Preuzeti trek (.zip)

Jedan od problema sa vožnjama kroz unutrašnjost Kučaja je i taj da vam je potrebno jako puno vremena da do te unutrašnjosti stignete, a kada to učinite već je kucnuo čas da se krene nazad. Ako niste u prilici da pribegnete vrhunskoj avanturi presecanja Kučaja s jednog kraja na drugi biciklom, izvanredan način da provedete maksimum vremena u srcu Kučajskih šuma, sve vreme barem nekoliko desetina kilometara daleko od najbližeg asfalta ili naselja, jeste da se kolima zavučete što je dublje moguće u unutrašnjost njegove teritorije, a zatim da sa te tačke krenete u pedaliranje. Jedno sjajno (i iznenađujuće lako dostupno) takvo polazište je Vinatovača, odnosno nezvanični "kamp" pored krsta na početku prašume Vinatovače, do koga se može stići prešavši 13 km od kraja asfalta u Lisinama makadamom odličnog kvaliteta uz kanjon Resave (put je dovoljno dobar da ga bez ustezanja možete preći bilo kojim kolima). Sa ove lokacije moguće je izvesti veći broj sjajnih krugova, pre svega zahvaljujući njenom sjajnom geografskom položaju između Kučaja i Beljanice i praktično nadomak udaljenijim (barem nama iz Beograda), istočnim delovima Kučajskog masiva.

Pored krsta na Vinatovači

Krug koji ovde opisujem je jedan od dužih i zbog same talasaste konfiguracije terena na njegovoj trasi, zahtevnijih krugova koji možete izvesti sa početkom i krajem na Vinatovači. Naizgled lagan zbog činjenice da se sve odvija na visinama između 630 i 1100 mnv, i da na usponima retko treba savladati više od 200 m visinske razlike odjednom (zapravo, samo pri početnom usponu na Klencuš treba dobiti čak 450 m visine), na dužini od 68 km sabere se sasvim dovoljno ovih kratkih uspona da njihov ukupan zbir iznosi oko 1400 m, što već ulazi u rang ozbiljnih cifara. Nagib nigde nije previše jak, tako da ih i rekreativci sa manje snage sa lakoćom savlađuju, ali usled akumulacije napora u toku dana na kraju ćete biti pošteno potrošeni. Ambijent kroz koji vozite je dinamičan, ali dominiraju guste bukove šume, po čemu je ovo jedna tipično "kučajska" tura. Podloga po kojoj se vozi je solidna, većim delom zaravnjena i pristojno nasuta, uz malo više zeljastog bilja oko i po sredini puta na nekim delovima gde ima manje saobraćaja (pre svega na delu puta od Kločanice do Javorišta). Dakle, u ovom krugu nema ničega što bi se moglo smatrati tehničkim izazovom, ali je u pitanju ozbiljan kondicioni ispit, koji će od vas tražiti da vozite vrlo aktivno ukoliko želite da vam preostane malo vremena da odmorite i uživate u okruženju lovačkog doma Valkaluci ili Mikulja i manastira pod njim. Postoji i nekoliko načina da se ovaj krug skrati, ali tim skraćenjem gubite posetu Valkaluciju i Velikoj Brezovici, čime i sama vožnja donekle gubi na atraktivnosti.

Nakon što ostavite kola pored krsta u Vinatovači krećete laganim usponom, dobrim, širokim putem kroz prašumu, u početku vrlo blagim, da bi posle nešto jače od kilometra postao nešto strmiji. Ovim putem se penjete 9 km, sve do prevoja Klencuš na jugoistočnom obodu visoravni Vrtačelja, gde možete zasluženo da odmorite u živopisnom ambijentu livada okruženih četinarskim zasadima, pre nego što krenete nizbrdo zapadnim obroncima Omaniša, ka raskrsnici puta koji će vas preko Javorišta odvesti do nadaleko čuvenog, bajkovitog okruženja lovišta Valkaluci. Ponovo penjete, ali vrlo blagim usponom na kome treba savladati oko 200 m visine. Kada stignete do Javorišta, na južnim obroncima Tilve Palčin, spuštate se ka četinarima Valkalucija i na 22. kilometru puta stižete do doma Valkaluci. Prilika za predah i druženje sa domarom Novicom koji je već navikao na "leteće" bicikliste i pomalo iznenađenim gostima, za koje je takav susret jedan posve egzotičan prizor.

Šume Valkalucija

Nadomak Velike Brezovice

Sledi lagana vožnja bez velikih visinskih amplituda, kroz prelepe predele gde se smenjuju livade sa listopadnim i četinarskim šumama, sve do Velike Brezovice, sa svojih 3,5 km dužine najveće livade na Kučaju. Prelazite Veliku Brezovicu i na 32. kilometru puta stižete do šumskog gazdinstva na istočnom kraju Brezovice, najvećeg (i najživljeg) šumskog objekta na prostoru Kučaja. Od Brezovice ponovo ulazite u šumu, sa svakim kilometrom sve gušću. U ovoj šumi će vas zateći prijatna svežina čak i za najvrelijih letnjih dana, a mrak u njoj je takav da će vam za fotografisanje i po bela dana trebati mirna ruka. Uskoro presecate dolinu Vejske reke, mesto gde ćumurane, nanizane na red, deluju kao unosna privredna grana. Ne krećete njome (to je priča za neku drugu priliku, kada budete vozili ka Maliniku i Zlotu), već produžavate dalje uzbrdo, usponom koji savlađujete samo da biste ubrzo potom izgubili svu visinu koju ste dobili - s druge strane se spuštate u dolinu druge "mitske" reke sastavnice Lazarevog kanjona, Demižloka. Nakon što se nađete na ispod 800 m nadmorske visine sledi vam solidan uspon, sve do 920 m visine, do raskrsnice na Slatini, gde se glavna "kučajska magistrala" kojom se krećete ukršta sa dve varijante puta ka Mikulju i putem koji penje ka vrhu Oštrog kamena. Vi skrećete oštro desno, lakšom i novijom varijantom puta do Mikulja, gde vas, par kilometara dalje, čeka oštar uspon ka manastiru, a desno od manastira i ka samom Mikulju, ako ispoljite želju da se uverete i na sam vrh (pitanje je da li biste za ovako nešto imali vremena, sem za najdužih letnjih dana).

U magli gustih šuma istočno od Velike Brezovice

Mikulj sa puta ka Krnjoj Jeli

Ovo skretanje ka Mikulju je zapravo opciono - ako se na raskrsnici kod Slatine (45. kilometar puta) nađete prekasno, možete jednostavno da produžite pravo, ostavivši posetu Mikulju i manastiru "Novi Stjenik" za neku drugu priliku. Razlog zbog koga sam ovo malo (ali zahtevno) skretanje uvrstio u ovaj krug je isključivo harizmatičnost kako samog mesta tako i ljudi u manastiru, kao i jedinstven pogled koji se pruža sa Mikuljske "kape", odakle kao na dlanu vidite sve vrhove glavnog grebena Kučajskih planina, Kršijoru, Stobore, Malinik, a za vedrih dana i Rtanj izgleda kao da je tu, preko puta.

Mikuljski kamen

Posle mikuljskog skretanja na Slatini put nastavlja da vijuga mnogo uspešnije držeći visinu nego tokom prethodnih desetak kilometara, tako da više nemate utisak da je sazdan iz "bespotrebnih" uspona i spustova. U laganim visinskim fluktuacijama tek će konkretnije krenuti uzbrdo na 55. kilometru, pri izbijanju na Lučak, što će biti prvi put posle Javorišta da ste se našli na preko 1000 m nadmorske visine (doduše, tek neki metar preko toga). Odatle do Krnje Jele imate 2-3 km opuštenog, laganog spusta u kome možete da uživate bez pritiskanja kočnica i uz minimalni angažman na pedalama. Krnja Jela je početak 9 km konkretnijeg spusta ka Vinatovači, čime zatvarate ovaj 68 km dugi šumski krug.

Više fotografija sa jedne od vožnji na ovoj trasi možete videti u foto albumu "Uranjanje u tajnu"...