Preuzeti trek (.zip)

Dobra je ne samo najveće i najživlje selo u zapadnom delu Đerdapa, već i raskršće puteva sa koga se, iz bajkerske perspektive gledano pružaju sjajne mogućnosti za kvalitetno pedaliranje, kako za samo tumaranje po šumovitim grebenima Severnog Kučaja, tako i za prelaske na drugu stranu planine, u nekoliko smerova - dolinom Desne reke ka Radenki i Dubokoj, dolinom Leve reke ka Brodici, glavnim ili grebenom Graotara ka Šomrdi, ili dolinom Kožice takođe ka Šomrdi, ili prevoju pod Tilva Njaltom i dalje ka Boljetinu. Na drugu stranu planine, u dolinu Velike reke, može se sići i sa Šomrde, putem koji se spušta preko Markucinog Rta, a oni koji su skloniji probijanju kroz šumski gustiš mogu da pokušaju i grebenom preko Babinog Mašila i Tilva Tome da se spuste ka Rajkovoj pećini i Majdanpeku (mada bih ovo zaista preporučio pre svega kao pešačku trasu, jer su staze previše zarasle za bicikl). Dakle, kao polazište i baza za izvođenje bajkerskih tura, bilo kružnih ili jednosmernih, Dobra je veoma zahvalna.

Ima nekoliko mogućih načina da se iz Dobre popnete na Šomrdu, najviši vrh Severnog Kučaja i sa njega spustite drugim putem, napravivši lep i kondiciono gledano prilično zahtevan trening. Ovaj trek je jedan od logičnijih, a u opisu ću vam predstaviti i varijacije koje možete izvesti. Putanja vas skoro sve vreme vodi kroz gustu i veoma lepu šumu, tako da se može reći da bi ovo mogao biti i jedan od favorita za ljubitelje pedaliranja pod visokim i gustim krošnjama. Prvih desetak kilometara krenuvši od Dobre pratite Levu reku, pri čemu je uspon na tom delu toliko blag da ga praktično ne osećate. Onda se put odvaja iz korita reke i po prvi put počinjete ozbiljnije da se penjete, da biste se vrlo brzo našli na oko 600 m nadmorske visine. U pitanju je dobar, širok makadamski put, sa nagibom koji je dovoljno blag da ga ravnomernim tempom možete izvesti bez većih naprezanja.

Na 14-om kilometru puta sledi oštro levo skretanje, odnosno odvajanje od glavnog puta, putem koji penje ka Vojinovu i nastavlja dalje glavnim grebenom, ka Tatarskom Visu i Šomrdi. Deo puta od nadomak Vojinova pa sve do Tatarskog Visa ume da bude zarastao, mada ga šumari povremeno krče i čiste. Iako je reč o grebenskom putu, na tom delu ćete na par mesta imati nešto oštrije (doduše kratke) uspone, tako da nije isključeno da ćete, ako vam kondicija baš nije najjača, na kratko morati da pogurate. Ovo je deo puta koji prolazi kroz najgušću šumu, tik uz rezervat prvog stepena zaštite "Tatarski Vis". Kada stignete do Tatarskog Visa šuma će postati razuđenija, stabla starija, videćete u šumi dosta trave i mahovine po stenama od gabra od kojih je Šomrda sazdana. Vreme je da obratite pažnju - približavate se Šomrdskom kamenu. Na 22-om kilometru puta primetićete planinarsku markaciju, koja se odvaja desno uzbrdo. Ostavite bicikle (bez straha za njihovu bezbednost, ovde sem entuzijasta kakvi smo mi eventualno s vremena na vreme zađe poneki lovac) i uspenjite se uz strmu padinu, jer je nagrada pogled sa Šomrdskog kamena, jedan od najlepših pogleda na području Parka. Mesto za upijanje tišine i prostora, koje podjednako prija uvek, bez obzira na godišnje doba.

Nakon kraće pauze na Šomrdi produžite dalje i ubrzo ćete stići do raskrsnice: desno se odvaja put koji se preko Markucinog Rta spušta u dolinu Velike reke i račva ka Boljetinu i Liškovcu, a vas zanima levi put, koji kreće strmo naniže, a već posle petstotinak metara se ponovo račva. Krenite sporednom, levom varijantom puta, mada nećete pogrešiti ni ako produžite glavnim putem, jer se oni nekoliko kilometara kasnije ponovo spajaju. Na treku je obeležena varijanta puta koja vodi kroz gustu šumu, spuštajući se padinama Graotara preko grebena Kulmja Dobri, priključujući se starom Milanovačkom putu na Salatinskom rtu. Desna varijanta puta ide pretežno preko livada, čistinama, i priključuje se starom Milanovačkom putu na prevoju pod Tilva Njaltom. Dakle ako želite sjajan šumski spust, pratite trek. Ako želite da zabacite malo više pogled ka Dunavu nizvodno, spustite se desnom varijantom. Kud god da krenete, na kraju ćete, starim i već pomalo zaboravljenim asfaltom koji prati dolinu Kožice, stići do Dunava i magistrale. Još nekoliko kilometara magistralom i ponovo ste u Dobri.

Iako je trasa ovog treka dobrim delom zemljana, ne treba računati na blato koje će vam ozbiljnije zagorčati život. Naravno, nemojte ga voziti po kiši ili neposredno nakon što su veće kiše stale, jer u tom slučaju ova procena može da se pokaže i netačnom. U svakom slučaju, količina prskanja je ekvivalentna nekom prosečnom iskustvu vožnje bicikla po šumskiim putevima. Što se kondicione težine tiče, ovi usponi se već mogu smatrati dosta zahtevnim, jer su vrlo aktivni i dugi. Kao što sam već naglasio, Severni Kučaj je masiv oštrih padina, što neminovno dovodi do toga da nije svejedno koje puteve birate za pedaliranje (na nekima se jednostavno mora sjahati i gurati), a ovo je svakako jedan od realističnije osmišljenih itinerera ka Šomrdi.