Mali krug oko Velikog Krša (41 km, 1100 m uspona, asfalt/makadam, KT7, TT4)
Preuzeti trek (.zip)
Ovu vožnju bez ustezanja mogu da proglasim za "klasiku" ovoga kraja, prvu ideju koju pasionirani bajker dobije nakon što "snimi" teren, i najjednostavniju i najlogičniju za realizaciju. Stenoviti masiv Velikog Krša, koliko god sam po sebi bio neosvojiv biciklom, predstavlja lajtmotiv, prizor koji izuzetno inspiriše dok vam je pred očima i prosto zove da ga osvojite tako što ćete opasati krug oko njega, obeleživši ga ostavljajući nevidljivi trag svojih guma.
Ovo je krug tokom koga gotovo sve vreme puca pogled kilometrima, pa i desetinama kilometara unaokolo, puštajući vas da napojite oči i dušu prostorom, da jezdite velikim brzinama niz vratolomne asfaltne spustove, ali i da demonstrirate svu moć svoje kondicione pripreme kada tu izgubljenu visinu treba nadoknaditi. Na tih 41 km dužine praktično se dvaput spuštate i dvaput penjete, po jedanput svaki put kad treba da promenite stranu Krša duž koje se krećete.
U pitanju je pretežno asfaltna vožnja, tako da predstavlja dobar izbor za rano proleće, poznu jesen i sve one situacije kada vam se čini da bi drugde blata bilo previše za užitak. Doduše, i ovde od trenutka kada siđete sa asfalta nakon prevoja Vrata, pa do trenutka kada ponovo stupite na asfalt u Malom Krivelju možete mestimično očekivati blatnjave segmente, ali to je relativno malo parče ovog kruga, koje vas ne može omesti u nameri niti vam pokvariti užitak čak i ako vas značajno uspori - na tom delu je nizbrdica, što je svakako povoljna okolnost.
Ako pogledate visinski profil vožnje, primetićete nešto neobično - umesto da se tokom vožnje penjete i da u njenom centralnom delu dostignete najvišu tačku, vi praktično krećete sa najviše tačke i na istu se vraćate, spuštajući se u međuvremenu manje ili više prilično nisko u odnosu na nju. Razlog za to je što sam kao polazište ovog kruga zamislio planinarski dom na Stolu, koji se nalazi u bajkovitom okruženju na nekih 850 m nadmorske visine i predstavlja ne samo idealno polazište za mnoge krugove po ovom kraju, već i fantastičan ambijent za odmor, napajanje očiju i duše lepotom, u okruženju cvetnih livada, jezera i stene Stola koja se ponosito nadvisila nad ovim rajem na zemlji. Kada dolazite ovamo, nemojte da žurite - dajte uvek sebi malo oduška, dajte si priliku da upijete ovo mesto. Sigurno ćete vapiti za vremenom da u njemu uživate i oklevaćete da sa njega odete. No vratimo se na naš sočni krug od 41 km oko Velikog Krša, koji predstavlja pravu meru da ispunite dan prilično intenzivnim fizičkim treningom i da posle možete zasluženo da uživate pored jezera na Stolu (ili U njemu, ako je leto).
Nakon relativno lakog prvog dela puta preko livada, dolazi prilično strm i još više kamenit spust na prevoj Cepe. Ovde sasvim sigurno nećete biti u prilici da jurite, a oni manje naviknuti na grub teren će možda doći u iskušenje i da siđu sa bicikla i guraju naniže. Srećom, ovaj spust dug je tek kilometar i nakon što se na njemu propisno istruckate sledi nekih 11 km uživanja po odličnom asfaltu do prevoja Vrata, koji razdvaja Veliki i Mali Krš. Na prvom delu ovog asfalta imate jedan furiozan spust (obratite pažnju i na odličnu česmu sa desne strane puta nekoliko stotina metara nakon početka spusta) gde ćete, uz malo hrabrosti i nekorišćenja kočnica, moći da dostignete i brzine od oko 80 km/h, da biste posle nekoliko relativno ravnih kilometara shvatili da je vreme da ponovo dobijete visinu, penjući se umerenim usponom ka Vratima (nagib je približan onome uz Avalu).
Kada stignete do Vrata tu će biti raskrnica puteva; asfalt se spušta na drugu stranu, ka selu Vlaole i dalje ka Debelom Lugu i Majdanpeku, a njega preseca makadamski put koji prati greben Velikog i Malog Krša na popriličnoj visini. Vi ćete na tom makadamu ovoga puta skrenuti levo i nastaviti uspon, ka povelikom usamljenom imanju smeštenom pod samom "kičmom" Velikog Krša. Prošavši pomenuto imanje put počinje blago da talasa - prvo ide malo nizbrdo, da bi se zatim vrlo kratko strmo popeo, pre nego što počne završni spust niz reku Bigar ka Malom Krivelju.
Postoji još uža varijanta kruga oko Velikog Krša od ove koju predlažem, koja se ne spušta ka Krivelju, već ide sve vreme paralelno sa grebenom, po putu predstavljenom isprekidanom sivom crtom na 3D karti u gornjem delu ove stranice. Na prvi pogled možete pomisliti da je ovo bolja varijanta, jer "ne gubite visinu". Međutim, ako krenete njome vrlo brzo ćete uvideti svoju zabludu... Pored toga što je put u tom delu bitno lošijeg kvaliteta, mestimično zarastao u travu i trnje i prožet kolotrazima, praktično sve vreme se penje i spušta, po nagibima koji vam neće ostaviti praktično nikakve šanse da ih savladate u sedlu. Prolazak tom varijantom bi vam, na vaše iznenađenje, ukupnu cifru uspona podigao za još nekoliko stotina metara u odnosu na onu koju imate nakon što se "jednokratno" spustite u Krivelj, a zatim u znoju lica svog, snažno pufćući i hukćući, uspenjete na Stol. Doduše, ta poprilično mazohistička varijacija pred sam kraj vam daje i fenomenalnu nagradu, u vidu očaravajuće single-trail stazice kroz gustiš pod samim grebenom Velikog Krša, u dužini od par kilometara, neposredno pre nego što izbijete na mnogo širi i solidniji makadam koji vas ubrzo izvodi na asfalt Krivelj-Gornjane. No moj vam je predlog da taj eksperiment ipak ostavite za neku drugu priliku kada ste nastrojeni za ekstremne varijante, a tačan trek kuda u tom slučaju treba proći naći će se i na spisku predloga vožnji za ovo područje.
Nakon što se spustite u Mali Krivelj i ono malo (uslovno rečeno) tehničkih problema koje vam može zadati zemljani put definitivno ostaje iza vas i možete potpuno da se opustite... Barem dok ne stignete u (Veliki) Krivelj i skrenete levo ka Stolu, gde počinje vaše završno, 10 km dugo preznojavanje. Tehničkih problema više nema, jer se skoro do kraja krećete po asfaltnom putu, ali njegov nagib nije nimalo naivan. Ipak, bajkeri u iole boljoj kondiciji sigurno na ovom delu neće morati da sjašu i guraju, iako će se vrlo verovatno malo češće odmarati.
Završni deo, kamenitim putem ka visoravni na kojoj se nalazi dom ćete vrlo verovatno pregurati - još nisam video nekoga ko je ovde uspeo uzbrdo da pedalira. Otvaramo konkurs sa superbajkera, a status istog će se dobijati video dokazom da ste ovaj uspon savladali u sedlu. Srećom, ovaj uspon je kratak i nakon što ga savladate i stignete do Stolskih pašnjaka bićete u prilici da dojezdite do planinarskog doma u velikom stilu, puvajući se pred prisutnima da ste uspon od puta savladali bez graške znoja :-)
Ovo je lep krug koji realno možete da savladate za pola dana, provodeći preostalu polovinu u zasluženom baškarenju na plaži, gledanju fotografija sa vožnje ili možda u pešačkom usponu do samog vrha Stola (stiže se za oko 45 minuta), ako vam je baš stalo da ponesete titulu supermena. Prostor pored jezera je i savršeno mesto za kampovanje, što će vam tokom toplijih meseci verovatno čak i više prijati od boravka u domu gde često ume da bude isuviše euforično.
|