Магија скровите ушушканости јужног Кучаја је нешто са чиме се враћате одатле након што га походите. Као дар. Рекох већ да у њега планинари вире као кроз кључаоницу. Још увек је тако. Делом зато што су његови крајеви означни као ловишта. Тамо где нису, стазе су немаркиране. И најзад, осим пуке природе, ту срећом нема ничег што би привлачило туристе и излетнике. Микуљски манастир није стар, привлачи истинске вернике, и не убраја се у ред оних којима људи хрле из помодарства у већем броју. Заправо, рекла бих да је на правом месту за све који трагају за миром и самоспознајом. Исто тако, знам да нико није ближи Богу од људи који воле природу и у њој бораве дуго.
Све ово вам говорим због једне ствари: када му први пут дођете биће вам непознат и нов. Сваким наредним доласком ови крајеви ће вам се увлачити под кожу, неприметно. Онда временом “одаберете” свој тамошњи омиљени кутак, запазите да на пијаци не продају сир какав праве у тамошњим појатама, с’времена на време, у сред узавреле свакодневнице, сетићете се тог чудновато лепог мира и враћате му се опет.

Такав вам је Јужни Кучај.

 

Субота, 19. септембар:

Окупљамо се у 5.30 h (ујутро!) код Општине Нови београд и тачно у 6.00 h крећемо аутопутем до Ресавице па долином Некудова ка водопаду Прскало (слика лево) и даље ка Валкалуцију (ловачки дом) где остављамо аутобус и полазимо ка врху Микуљ и манастиру Нови Стјеник. Сестринство је веома гостропримљиво и нећемо им отићи празних руку, јер ће нас, као и увек сачекати са вечером ииспратити доручком и благословом. Девојке ће моћи да спавају у манастиру,док ће мушкарци бити у појатама. Ко год жели, може понети свој шатор и тако спавати.
Дужина трасе је 11 km, висинска разлика 300 m.

Недеља, 20. септембар:

Будимо се у 6.00 h, и крећемо на успон на врх Микуљ. По силаску доручкујемо у манастиру и настављамо ка врху Оштри Камен. Одатле се такође пружају феноменални видици на Малиник, Црни врх, пукотину Лазаревог кањона, Крш, Стол, Стража, Бељаница; све у свему, биће опет лепих фотографија! Са Оштрог Камена, спуштамо се полако ка долини Винатоваче, до Крста где нас чека минибус. Возимо се до Лисина на заслужену паузу, а потом правац Београд. Дужина трасе је такође 11 km а висинска разлика 650 m.

     
ОПРЕМА:

Гојзерице, (шатор, врећа, подлошка - условно), батеријска лампа, транспортни ранац, храна,вода, лични прибор, заштита од ветра и евентуалне кише,
и наравно расположење које мора бити на висини задатка! :-)

НАПОМЕНА:

Ствари носимо собом, обавезно у великим транспортним ранцима. Важно је да имате у виду да ови крајеви умеју да буду веома хладни, па тако, без обзира што је календарски лето, понесете одговарајућу одећу, како вас реска свежина неуобичајена за друге крајеве, не би
изненадила. Манастир је мали, и у зависности од броја девојака, направићемо договор за спавање пре излета. Важно је да поштујете правила понашања у манастиру. Пушачи да се уздрже од своје навике, бар колико смо тамо.

ЦЕНА:
2.000,оо  динара

Организује и води
Гордана Атанасијевић
065 3771 474

ПСД “Железничар” Београд