveta koja se nikada nisu videla. Poslednje jutro ture zateklo nas je na obali Bojane nadomak Skadra, a za 24h bili smo već u Beogradu. No pre toga ostao je ovaj poslednji dan ture.

Kao što smo planirali, vratili smo se u grad i tamo proveli prvi deo dana, neobavezno se kotrljajući ulicama. Đorđe je tražio paknove za kočnice u više biciklističkih servisa bezuspešno. Istrošile su se u danima iza nas, zato je zgodno imati rezervni par kada ste na ovim putevima. U Skadru je i prilično crnogorskih tablica, a čuje se i naš jezik. Trošimo preostale leke na suvenire i polako krećemo ka graničnom prelazu Sukobin do koga od Skadra ostaje oko 25km.

Nakon formalnosti na granici ponovo smo u Crnoj Gori, izlazimo na Ulcinj i na Veliku plažu da morem proslavimo završetak putovanja.

Na autobuskoj stanici saznajemo da autobus u predsezoni još ne vozi iz Ulcinja već iz Bara. Tako se pojavljuje još neplaniranih kilometara jadranskom magistralom, koja je bilo prilično praznjikava jer još ne beše leto i sezona. Pa je i vožnja do Bara bila posve prijatna sa stalnim pogledom na more.

Do ponoćnog autobusa za Beograd, vreme smo proveli na plaži u Baru. Bio je to divan završetak sedmodnevne avanture, koja je uplovila u svoj san zajedno sa onim suncem čiji smo zalazak gledali sa mola luke.

Pozdrav sa albanskih proklerija

Pozdrav sa albanskih proklerija

Strane: 1 2 3 4 5 6 7