Od Golupca, preko Tumana, Radenke, glavnog grebena Severnog Kučaja, dolinom Desne reke do Dobre i nazad magistralom (66 km, 850 m uspona, asfalt/makadam, KT 6, TT 6)
Preuzeti trek (.zip)
Koliko god da je Golubačka tvrđava kao svojevrsna kapija jednog sveta i magistrala nizvodno od nje na mene ostavila utisak kada sam pre puno godina prvi put krenuo u istraživanje Đerdapa, toliko su se radoznali pogledi upućeni ka sporednim puteljcima uz doline nekih (tada za mene) bezimenih rečica gubili u gustom zelenilu, nemanju mapa i znanja o tome šta se krije u tim džunglama koje se spuštaju ka Dunavu. Puteva, barem zvaničnih, u turističkim kartama nije bilo - kada se zaputite nizvodno od Golupca sledeća prilika da na "regularan" način stignete na drugu stranu planine pruža vam se tek nadomak Donjeg Milanovca, hvatajući put preko Liškovca ka Majdanpeku. Ali, nemoguće da je to ogromno šumsko prostranstvo potpuno nepristupačno? Mora da se može nekako proći kroz samu planinu i osetiti pravi puls flore, faune i krajolika Đerdapa?
Naravno da se može proći, samo treba poznavati puteve. Trasa koju dobijate u ovom treku je jedan od boljih, možda i optimalan način da se iz Golupca u Dobru stigne sporednim putem kroz planinu, odnosno iza planine, prvo kroz umereno naseljene severno homoljske zaseoke, da bi veličanstveno finale usledilo nakon uspona na centralni greben Severnog Kučaja, laganim, 12 km dugim spustom kroz gustu bukovu šumu, živopisnom dolinom Desne reke. Kada se napunite utiscima u planini, sledi 25 km "dosadnog" povratka za Golubac, magisralom uz Dunav (doduše, ako bude lepo vreme možete zastati kod kampa Toma i na njihovoj plaži se malo okupati u Dunavu - kako lepše završiti topao letnji dan?).
Trasa iz Golupca kreće kratkim i oštrim asfaltnim usponom prema Rakovoj Bari i Turiji, putem koji vas na desetom kilometru od Golupca vodi pored manastira Tumane. Obratite pažnju da na raskrsnici na četvrtom kilometru od Golupca ne produžite pravo. Nakon Tumana pejzaž postaje šumovitiji, brda se sve više zatvaraju oko vas i ubrzo nailazite na još jednu raskrsnicu, gde vi hvatate levi put, ka Krivači. Sledeće o čemu treba voditi računa jeste da kilometar i po nakon te raskrnice ne promašite skretanje na makadam desno. Tu sledi prvi ozbiljniji uspon na ovom putu, na kome treba da osvojite skoro 200 metara visinske razlike. Put je relativno širok i nasut, ali na momente prilično krupnim šljunkom, tako da se vožnja njime ne može smatrati osobito udobnom, mada tehnički nije komplikovana. Nakon prevoja, spuštate se u široku dolinu po čijim je meandrima rasuto planinsko selo Radenka.
Kroz Radenku ćete putovati nekih 5-6 km, pre nego što poslednje kuće zaseoka Ključata ostavite za sobom. Sledi vam naredni, i ujedno završni ozbiljan uspon ove ture, koji će vas izvesti na nadmorsku visinu od skoro 700 metara. Kada stignete na greben, desno od vas će ostati proplanci sa kojih puca lep pogled na Radenku duboko u dolini ispod. Odmorite malo, jer kada skrenete levo i uđete u šumu sledećih 12 km nećete izlaziti iz nje (što će vam svakako prijati ako ste ovaj uspon izveli po letnjoj žegi). Sledi 12 km spusta kroz šumu, 12 km čistog uživanja. Ukoliko ovu trasu vozite po vlažnom vremenu, budite oprezni - prvih par kilometara ovog šumskog puta je uzan, zemljani put, tako da može biti blata, a zbog par jačih nagiba može biti i prilično klizavo. Međutim, od oštre leve krivine na kojoj izbijate na širok makadam sve do Dobre vas čeka put vrhunskog kvaliteta, po kome bicikl opušteno klizi, omogućavajući vam da se potpuno prepustite ambijentu, slušate zvuke šume i zverate unaokolo.
Na 32-om kilometru trase stižete u dolinu Desne reke, gde spust postaje još blaži, kako bi ovaj milinijum duže potrajao. Odatle više nije potrebno ni stiskati kočnice, ni okretati pedale - sledi lagani, potpuno opušteni glide sve do Dobre. Dolina Desne reke prepuna je lepih livada kao stvorenih za kampovanje, tako da ćete kada jednom njome prođete sigurno poželeti da se vratite na duže. Na par mesta naići ćete i na česme pored puta. Dobra će, sem ponovnog izlaska na asfalt, označiti i vaš povratak među ljude. Sem toga, tu je i kraj fizičkih napora, jer ni uspona više nema - sve što treba da uradite da biste se vratili u Golubac jeste da pratite široku reku uzvodno. Ako vam se ne žuri previše, nemojte da zaboravite ono kupanje kod Tome :-)
|