Pogledajte foto album sa Toplodolskih rekaToplodolske reke i njihovi vodopadi

Vodopad Bukovički dolSliv Temštice je najveći rečni sliv na Staroj planini. U njoj se sakupljaju izuzetno razgranate i vodom bogate pritoke Toplodolske reke, kao i Visočica, koja izvire u Bugarskoj i na svom toku do spoja sa Toplodolskom rekom sakuplja vodu mnogih moćnih reka Stare planine – Dojkinačke, Jelovice, Rosomačke, Kameničke… Prvi deo našeg druženja sa Starom tog leta želeli smo da provedemo pre svega u boravku na Javorskoj reci, najvećoj i najrazgranatijoj pritoci Toplodolske reke.

Drveni most u tesnacu TemšticeZvuči zbunjujuće, zar ne? Mislim, licitiranje sa svim tim nazivima? Pokušajte da zamislite mrežu reka koja je kao krvotok – od jedne veće arterije granaju se manji krvni sudovi, pa se oni granaju u bezbrojnu mrežu kapilara. Upravo tako izgleda ono što se nalazi uzvodno od Temske, u smeru Toplog Dola. Sve počinje jedinstvenim kanjonom Temštice uklesanim u horizontalno naslagane crvene stene, da bi se nastavilo bezbrojnim spojevima rečica i potočić2 nakon što se Toplodolska reka odvoji od Visočice i produži ka severu. Nakon što prođete Topli dol, levo je Rakitska reka sa svojim pritokama, a desno Javorska reka. Javorska reka se onda u nekom trenutku opet račva na dva dela – vrlo zanimljiva, ali veoma slabo poznata Studenička reka odvaja se desno i penje pod skute Vražjoj glavi, a Javorska reka lagano zavija levo, sakupljajući vode Krmoljskog, Kurtulskog, Čunguljskog i Rančinog dola, dok sama izvire visoko pod Midžorom, na Štavljačkim vrelima, na oko 1900 m nadmorske visine. Sam gornji tok Javorske reke, iznad 1200 m visine,  potpuna je  nepoznanica; urastao u gusto zelenilo sa koprivama i preko 2 m visine, ovaj teren je teško prohodan i za probijanje njime treba utrošiti ceo bogovetni dan. Slično kao i na prostoru oko Lazarevog kanjona, tuda više niko ne prolazi (sem ovakvih urbanih danguba poput nas koji to smatraju za nešto „egzotično“), tako da vam i za ono malo prolaza koji još uvek podsećaju na nekakve staze treba mačeta. Teren je isuviše nepristupačan da bi se tu moglo mehanizovano prići po drva, a na ogromnom prostoru uzvodno od Toplog dola ostao je samo još jedan pastir – sve ostale kolibe su ili napuštene, ili se vlasnici tokom leta pojave na kratko da pokose livade i odnesu seno. Međutim skroz gore, uz Javorsku i Studeničku reku, zaista se osećate kao kakvi istraživači poslednjih neistraženih džungli na planeti. Isame zveri koje tu žive biće potpuno zatečene vašim prisustvom, tako da će se držati na bezbednoj udaljenosti od vas; samo ćete ih povremeno noću čuti kako zavijaju u daljini…

Kupanje u TemšticiPod vodom

Upravo velika livada pored kolibe na spoju Studeničke i Javorske reke bila je mesto gde smo zamislili da postavimo svoj prvi višednevni kamp. Odatle bismo lagano njuškali uzvodno, obilazeći znane i tražeći neznane vodopade koji se survavaju niz crvene stene. Ali, naša stalna zaustavljanja i kupanja u toku dana učinila su da je dan već dobro odmakao. Nakon seanse na „plaži“ kod Temske, zaustavili smo se i u tesnacu kod drvenog pešačkog mosta i tu odvojili vreme za novu turu plivanja, jer je na tom mestu Temštica duboka i tvori lonce, sa sjajnim mestima za skokove u vodu. Samo okruženje vas prosto vuče da tu ostanete. Shvatili smo da do mraka nema još puno i da sasvim sigurno nećemo stići na Javorsku reku za videla. Pogotovo s obzirom na činjenicu da Banetov Suzuki ne može dalje od Toplog Dola, te da je prebacivanje ljudstva i opreme na poslednjih 7 km tog rastojanja jedna prilično kompleksna logistička operacija, koju nije pametno izvoditi po mraku.

Naš kamp kod Mrtvačkog mosta

Naš kamp kod Mrtvačkog mosta

Zato sam rešio da se spustimo do „mrtvačkog mosta“, kako se naziva nasip koji premošćuje Toplodolsku reku na njenom ušću u Visočicu, i tu nađemo zgodno mesto za kamp. Ispostavilo se da je mrtvački most usklađen sa svojim imenom, tj. mrtav. Očigledno je još jedna bujica, koje nisu retke na Staroj planini, rešila da pokaže svoju moć i jednostavno odnela betonske cevi i zemlju iznad njih, tako da sada više nema načina da putnički automobili pređu na drugu stranu i makadamom uz Visočicu stignu do Zavojskog jezera – za gaženje Toplodolske reke će vam, čak i u vreme niskog vodostaja kako je slučaj početkom avgusta, sada trebati terenac.

Mrtvački most je, očigledno, mrtav

Mrtvački most je, očigledno, mrtav

Lako smo smislili gde ćemo da pobodemo šatore i brzo prikupili drva za prvi kamp na Toplodolskoj reci. Bili smo tek na oko 500 m nadmorske visine, tako da još uvek nije bilo mnogo hladnije nego na Timoku. Ipak, vatra je izvor života u planini, mesto oko koga se okupite za opušteno ćaskanje uz hipnotičko posmatranje plamena do duboko u noć…
Rano sledećeg jutra Bane, Žile i Gaga su pregazili Toplodolsku da se brčnu u zelenom jezercetu na kraju Visočice, koje je formirao manji vodopad, dok se nas četvoro lagano spremalo za pokret dalje uzvodno. U nekom trenutku smo krenuli dalje…

Na Toplodoskoj reci nizvodno od Toplog dolaNekoliko kilometara uzvodno od Toplog dola

Topli dol. Jedno od retkih staroplaninskih sela u kome još uvek ima nešto ljudi, mada je i tamo prosek starosti stanovnika dobrano premašio šezdesetu. Turisti su tu uvek senzacija, tako da sede glave izviruju da vide ko to remeti tišinu njihovog zaboravljenog mesta. Bane mora da nađe parking na kome će Suzuki mirovati sledećih nekoliko dana, a ja odlazim 7 km uz Javorsku reku da istovarim Gocu, Dacu, Gagu i stvari, kako bih mogao da se vratim u Topli dol s praznim Jeep-om ne bih li popakovao Baneta, Olju i Žileta sa njihovim stvarima.

Kamp na ušću Studeničke u Javorsku rekuNa mestu gde smo planirali da podignmo „bazni logor“ zatičemo gazdu imanja sa familijom u nekim završnim radovima, nakon što je livada pokošena, a seno odneto. Tražeći prolaz, na livadu izbijamo strmom pešačkom stazicom od reke, uz čuđenje domaćina kako smo se tuda uopšte provukli kolima. Domaćini nemaju ništa protiv da budemo njihovi gosti narednih nekoliko dana, mada oni uskoro odlaze i prepuštaju čitavo imanje nama.

Čuvarkuća...Kada smo povadili šatore i ostale stvari iz kola, predlažem Goci da ona sedne za volan i umesto mene ode da pokupi trojku iz Toplog dola, što ona oduševljeno prihvata; put do Toplog Dola nije baš ni ravan ni lak, ali sam siguran da će ona izaći na kraj s njim, jer ima već solidnog iskustva u vožnji terenaca po bespućima. Kaže da je Bane prosto prebledeo kad je video nju za volanom, zavirujući u gepek da vidi da se nisam kojim slučajem ja tu sakrio 😛 . A povratak do kampa sa njih troje u kolima i unezverene reakcije i komentari bili su… za priču 😀 . Kako je iskočio iz džipa Bane je krenuo da proklinje, s vidnim olakšanjem što je živ stigao na cilj 😆 . Znao sam da će reagovati tako, jer je on i kada sam ja bio za volanom u panici izlazio iz kola prilikom prelaska jednog od potoka na toj trasi pre par godina 😉 .

Brzo smo se prepustili uživanju u čarima našeg novog doma daleko u planini. Naravno, najbitnije je bilo ustanoviti kakva je – plaža. A ona prosto savršena… Ravne crvene stene koje se zagreju na suncu, prosto mame na izležavanje, a tik uz njih savršen bazen – dubok jedno 3 metra, a širok i dug taman dovoljno da može opušteno da se pliva. Malo uzvodno odatle brzaci, sa savršenim mestom da se uglavite i da uživate u vodenoj masaži stomaka ili leđa, već po želji. Šta nam više od toga treba na LETOVANJU? 😎

Prirodni đakuzi...Plaža na Javorskoj reci

Naravno da smo ostatak tog dana proveli u naizmeničnom kupanju i izležavanju 😉 . Kasno je bilo da krenemo u pohod bilo ka vodopadima na pritokama Javorske reke, ili u potragu za nekim „novim“ vodopadima čije nam je postojanje naš domaćin otkrio na Studeničkoj reci. Duge su to i prilično naporne šetnje, a poslednja stvar koju smo na ovom putovanju želeli jeste bilo kakva jurnjava ili iznurivanje. Zato smo tu avanturu obilaska vodopada ostavili za sutradan, nakon što se lepo naspavamo.

Gaginih ruku deloGaga je već ozbiljno uznapredovao u svojoj „survivor“ obuci, tako da je od te večeri preuzeo titulu glavnog ložača logorske vatre, za koju se borio rame uz rame sa Žiletom. Goca, veteran u građenju lomača, pored toliko agilnih kandidata mogla je da se opusti i prosto uživa u prijatnoj toplini. Te večeri se nije čulo zavijanje kao dve godine ranije kada smo kampovali na pola kilometra uzvodno odatle; biće da su vuci bili siti, a da li su ovce na broju nismo uspeli da ustanovimo – deka koga smo prethodne jeseni u novembru zatekli tu sa svojim ovcama bio je u poslu na svom imanju, na pola puta do Toplog Dola.

Dan za vodopade

Probijanje uz Javorsku reku ka vodopadima

Kameni zid Čunguljskog vodopada

Odmorni, dobro nahranjeni, u oblačno jutro koje se raspuklo u divan sunčan dan, krenuli smo uz Javorsku reku u nameri da društvu pokažemo Čunguljski, Krmoljski i Kurtulski vodopad, a po mogućnosti i da otkrijemo neki novi. Vrlo brzo je postalo jasno da će probijanje ići teže nego što je išlo u novembru, naročito na čistinama gde smo morali da prođemo kroz ogromne „plantaže“ kopriva preko glave. Ipak, lepota predela vredela je svakog uloženog napora.

Grandiozni kameni zid Čunguljskog vodopada nikoga nije ostavio ravnodušnim – kako smo ga ugledali krenuli su spontani usklici i uzdasi oduševljenja. Usledila je naravno seansa pentranja po njemu i fotkanja, pre nego što smo se istim putem vratili do Javorske reke, i spustili malo nizvodno, jedva pogodivši u gustom rastinju stazu ka Kurtulskom vodopadu. Postojala je i ideja da potražimo jedan hipotetički vodopad negde na pola puta između velikog Čunguljskog i glavnog grebena Stare planine, uz Čunguljski dol, ali je preovladalo saznanje da bi to jako dugo trajalo i da ne bi više bilo vremena ni za šta drugo ako bismo otišli gore.

Na vidikovcu pored Kurtulskog vodopadaNakon malo lutanja i traženja podnošljivog prolaza kroz gusto rastinje, uskoro smo se obreli na platou iznad Kurtulskog vodopada. Ispostavilo se da je pogled na njega, zbog gustih krošnji, daleko lošiji nego što je to bio slučaj u novembru. Odozdo je ovaj vodopad vrlo teško pristupačan, zahtevajući probijanje kroz vodu u završnici. Posle posete njemu odlučili smo da malo pažnje posvetimo nepravedno zapostavljenom Krmoljskom vodopadu (tj. vodopadima) i nijednog trenutka se zbog toga nismo pokajali; prilaz koji smo pronašli do donjeg bio je veoma strm, na momente na granici slobodnog pada, ali nas je ovaj mali vodopad sa svoje tri veće kaskade zaista očarao, sa sjajnim bazenom za kupanje ispod donjeg (naravno, naš mali hedonistički klub je i ovde morao da isproba temperaturu i kvalitet vode 😉 ).

Pred Krmoljskim vodopadom

Letnji pljusak...Vratili smo se istim putem niz Javorsku reku kojim smo i stigli. Mrak je još bio daleko, ali se ipak nismo usuđivali da krećemo u potragu za vodopadima na Studeničkoj reci; u situaciji kada je to za nas totalna nepoznanica, trebalo nam je mnogo više od frtalj preostalog dana da to na pravi način istražimo. Biće prilike… To se pokazalo kao mudra odluka, jer su oblaci koji su na momente od samog jutra pretili da krenu u našem smeru konačno doneli do našeg kampa jedan pravi letnji pljusak. Mi smo ga posmatrali iz sigurnosti verande kolibe naših domaćina, a ne bi nam bilo svejedno da nas je zatekao na pola puta uz Studeničku reku.

Sumrak još jednog predivnog dana na planiniJoš jedna potpuno opuštena planinska noć pod šatorima, a sutradan većanje šta nam je činiti – spustiti se u Pirot po namirnice i gorivo pa preseliti u Arbinje kao naš konačni cilj za to leto, ili ostati gore još jedan dan? Pirot. Usledio je ponovo transfer do Toplog Dola u dve ture, a onda sladoled i kolači u Pirotu.

Kad ste poslednji put kuglu sladoleda platili 10 dinara? Ako odete u Pirot, tako nešto je i dan danas moguće 🙂 . Nakrcali smo zalihe svega i svačega, jer je plan bio da se, nakon što se jednom „zabodemo“ u Arbinju, odozgo bar jedno 5 dana ne vraćamo. Da mesto koje smo proglasili najlepšom rečnom dolinom u Srbiji upijamo, da se sa njim stapamo dok ne zaključimo da ne možemo više (mada onda bismo verovatno zauvek ostali tamo). Pirot i njegova vreva, užareni asfalt, ubrzo ostaju za nama, dok mi grabimo uzbrdo prema Basari…

Zanima vas kako da stignete do pomenutih vodopada, treba vam trek? Pogledajte članak Toplodolski vodopadi na sajtu Staze i Bogaze…

Prethodna stranica Sledeća stranica

Strane: 1 2 3 4 5 6 7