KAMPOVANJE
Za kraći boravak na jednom mestu
(prenoćište, odmor od 2-3 dana) uređuje se bivak, a za duži boravak
logor ili kamp. U oba slučaja se primenjuju isti higijenski principi,
ali se kod logorovanja koriste trajnije i složenije improvizacije
koje se ovde neće razmatrati.
Mada na prvi pogled može da izgleda
lako, izabrati odgovarajuće mesto za kampovanje zna biti veliki
problem. Mesto za postavljanje šatora mora biti suvo, ocedno,
blago nagnuto, zaštićeno od vetra, da ima drveća ili da je pored
šume, udaljeno 2-3km od močvara. Poželjno je da se u blizini nalazi
voda (reka, jezero, izvor…). U planinskim predelima mora se voditi
računa o odronjavanju stena, snežnih lavina i vejavica. Takođe
Izbegavajte kamenito tle, mesta sa gustom vegetacijom, i mesta
gde ima poljskih glodara.
Kako prepoznati tle? Leti na njemu
raste trava bledo zelene boje. Zemlja je suva i delimično ispucala
po površini dok su njeni donji delovi čvsti. Nema tragova mahovine
između busenja i trave.
Ukoliko ima vlage i vode, trava
je bujna i ima jarko zelenu boju. Ima i mnogo mahovine među busenjem
i na podnožju drveća. Ukoliko morate na ovakvom mestu postaviti
šator, dobro je ispod šatora postaviti plastičnu foliju (najlon)
kao izolaciju, ali ipak izbegavajte mesta pored samih reka i potoka.
Čak i najmanji potočić za vreme velikih kiša prerasta u bujicu
koja može biti jako opasna. Izbegavajte zemljište okruženo brdašcima
i peskovito tle.
Vetar koji u sparnim danima prijatno
osvežava, može se očas pretvoriti u ljutog neprijatelja. Kada
se to dogodi šatori su u opasnosti. Šator postavite tako da bude
svojom najmanjom površinom okrenut pravcu iz kojeg vetar duva,
a ulaz šatora naravno na suprotnu stranu. Lako ćete po okolini
prepoznati pravac iz koga vetar najčešće duva: treba pogledati
u travu, oblik drveća i na koju je stranu nagnuto, izgled peska
i gde se skuplja.
Šator je najbolje postaviti na
ivici šume (nikada u šumi). Treba znati da posle kiše u šumi još
satima kaplje voda, a jak vetar često lomi grane drveća. I nikada
ispod usamljenog drveta - jer su česta meta gromova.
 Insekti i druge životinjice su
čest problem kamperima. Najčešće su to komarci, mravi, krtice,
miševi i zmije. Protiv insekata se jednostavno možete braniti
odgovarajućom kremom, mrežom, ili biljkom (ispod orahovog lišća
se ne skupljaju ni komarci ni mušice!) a krtice ćete izbeći ako
izbegavate krtičnjake (mesta gde je puno brdašca isitnjene zemlje).
Miševi su dosadni i šire zaraze a nalaze se u blizini jama i baruština.
Od zmija ćete se lako braniti dimom tj. logorskom vatrom i ako
ne ostavljate otpatke hrane u blizini šatora (naročito otpatke
mlečnih proizvoda).
Samo
postavljanje šatora nije nimalo komplikovano, naročito ako je
to šator za 2-3 osobe. Šator uvek dobro zategnite (zbog vetra
ili kiše) i iskopajte kanaliće oko šatora (po potrebi). Ispod
šatora postavite najlon radi bolje izolacije ili ga pak stavite
preko šatora kao duplu zaštitu. Šator vam sigurno neće prokišnjavati
a i neće se unutar šatora pojaviti kondenzacija zbog stvorenog
međuprostora. Ukoliko vam nedostane kočića, možete se poslužiti
kamenjem ili ih od grana drveća napravite sami.
Ukoliko pak nemate šator, možete
i sami napraviti odgovarajući zaklon. Za to možete koristiti već
postojeće kolibe, nadstrešnice, igloe, zemunice, pećine itd. Ako
toga nema možete sami napraviti improvizovanu kolibu od pruća,
granja i lišća. Uz pomoć noža ili sekirice se za sat vremena možete
napraviti odgovarajući zaklon. Slike
govore dovoljno…
Da bismo napravili kućicu ili
da bismo jednostavno nešto vezali i osigurali potrebno je znati
i kako to uraditi. Evo nekoliko najčešće korišćenih čvorova koji
vam mogu biti od velike pomoći:
<- nazad • dalje -> |
