Preuzeti trek (.zip)

Dolina Lisina i kanjoni Resave i Kločanice nude neke od najživopisnijih i najopuštenijih bajkerskih vožnji na području Kučaja. Odlični makadamski putevi i vrlo blag, postepen uspon koji ćete jedva registrovati do trenutka kada se već nađete značajan broj stotina metara iznad polazne tačke čine ovaj teren podjednako interesantnim za rekreativce svih stepena kondicione spreme, kao i za ljubitelje prirode koji bi jednostavno da provedu dan opijeni raskoši i lepotom prirode, ne vraćajući svoj fotoaparat u torbicu. Krug koji je pred vama je samo jedna od nekoliko mogućih varijacija na temu uspona od Lisina do Javorišta dolinom Kločanice, a zatim laganog, gotovo beskrajnog spusta preko Valkalucija i Nekudova (kada produžite sve do mesta Resavice imate preko 25 km konstantne, lagane nizbrdice, na kojoj vam kočnice neće trebati, kao ni pedale).

Varijacija koju vam ovde predlažem je u kondicionom smislu nešto zahtevnija, ali maksimalistička po pitanju lepota prirode kroz koju prolazi, radikalno izbegavanjući naseljena mesta na svih 61 km puta. Šta su alternative? Recimo, produžiti po spajanju doline Nekudova i Resavice niz umesto uz Resavicu, uz završnih 20-ak km po asfaltu do Lisina (ova varijanta duga je oko 70 km, ali kondiciono najmanje zahtevna). Ili možda nepun kilometar nakon raskrnice za Bare, na 49. kilometru treka, skrenuti levo ka Resavskoj pećini i završiti sa 10-ak km asfalta od Jelovca do Lisina (ovo je najkraća varijanta, par kilometara kraća od predložene, ali vam uskraćuje zadovoljstvo spusta kanjonom Kločanice na kraju). Sve u svemu, ako ste željni i prirodnih lepota, ali i dobrog izduvavanja i rekreacije, mislim da će ovaj krug odlično zadovoljiti sve te zahteve.

Polazište ove ture je na velikom parkingu kod motela "Lisine" (u trenutku pisanja još uvek u fazi rekonstrukcije nakon požara), gde možete parkirati kola. Asfalta ima još manje od kilometar, do mesta gde se spajaju Resava i Kločanica. Vi neposredno nakon rampe skrećete desno, nešto strmijom kanjonskom dolinom Kločanice, zvanom Suvaja. Duboka senka okomitih litica kanjona i gusta vegetacija prolazak ovim putem čine veoma živopisnim u svako godišnje doba, ali je on naročito atraktivan u proleće, kada ponor Kločanice ne može da primi svu količinu vode koju reka donosi i kada se njen znatan deo preliva i teče kroz kanjon, formirajući lepe kaskade i brzake.

Uzvodno od kanjona dolina Kločanice se širi, postaje bujnija, pitomija, zelenija, a nagib nešto blaži. Očaraće vas livade kroz koje Kločanica lenjo meandrira, kao stvorene za postavljanje šatora. Ali vi idete dalje, sa neverovatnom lakoćom, odličnim makadamskim putem. Na oko 6 km od početka Kločanice naići ćete na česmu hladne izvorske vode, sa leve strane puta. Odlična prilika da dopunite svoje bidone, mada česme uzvodno uz Kločanica imate na bar još dva mesta, pored objekata šumske uprave, a i uzvodno od njih bez straha možete točiti iz bilo kog potoka koji se sliva u Kločanicu. Dakle, ovo je deo Kučaja gde oskudicu vode sasvim sigurno nećete osetiti - praktično sve vreme pratite neku od Kučajskih reka, bilo uzvodno ili nizvodno.

U završnici uspona na Javorište nagib postaje nešto jači, ali ne i naporan u pravom smislu. Otežavajući faktor je jedino dosta izražena kaldrma puta u dužini od par kilometara nakon što prođete poslednje objekte Srbijašuma i vikendice. Na oko 17 km od polazišta dolazite do prve veće raskrnice, gde vas zanima desni put. Treba pohvaliti šumsku upravu iz Despotovca zbog činjenice da su na ovom delu Kučaja postavljeni putokazi, što je slučaj i sa ovom raskrsnicom, gde biste i bez GPS-a bez dileme znali da put za Valkaluci ide desno. Već se nalazite na 900 m visine i sledi završnih par stotina metara uspona serpentinama vrlo umerenog nagiba do najviše tačke puta, prevoja između Tilve Palčin i Javoritog vrha na oko 1100 m visine, kroz jednu od najlepših bukovih šuma u široj okolini.

Nalazite se u srcu Kučaja na jednoj od najudaljenijih tačaka od civilizacije u Srbiji, gde osećate prijatnu svežinu planinskog vazduha čak i usred leta. Sledi 3 km furioznog spusta u najbajkovitije šumsko carstvo, zvano Valkaluci. Lovački dom ćete videti sa vaše desne strane, a iza njega brvnaru - trpezariju, kao i još jedan objekat nad samim potokom Veliki Valkaluci. Posle 24 km pređenog puta (i to uglavnom uzbrdo) zaslužili ste da napravite pauzu za ručak, na mestu sa koga jednostavno nećete želeti da odete.

No koliko god vas ovaj vilinski raj očarao, ipak ćete u nekom trenutku morati da nastavite dalje, jer treba preći još nekih 37 km da biste se ponovo našli na tački sa koje ste krenuli. Valkaluci napuštate preko velike livade, zimi poznate po gotovo neprolaznim smetovima (koje smo mi ipak uspeli da probijemo u našim zimskim 4x4 avanturama, bacite pogled na foto priču "Novogodišnje krstarenje zavejanim Kučajem"), kroz kapiju Valkalucija, da biste krenuli niz još jednu od prelepih rečnih dolina Kučaja, dolinu Nekudova.

Nekoliko kilometara nizvodno, vozeći odličnim putem duž Nekudova koje pored vas meandrira na jednom mestu čak tvoreći travnato ostrvo, nemojte da propustite posetu najneobičnijem vodopadu na Kučaju, a možda čak i u čitavoj Srbiji - Prskalu. Oko 6 km nizvodno od Valkalucija, Prskalo je nekad bilo lako prevideti, zaklonjeno gustim rastinjem s leve strane puta. Zahvaljujući novopostavljenim putokazima, sada ga je teško promašiti. Da biste se popeli tih par desetina metara do Prskala možete biciklom pregaziti Nekudovo ako je voda niska, ili ga preći preko brvna od koga je napravljen mostić. Prskalo je još jedno od mesta koje prosto zove da se na njemu boravi dugo, dugo. Pre nekoliko godina smo tu čak kampovali (pogledajte galeriju sa te velike prvomajske ture po Kučaju).

Nizvodno od Prskala, nekoliko kilometara dalje u dolini Nekudova, ponovo ćete naleteti na putokaz koji ovoga puta pokazuje ka strmini s desne strane puta, a na njemu piše "Uviralo". Radi se o ponoru reke Nekudovo, koji je veoma živopisan, možda bi se čak moglo reći grandiozan, ali ne tako lako dostupan - treba se spustiti nekoliko desetina metara niz veoma strme i klizave padine kroz gustu bukovu šumu, preko tla prekrivenog mahovinom, korenjem i opalim lišćem. Ipak, vredi!

U nastavku puta suvom dolinom Nekudova ubrzo ćete stići do mesta gde se spajaju doline Resavice i Nekudova. Vi skrećete desno, uz reku Resavicu, i nakon nekih 3,5 km vožnje u kojoj ćete se ponovo dobiti oko 130 m visine nailazite na oštro levo skretanje, solidnim makadamskim putem koji obilazi vrh Požerak vodeći ka Barama na zapadu i dolini Kločanice na istoku. Ovaj put je pre par godina bagerom širen i sređivan, tako da bi njegov kvalitet trebalo da bude odličan. Strmina je u prvo vreme nešto jača (mada se njom može bez problema pedalirati, čak i ako niste u jakoj kondiciji), da bi zatim postala veoma ugodna, ubrzo izbijajući na ravan deo koji vas pored lepih livada i četinara vrha Mastakan spušta u minijaturnu, pitomu dolinice majušne reke ponornice, zvane Gospodarsko vrelo.

Sledi deo puta po čistinama Velikog Brda i Kunjačke poljane, gde je i teren kraški i nešto kamenitiji. No nakon što na Kunjačkoj poljani dostignete najvišu tačku na blizu 800 mnv sledi jak spust ka Kločanici, kroz gustu šumu. Kada stignete do reke, raskršće - jedan put skreće levo i prolazi kroz reku, izbijajući na put kojim ste išli uzvodno, s druge strane reke, dok drugi put nastavlja dalje, levom obalom Kločanice. U slučaju niskog vodostaja moći ćete bez većih problema da pregazite Kločanicu pedalirajući, ali na ovom mestu se ponekad možete suočiti i sa vodom koja vam je iznad kolena. Ukoliko vas mrzi da se izuvate, a još više vas užasava perspektiva gaženja hladne vode, elegantno rešenje postoji. Nastavite putem s vaše strane reke uzvodno nekoliko stotina metara, i na mestu gde put skreće desno, konačno se odvajajući od reke, videćete ostatke nekadašnjeg mosta, taman dovoljne da njime oprezno pregazi pešak ili biciklista.

Ostaje vam još 7,5 km čistog užitka, spusta kroz magični ambijent doline Kločanice do mesta gde ste ostavili automobil. Restoran pored parkinga je prilika da zadovoljstvo zbog savršene vožnje zalijete nečim hladnim i provedete još koji trenutak sabirajući utiske.