Preuzeti trek (.zip)

Zlot je jedno od sela najneobičnijeg imena u Srbiji, jedno od najpoznatijih vlaških sela, koje vezujemo za vlašku magiju, vračare, ali i za neke od najveličanstvenijih prirodnih lepota Srbije kao što su Lazarev kanjon i pećine Vernjikica i Lazareva. Upravo odatle, sa samog početka Lazarevog kanjona, iz idiličnog okruženja koje upotpunjuju jezero i motel, kreću i neke od živopisnijih biciklističkih tura na ovom području. Svakako jedan od najatraktivnijih krugova koji se može napraviti biciklom sa ove tačke jeste krug kroz pitomu dolinu reke Beljevine do Dubašnice, odakle se produžava do Straže, jednog od najboljih vidikovaca na Kučaju i njegovom drugom vrhu po visini. Na putu dotle šteta je ne svratiti do prerasti, odnosno prirodnog kamenog mosta Samar, udaljenog samo par kilometara od trase puta, u uzanoj kanjonskoj dolini rečice Perast, obrasloj gustim zelenilom. Krug se naravno završava vožnjom po severnom obodu Lazarevog kanjona, gde se sa više mesta pruža predivan pogled na ovu veličanstvenu pukotinu u zemljinoj kori.

Od motela kod Lazareve pećine trasa vožnje kreće asfaltnim putem kroz dolinu Beljevine, koja se prostire paralelno sa visoravni Stobora, najistočnijim (i najkrševitijim) delom Dubašnice. Posle nekoliko kilometara asfalt prestaje i pretvara se u kvalitetan makadam, da bi nakon 10 km od polaska nagib postao osetno jači, stavljajući vas u narednih 3 kilometra pred ozbiljan kondicioni izazov. Bilo da uspete ovaj uspon da izvezete u sedlu ili da kapitulirate i neki njegov deo pregurate, kada napokon izbijete na asfalt puta od Borskog jezera ka Dubašnici ponovo ćete doživeti olakšanje - najteži deo dnevnog uspona time je definitivno ostao iza vas.

Iako možete da produžite pravo uzbrdo ka Dubašnici, predlažem vam da kilometar kasnije napravite malo skretanje, posetivši prerast Samar, jedan od prirodnih mostova kakvi se relativno često sreću po istočnoj Srbiji i daju prepoznatljiv pečat njegovom krasu. Do ove prerasti ćete stići skrenuvši na ne preterano uočljiv kolski trag desno preko livade, nakon čega ćete ući u šumu (na ovom delu obično bude i blata), iza koje vas čeka skretanje desno uz blaži uspon na čistini. Produžite kolotragom do velike livade koja se lagano koso spušta u levo i skoro ste tu. Kada ponovo dođete do ivice šume ostavite tu bicikle i spustite se niz padinu pešice - do prerasti ima samo par stotina metara od ivice šume. Stotinak metara uzvodno, prateći korito rečice (koja sredinom leta presušuje) nailazite na pećinu.

Nakon što se vratite na glavni put produžavate asfaltom uzbrdo ka Dubašnici i vrlo brzo nailazite na manje komplekse četinara. Na jednoj od krivina ćete primetiti prilično oronulu kuću na sprat sa leve strane, pored jednog zemljanog puta koji se odvaja uzbrdo. U šumarku ispod te kući možete naći kladenac sa hladnom, izuzetno kvalitetnom vodom - idealan trenutak da posle nekih 18 km od polaska dopunite svoje bidone. Nastavljate asfaltom uzbrdo još par kilometara i prelazite visinu od 1000 metara. Vreme je da skrenete na makamadski put koji ćete videti sa desne strane. Postoje dve varijante ovog puta, koje se vrlo brzo spajaju i prilično je nebitno kojom ćete od njih krenuti. Asfalt dalje produžava prema šumskoj sekciji na Dubašnici u čijem sklopu postoji i manja lovačka brvnara, a to se nalazi nadomak ograđenog lovišta muflona i rezidencije u vlasništvu republičkog MUP-a (poznatijeg kao "Slobina vila").

Dakle vi ste se definitivno odvojili od puta koji vodi dalje preko Dubašnice i krenuli jednim sjajnim sporednim šumskim putem, koji vodi između dva kamenita vrha, Velikog Krša i Lisca. Ovo je kraški predeo i u okolini ćete videti puno krečnjačkih stena, mada je sam put kojim se krećete iznenađujuće kvalitetan i nakon što stignete na visinu od skoro 1100 metara pretežno ravan, sve do raskrsnice od koje krećete u završni uspon, uzbrdo, ka Straži. Ako ovim putem prolazite u proleće, obratite pažnju - neposredno pre pomenute raskrsnice oko puta je sve prepravljeno sremušem. Zato ponesite sa sobom praznih kesa da naberete salatu za ručak u kome ćete uživati zabacujući daleke poglede sa Straže!

Završni uspon do Straže ćete prilično lako podneti, jer je većim delom prilično blag. Obratite pažnju da na oštroj krivini gde se sa glavnog puta izlazi da bi se krenulo na sam greben Straže ne promašite izlazak. Nakon dvadesetak metara gustiša izbijate na livadu gde ćete s desne strane videti pastirsku kolibu. Pravo ispred vas stazica prelazi jedan izvor, a zatim produžava gotovo po samoj ivici grebena poludesno. Do samog vrha Straže ima još vrlo malo, s tim što u završnom delu kombinacija jačeg uspona i neravne staze čini pedaliranje gotovo nemogućim, ali pogledi sa vrha na glavni greben Kučajskih planina i najviši vrh Veliku Trestu (1284 m), Beljanicu na drugoj strani i dolinu Bobovačke reke i Resave ispod vas svakako zavređuju da na Stražu izađete.

Sledi uživanje, odnosno spust natrag do Zlota. opuštena vožnja u kojoj nećete morati previše da okrećete pedale, prvo kroz šumu do glavnog Kučajskog puta, da biste se ubrzo od njega odvojili prolazeći kroz minijaturni fosilni kanjončić ponornice Vojal. Iza njega izbijate na veliku livadu, na kojoj se nalazi raskrsnica. S desne strane, na samom obodu šume pored puta, naići ćete na nadaleko čuveni izvor Fntana Šojnji. Ako imate vremena, skrenite na kratko i okrepite se vodom sa njega. Nakon toga produžavate dalje glavnim putem, koji se kreće severnim obodom Lazarevog kanjona, postajući u sve većoj meri kamenit, da bi na samom spustu ka Zlotu kamenje na putu postalo neprijatno krupno. Ali ne žurite dole, zastanite malo, jer se na nekoliko mesta pruža sjajan pogled na sam kanjon i Malinik s druge strane. Najimpresivniji vidikovac ćete naći na jednoj oštroj levoj krivini kada već otpočne spust ka Zlotu (na oko 620 m nadmorske visine).

Ova vožnja se ne može smatrati lakom, ali nije ni prekomerno teška. Prava mera da se dobro zamorite, prava mera da napunite čula utiscima i vidicima. Dinamična, većim delom se kreće po vrlo dobrim makadamskim i asfaltnim putevima, tek u završnom delu ima malo neprijatniju kamenitu podlogu. U svakom slučaju, odvojte za nju ceo letnji dan, sem ako ste baš raspoloženi za jurcanje i ako nemate nameru da skrećete da biste posetili Samar.