Krug po Maliniku (oko Velikog i Malog Malinika), od Podgorca (44 km, 1100 m uspona, asfalt / makadam, KT6, TT6)
Preuzeti trek (.zip)
Koliko god to uvidom u topografske karte ne delovalo očigledno, Malinik je još jedna od onih planina gde je moguće do samih vrhova komforno izaći biciklima i uživati u nekim pogledima za pamćenje. Iako nedvosmisleno sastavni deo Kučajskog masiva (njegov najistočniji greben), Malinik ima neku svoju specifičnu lepotu i identitet po kome se već na prvi pogled prepoznaje. Većinom sazdan od blago zatalasanih grebenova širokih vidika i pitomih livada prepunih cveća, lekovitog bilja i šumskih jagoda, Malinik je jedan vrlo poseban spoj vododrživih metamorfnih stena i poroznog krasa, što mu daje izuzetnu dinamiku i raznovrsnost. Potpuno nenadano, vozeći vrhovima Maliničkih grebenova nailazićete na kamene kape pojedinih vrhova, koje su kao kakve geološke "pečurke" razbacane po okolnoj pitomini. Posebnu draž Maliniku daje činjenica da on sa juga oivičuje monumentalni Lazarev kanjon, nudeći verovatno najlepši pogled na isti sa područja severoistočno od Velikog Malinika i grebena koji se pruža u nastavku. Tu su i brojni, minijaturni kanjoni rečica koje se slivaju niz istočne padine Malinika, poput džunglovite doline Valja Rnž, Valja Mare, Valja Miku, Bogovine... Od kojih svaki krije neke svoje pećine, potkapine i druge tajne.
Ovaj trek je samo jedna od mogućih varijanti koje se mogu provesti kroz odličnu mrežu Maliničkih kolskih puteva koji vode do brojnih planinskih pojata i salaša, oko kojih je nekada paslo na hiljade ovaca, a koji su danas gotovo opusteli. Meštani okolnih sela (Zlota, Podgorca i Bogovine) ipak još uvek odlaze na Malinik, tako da su mnogi putevi itekako vitalni i prohodni.
Na vrhu Malog Malinika
Za razliku od nekih drugih krugova koji se mogu osmisliti, a u kojima bi se pravio širi luk oko planine, ovaj trek vas dovodi direktno u centar, srce Malinika, predstavlja na neki način osvajanje planine, uspon na njene najviše i najatraktivnije vrhove, dakle MTB vožnju u izvornom smislu, kao planinarenje biciklom. No to ne znači da ćete da ispustite dušu na nekom intenzivnom i dugotrajnom usponu, jer vas trek do vrhova vodi veoma postepeno, po blažem nagibu i sa puno prilika da napojite gladne oči širokim vidicima. Na kraju stižete na Veliki Malinik, odnosno vozite krug dobrim šumskim putem oko njegove obrasle kupe nepunih stotinak metara ispod vrha, a nakon toga izlazite i na sam vrh Malog Malinika, sa koga je pogled mnogo bolji nego sa Velikog, a čijoj atraktivnosti doprinosi i njegov vrlo neobičan sastav tla, jer je sazdan od pločastih metamorfnih stena izmešanih sa kvarcom (ovo se čak i na satelitskom snimku jasno vidi).
Kao polazište za ovaj umeren, 44 km dug krug zamišljeno je selo Podgorac, ali se isto tako može krenuti i iz Bogovine; do oba sela jednostavno i brzo stižete tako što sa magistrale Paraćin - Zaječar, nekoliko kilometara posle Boljevca (neposredno posle Valakonjskog brda), skrenete levo, prateći putokaze ka Podgorcu i Zlotu. Prvo stižete do Bogovine, a potom i do Podgorca, koji je veće selo od Bogovine. Ja ću trek opisati sa Podgorcem kao početnom tačkom.
U dolini Bogovine |
Nadomak Malog Malinika |
Iz sela krećete asfaltnim putem na jug, ka Bogovini. Nakon pređenih 4,3 km puta, kod kolonije rudnika Bogovina, skrećete na put ka centru sela Bogovina, a odatle hvatate blago zaobilaznu varijantu puta ka kanjonu reke Bogovine, kojim s južne strane obilazite brdo Kornet. Postoji i kraća varijanta, pored ulaza u Bogovinsku pećinu, ali je taj put mnogo jače obrastao i mestimično veoma kamenit i izbrazdan vododerinama, tako da je tehnički naporniji za vožnju. Inače, prvih nekoliko kilometara, pre nego što se dočepate duboke senke šuma u dolini Bogovine, vodi preko prilično kraškog terena, tako da treba da budete spremni na savladavanje, odnosno zaobilaženje krupnijih kamenova ovog prilično neravnog puta. Međutim, ovo je kraće parče, pa vas neće ozbiljnije namučiti. Kada put napokon krene da prati tok Bogovine (u donjem delu suv, kasnije uzvodno se u koritu pojavljuje voda) postaje sasvim pristojno kvalitetan, a u nekom trenutku će se nad vašim glavama nadvisiti živopisne stene Bogovinskog kamena, dajući ovoj dolini kanjonske karakteristike.
Nakon što pređete šumoviti deo doline sledi nekoliko kilometara predivnih livada sa tu i tamo nekim starim salašem pored puta, što je samo nagoveštaj onoga što ćete viđati i višlje, na planini, kada se ispenjete na istu. Do nekih 500 mnv uspon je veoma blag i gotovo da ga nećete ni primetiti. Onda, na samom početku 18. kilometra trase, put se odvaja od doline Bogovine i počinje nešto značajnije da se penje šumovitom padinom Dosu Bogovinje, ka spoju sa grebenskim putem koji ide preko Kraku Janoša, severoistočnim padinama Tilva Njalte, drugom po visini vrhu Malinika. Na ovom usponu ćete na oko 2,5 km dužine popeti skoro 300 m visine, što je "zdravih" 11% uspona. Uspon se ne završava izbijanjem na čistinu Kraku Janoša, ali postaje znatno blaži, tako da preostalih 280 m visine do najviše tačke ispod Velikog Malinika do koje ćete stići (1070 m) savlađujete lagano talasajući po livadama vijugavih vrhova Maliničkih grebenova, na dužini od oko 13 km puta.
Put po vrhovima Maliničkih grebenova; Dobromirov krš u prvom planu, a Veliki i Mali Malinik u pozadini
Trasa do Velikog Malinika ne traži puno priče, dovoljno je pogledati fotografije na ovoj stranici, a ako ste i dalje "gladni" prizora Malinika možete zaviriti i u foto album na Fotopic serveru. Put vas potpuno opušteno vodi preko prekrasnih livada, pored starih pojata od blata i drveta, kroz voćnjake (imate u priloženom .gpx fajlu i waypoint TREŠNJE, koji ukazuje na nekoliko izuzetno bogatih trešanja s desne strane puta), da bi vas obroncima Mastakana i Kurmature doveo do Malog i Velikog Malinika. Predložena trasa puta oko Velikog Malinika, u smeru kazaljke na satu, je najlogičnija, jer postepeno penje i nijednog trenutka ne dovodi u pitanje vašu sposobnost pedaliranja. Nakon što zaobiđe čitav vrh Velikog Malinika, ova staza sa njegove sveroistočne strane izbija na jednu zaravan, predivnu livadu usred stoletne bukove šume, mesto gde imate planinarske putokaze i, što je na ovakvim mestima naročito dragoceno, na čak 1070 m visine, izvor (putokaz vas vodi do njega, stotinak metara od raskrsnice, a priložen je i waypoint).
Ovo je prosto čarobna lokacija koja vas privlači da na njoj ostanete, a prisustvo vode je čini i idealnim mestom za kampovanje, tako da, ukoliko ste do ovde pedalirali pod "punom opremom", možete prenoćiti i uživati u blaženom miru Maliničkih prašuma. Trek vas vodi do jednog atraktivnog vidikovca par stotina metara dalje od ove livade (na slici), a ukoliko ste raspoloženi za još malo avanture na točkovima možete tim putem produžiti i dalje od ovog vidikovca, prateći planinarsku markaciju i u nekom trenutku se odvojivši od nje levo, kako biste izašli na sam greben Malinika sa koga se pruža neometan pogled na Lazarev kanjon. Sam izlazak na greben baš i nije teren za bicikle, jer se radi o kraškoj podlozi sa krupnijim krečnjačkim stenama, ali možete bicikl ostaviti negde u šumarku i završni deo do grebena odpešačiti.
Vidikovac u blizini Velikog Malinika - pogled ka Lazarevom kanjonu
Od ove tačke lagano kreće put nazad, šumskim putem koji prolazi sa južne strane Velikog Malinika, izbijajući na sočne livade na samom prevoju između Velikog i Malog Malinika. Odatle do vrha Malog Malinika imate još par desetina metara nadmorske visine, što ćete lako izgurati, a oni u boljoj kondiciji možda čak i ispedalirati. U principu sa ove strane možete lako da se popnete i na vrh Velikog Malinika ukoliko imate takvu želju, ali nisam siguran koliko to ima svrhe - zbog jakog nagiba moraćete da gurate bicikl, a pogled koji se pruža sa livade okružene šumom na vrhu Velikog Malinika nije ništa impresivniji od onog koji u krugu od 360 stepeni vidite sa Malog (čak naprotiv).
Nakon upijanja daljina sa Malog Malinika, kao krune ove vožnje, sledi spust, direktan i konkretan, makadamskim putem odličnog kvaliteta, do asfalta. Kada do istog stignete skrenite desno i vrlo brzo ćete se naći u centru Podgorca, na tački sa koje ste krenuli. Ovo je vožnja umerene dužine i težine koju neće biti problem kompletirati čak i po nekom kraćem jesenjem danu, a koja će vam pružiti pregršt predivnih trenutaka. Ako ste inače ljubitelj Kučaja, ovo bi trebalo obavezno da probate, iznenadićete se "otkrićem" ovog istočnog dragulja!
|