Delovi
teksta iz brošure ŽTP-a:
Šarganska
osmica
Jedna od najlepših
železničkih trasa u svetu do 1974 godine prolazila je Mokrom
Gorom, dolinom razasutom na padinama tri srpske planinske lepotice
- Tare, Zlatibora i Šargana. Prugom uskog koloseka, koji je
Beograd povezivala sa Sarajevom i Dubrovnikom, krstario je popularni
"ćira". Pola veka ova pruga otvarala je Mokroj Gori vrata u
svet, a parnjača je povezivala selo sa svetom.
Gradnja pruge
počela je 1921. godine, da bi prvi voz krenuo četiri godine
kasnije, probijajući se kroz stenovite tesnace i visoke useke
Šargana.
Visinsku razliku
od Mokre Gore do Šargana od 300 metara i udaljenost od 3,5 kilometara,
projektanti i graditelji vešto su rešili na jedinstven i jedino
mogući način - neobičnom pružnom petljom iznad podnožja Jatare
u vodu broja osam - popularnom "Šarganskom osmicom". "Osmica"
je bila duga oko 13 ipo kilometara i na svojoj trasi imala 22
tunela, desetak mostova i vijadukata, koji su činili trećinu
ukupne dužine pruge. Stanica Jatare, na ovoj trasi, valjda je
jedina u svetu u kojoj četvrt veka niko nije kupio kartu niti
sišao iz voza, iako se on tu redovno zaustavljao. Putniku je
gotovo bilo nemoguće da odgonetne kojim je pravcem prošao, a
kuda tek treba da prođe voz "Osmicom".
Tri decenije
pre no što će "ćira" krenuti Šarganom, Mitar Tarabić, poznati
kremanski prorok, predvideo je da će "kroz Cigansko padalište
proći gvozdeni put sa gvozdenim, ognjenim kolima koja će uvjek
sama zastajati na mestu đe su sad evo ciganske čerge".
Poslednji voz
Šarganom prošao je 28. februara 1974. godine. Ali, umesto da
posle ukidanja ove pruge poput brojnih evropskih železnica,
koje su najatraktivnije trase pretvarale u turističke i veoma
profitabilne, i ovde to bude učinjeno, ishitrenim odlukama proglašavane
su nerentabilnim i, uglavnom, predavane opštinama bez nadoknade.
Atraktivne i lepe železničke trase sa autentičnim objektima
i istorijom, za kratko vreme bile su uništene i rasprodate.
Trebalo je da
prođe četvrt veka, pa da počne da se obistinjuje još jedno proročanstvo
nepismenog Mitra Tarabića, s kraja devetnaestog veka: "Proći
će podosta godina pa će se ljudi opet sjetiti gvozdenoga puta
te će ispotekare obnoviti ovaj put. Samo njim do Višegrada neće
putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave serbez
odmorišta i uživancije".
I dođe to vreme.
Železnica Srbije je 1995. godine ponovo u svoje vlasništvo vratila
deo "ćirine" stanice u Užicu, kao i stanice Mokra Gora i Kremna
- početnu i krajnju - nekada čuvene "Šarganske osmice".
Od tada, punom
parom radi se na oživljavanju i ponovnom aktiviranju ove pruge
kao turističke, kako bi se od zaborava otrgao deo istorije srpske
železnice, a putnicima priuštio nostalgični pisak parnjača i
dah romantike prošlih dana.
Uveliko se adaptiraju
železničke stanice na trasi "Šarganske osmice", nabavljeno je
već desetak kilometara uskokolosečnih šina, jedna parnjača je
stigla iz Požege a druga se očekuje iz Višegrada. U stanici
Užice postavljen je i mali železnički muzej "Šarganske osmice".
Meštani Mokre Gore, u poslednje dve godine, organizovali su
masovne, dobrovoljne radne akcije, kako bi očistili i uredili
trasu ove pruge.
Posle prezentacije
ovog projekta na Internetu, prve grupe inostranih gostiju i
ljubitelja železnice iz Austrije, Švajcarske, Engleske i Danske
posetile su ovaj kraj i trasu čuvene pruge. Svi su jedinstveni
u oceni da bi obnovljena "Osmica" bila prava svetska atrakcija
i najatraktivnija turistička, muzejska pružna trasa u Evropi,
u prilog čemu govore i tekstovi objavljeni u evropsklim i japanskim
časopisima.
Turisti, ljubitelji
parnih lokomotiva i prošlih vremena, koji vole uzanu prugu,
imaju jedinstvenu priliku da u neobičnom muzeju na otvorenom
prostoru, u Požegi, vide sačuvane lokomotive, vagone i ostale
prateće objekte i predmete koji su smešteni u jednoj tipskoj
stanici kakva je bila u Preljini, na pruzi Lajkovac-Čačak...
To je, za naše skromne mogućnosti, izvanredno uređen muzej pod
vedrim nebom.
Zahvaljujući
vizionarskoj odluci nekolicine ljudi koji su radili u Jugoslovenskoj
železnici sedamdesetih godina, spaseno je posle ukidanja uzanih
pruga na teritoriji bivše Jugoslavije ono što je preostalo posle
izumiranja čitave jedne epohe železnice od 0.60m, 0.76m i 1
metra. Ovaj
dragulj srpskih, ali i evropskih železnica sa eksponatima, takođe
će se aktivirati na budućoj šarganskoj pruzi.
Ostaje veliki
posao oko prikupljanja šina, pragova, opreme i železničkih eksponata
koji nedostaju za kompletiranje šarganske lepotice. Ponovo će
oživeti umrla pruga i nestala romantična prošlost, opet ćemo
gledati dimove Šargana. Odbor
za obnovu radi punom parom.
Režijski odbor
za obnovu Šarganske Osmice
