Zaovinski triptih - na tri različite strane Tare od Zaovina
(80+52+48 km, 2400+1400+950 m uspona, asfalt/makadam, KT 9+5+4, TT 3+4+5)

Preuzeti trek (.zip)

Zaovinsko jezero ne samo da je geografsko središte Tare, već i jedan od njenih najdragocenijih dragulja kada je reč o prirodnim lepotama. Činjenica da je nastalo veštačkim putem nimalo ne umanjuje intenzivan doživljaj njegovih obala, čiji se kraci duboko usecaju u okolne borove šume i pašnjake poput fjordova Norveške, a njegova kristalno čista površina modro plave boje vas neodoljivo mami da u nju uronite. Sem što predstavlja inspirativan ambijent, Zaovinsko jezero je prosto idealno polazište za bajkerske ture po Tari, jer su vam sa te tačke svi njeni krajevi podjednako dostupni; kada ste smešteni na Predovom Krstu sve što se nalazi južno i istočno od Mitrovca vam je predaleko, a kada ste na Kaluđerskim barama ići zapadnije i severnije od Zaovina, u jednom danu, jednostavno nije realno.

Oko Zaovinskog jezera smešteni su brojni zaseoci i vikend naselja, gde vrlo lako (i povoljno) možete naći privatni smeštaj. Jedno od najvećih vikend naselja je Jezerine, idilično mestašce smešteno pored samog asfalta koji kruži oko Zaovina, na rubu borove šume, čiji su smeštajni kapaciteti pomenuti i u Bazi jeftine spavke. Tri treka iz "triptiha" polaze upravo iz Jezerina kao baze, mada se bez većih izmena i promene kilometraže mogu izvesti i ukoliko ste stacionirani na Mitrovcu ili vikend naselju Krnja Jela na putu od Mitrovca ka Zaovinskom jezeru. Između Mitrovca i Jezerina ima tek nekoliko kilometara razmaka, dobrim asfaltnim putem (pogledajte priloženu kartu).

Ako pogledate kartu, lako ćete uočiti da svaki od ova tri treka ide na potpuno različitu stranu, a sva tri zajedno obuhvataju praktično čitavu planinu, zaokružujući njene lepote na gotovo idealan način. Ovaj triptih je, zapravo, osmišljen za prvomajsku planinarsko-bajkersku turu 2008. godine, koja je bila izuzetno uspešna i ostala u sećanju kako planinarskom, tako i bajkerskom delu ekipe, tako da je bilo logično da "selidbom" u Atlas bude proglašen za prvi korak u bajkerskom upoznavanju Tare. Nakon što provezete ove tri vožnje više nećete moći da kažete da na nekom kraju Tare niste bili; ostaće još štošta što treba upoznati u više detalja, ali osnovne konture predela Tare, njenu suštinu, nakon što potrošite 3-4 dana da izvezete ove fundamentalne pravce, dobro ćete poznavati i osećati.

Zaovine - Predov Krst - Veliki kraj - Perućac - Mitrovac - Zaovine (80 km, 2400 m uspona)
Prva od tri predložene vožnje ujedno je i najteža, pre svega zbog kilometraže i ukupnog uspona koji podrazumeva. Doduše, nije tehnički zahtevna, s obzirom da se vozi odličnim makadamskim putevima i (naročito u povratku), asfaltom, tako da je tih 80 km realno izvesti za jedan dan, pod uslovom da imate solidnu kondiciju i da dovoljno rano ujutro pođete. Trasa vas prvo vodi asfaltom oko severnih krakova Zaovinskog jezera, da bi onda skrenula na makadam pored akumulacije Kruščica i konstantnim, umerenim usponom izbila na prevoj Krntija (1470 mnv) ispod Velikog Stolca, najvišeg vrha Tare. Od trenutka kada se odvojite od Zaovinskog jezera sve vreme vozite kroz predivne mešovite šume, može se slobodno reći, najgušće i najdivljije šumske predele na Tari. Od Krntije se vrlo brzo spuštate na Predov Krst (1080 mnv), gde u planinarskom domu ili motelu kod "Ere" možete predahnuti uz hladno piće, pogledati kakvo vam je prolazno vreme i smisliti šta vam je dalje činiti.

Ovaj trek dalje vodi do poslednjih kuća u raštrkanom planinskom selu Jagoštica, gde možete ostaviti bicikle i krenuti pešačkom stazom još par kilometara uzbrdo ka Velikom Kraju, vrhu i vidikovcu koji ujedno predstavlja najudaljeniju tačku "kopna", okruženu sa tri strane monumentalnim kanjonom Drine. Poseta Velikom Kraju je svakako jedna od većih avantura koju možete sebi priuštiti na Tari, nešto što vam zaista daje osećaj da ste stigli na kraj svih krajeva odakle nema dalje, ali bih vam preporučio da ovaj trek u toj maksimalističkoj varijanti izvezete samo ako ste zaista u vrhunskoj kondiciji. Ukoliko ste makar i malo umorni već prilikom stizanja na Predov Krst, predlažem vam da vožnju skratite bilo tako što ćete za krajnju tačku pohoda ka severoistoku umesto Velikog Kraja odabrati Bilješke stene (pogledajte trek #4), mnogo bliži i pristupačniji vidikovac (7 km udaljenosti i 200 m uspona od Predovog Krsta), ili tako što ćete Predov Krst proglasiti za krajnju tačku vašeg puta i, posle kraćeg odmora, od njega krenuti natrag, trasom koja vodi nizbrdo asfaltom, ka Perućačkom jezeru.

Povratak na Zaovine od Predovog Krsta asfaltom će svakako biti lakši i brži, mada nikako ne treba potceniti uspon od brane kod Perućca serpentinama do Mitrovca, gde u kontinuitetu treba osvojiti gotovo 800 metara visine. Dok ne dođe vreme da se dobrano zadišete u ovom poduhvatu, čeka vas furiozni "nagradni spust" asfaltom od Predovog Krsta do Drine, preko Rastišta i kroz kanjon Dervente, kojim ćete se sjuriti za tili čas, ali oprez - krivine su veoma oštre, a koliko god ga malo bilo, motornog saobraćaja na ovom putu ipak ima. Ako je topao letnji dan, možete se počastiti i kupanjem u Perućačkom jezeru pre nego što napokon krenete da pufćete i hukćete ka Mitrovcu i Zaovinama.

Ova trasa vam zaista pruža mogućnost da je koncipirate na različite načine. Odlučite li da je podelite u dva dana (recimo, tako što biste prenoćili u planinarskom domu ili motelu na Predovom Krstu), ostavlja vam sasvim dovoljno manevarskog prostora da je opušteno izvezete u maksimalnoj varijanti, možda čak spojivši posete Velikom Kraju i Bilješkim stenama. Ocena 9 (gotovo najteža moguća) za kondicionu težinu uslovljena je pre svega kilometražom i usponom koje treba savladati u jednom danu. Ukoliko trasu skratite do Predovog krsta, ova ocena opada za bar 2-3 podeoka, što je takođe slučaj i ako je podelite u dva dana. Na vama je da procenite kako će vam ova, možda i najlepša i naizazovnija vožnja koju vam Tara pruža, najviše prijati.

Zaovine - Zborište - Iver - Mokra Gora - Šargan - Zborište - Zaovine (52 km, 1400 m uspona)
Ovo je predivna, ne mnogo teška trasa na kojoj se penjete gotovo do vrha Zborišta, najviše tačke istočnog dela Tare, a zatim spuštate u Mokru Goru, da biste se preko Šargana ponovo popeli do Zborišta i odatle vratili na polazište. Glavni napor vas čeka na samom početku ture, gde praktično u kontinuitetu savlađujete nekih 500 m visine, do Zborišta. Najteži deo je kada od Krnje Jele (nakon skretanja sa asfalta Mitrovac-Zaovine) krenete ka Sekulićima, gde je moguće da će oni u slabijoj kondiciji zaključiti kako je nagib preveliki za pedaliranje. Međutim, ovaj deo je veoma kratak, a nakon njega uspon od Sekulića do Zborišta je izuzetno blag i ugodan. Odatle vas čeka petnaestak kilometara laganog spusta savršenim makadamskim putem po kome se može jezditi i brže od 50 km/h, sve do Mokre Gore (poslednjih nekoliko kilometara puta koji od Mokre Gore vodi ka skijalištu na Iveru je asfalt).

Povratak je asfaltom (magistralom Višegrad - Zlatibor) do prevoja na Šarganu, odakle skrećete na još lepši šumski put, koji vas laganim usponom kroz prelepe šume bora i smrče vodi sve do Zborišta, idealnim nagibom gde stotine savladanih metara visine gotovo nećete ni osetiti, a brojni proplanci i vidici će vas mamiti da svaki čas zastajete i vadite fotoaparat, ili prosto uživate u prizorima. Sa severne strane Zborišta ćete se ponovo priključiti na put kojim ste se popeli na Zborište, kojim ćete se vratiti do Jezerina (odnosno Mitrovca, ukoliko ste odatle krenuli). Postoji i prečica do Jezerina tako što se na krivini odmah iza Miloševca umesto desno ka Sekulićima krene nešto lošijim šumskim putem levo, ali ću vam ipak preporučiti da je izbegnete, sem ako ste ljubitelj ekstremnih avantura. Na ovoj prečici ćete zbog brojnih vododerina mestimično imati problema sa balansiranjem na biciklu, a veliki nagib će usloviti popriličnu potrošnju kočionih pločica, tako da teško da može biti reči o opuštenom spustu.

Sve u svemu, trasom koju imate ucrtanu u treku priuštićete sebi jednu vožnju koja je prava mera za bilo koje doba godine, pravi način da maksimalno uživate u Tari na dva točka i da se divite raskošnoj lepoti čistih četinarskih šuma koje pokrivaju greben koji se od Zborišta lagano spušta ka Šarganu, kao i da uživate u turističkoj poseti poslednjih godina veoma atraktivne Mokre Gore (ako dovoljno rano krenete, u pauzi odlaska i povratka čak ćete imati vremena i da se provozate "ćirom" po Šarganskoj osmici; razmislite o varijanti da se vozite samo u jednom smeru i da time prekratite sebi uspon na Šargan). Na ovom putu voda je dobro "strateški" raspoređena, tako da vam neće trebati više od jednog bidona.

Zaovine - Ljuto polje - Borovo Brdo - Šljivovica - Talijanski put - Zaovine (48 km, 950 m uspona)
Ovo je trasa idealna za dan kada želite što manje da se penjete, a što više da uživate u laganom talasanju kroz guste tarske šume. Smeštena na području visoravni između Mitrovca i Kaluđerskih Bara, ova trasa vas prvo malo izdiže do Sekulića, gde se završava segment jačih uspona za taj dan. Nastavljate preko sočnih zelenih livada po kojima su razbacane planinske bačije u starovlaškom stilu, da biste u nekom trenutku izbili na stari put Mitrovac - Kaluđerske Bare (makadam, odnosno kocka), kojim pedalirate sve do njegovog izbijanja na aktuelni asfaltni put Mitrovac - Kaluđerske Bare. Nakon par stotina metara kretanja njime ponovo skrećete na makadam koji vas spušta do jezerceta na Rači (ispod hotela "Tara"), odakle ćete napraviti manji krug pored ergele, zatim grebenski do spomenika na Borovom brdu i nazad do jezerceta. Potom se penjete pored hotela "Tara" do asfalta, kojim se krećete par km prema Mitrovcu da biste se onda odvojili šumskim putem levo gore, poznatim i kao Talijansi put. Ovaj put, inače jako dobar makadam, kreće se kroz šume koje prekrivaju greben između starog i novog puta za Mitrovac, lepo vijugajući i produžavajući neizmerno zadovoljstvo pedaliranja njime. Nakon desetak kilometara prevezenih njime stižete do Sekulića sa druge strane, odakle se možete spustiti bilo na Zaovine, ili u Mitrovac.

Ukoliko niste sigurni u svoje kondicione sposobnosti, ovo je jedan od boljih itinerera na Tari gde možete da testirate sebe bez izlaganja prekomernim naporima. Neki delovi ove trase (Ljuto polje iza Sekulića, šumski putevi između Borovog Brda i jezera na Rači) nisu zgodni za pedaliranje nakon velikih kiša ili u periodu otapanja snegova, jer je tlo poprilično blatnjavo.