ORIJENTACIJA U PRIRODI
Svakako jedna od najvažnijih stvari.
Poznavanje orijentacije nekada zaista može predstavljati granicu
između života i smrti. Sigurno je da ste čuli priče o ljudima
koji su zalutali u divljini i zato što nisu umeli da se orijentišu
i odrede pravac kretanja, više se nikada nisu vratili. U prirodi
se vrlo lako zaluta, naročito ako su nepovoljne vremenske prilike:
magla, kiša, mrak… Nemojte misliti da se to dešava samo početnicima
ili neiskusnima - i vrlo iskusnim poznavaocima se dešava da se
izgube, ali to nije ništa strašno ako znate kako da se orijentišete.
Zato ćemo sada nešto naučiti o orijentaciji i to na više primera,
pa će svako koristiti metod koji mu je najlakši ili koji je moguć
u datim okolnostima.
Planine su omiljena odredišta
ljubitelja prirode. Brda su često obrasla šumom pa vam je vidokrug
obično prilično smanjen. Pronaći pravi put zna biti priličan izazov
ali je moguće ukoliko vladate sobom i ostanete prisebni… u suprotnom,
hvata vas panika i pravite greške. Prvi savet je: ostanite koncentrisani
i pokušajte da otkrijete gde ste. Jedna od najjednostavnijih metoda
je da se popnete na vrh brda ili na najviše drvo i osmotrite okolinu.
Zapazite neku dominantnu tačku koja će vam biti orijentir izvesno
vreme (usamljeno drvo, neka stena, proplanak, kuća, električni
stub…) - bilo šta ka čemu ćete ići i što nećete ispuštati iz vida
dok se približavate. Važno je da idete što više pravolinijski.
Pravac se održava izabiranjem orijentira. Na taj način ćete sigurno
negde izaći, pre ili kasnije. Stari iskusni planinci kažu: čak
i loše izabrani pravac je bolji nego nikakav. Šala je ali i istina.
Kada odredimo pravac u kojem se
treba kretati, dalje nam mogu pomoći oblaci. Naime, smer kretanja
oblaka može da ostane nepromenjen i više časova pa kao pravac
kretanja možemo uzeti baš pravac kretanja oblaka, suprotan pravac
ili pak poprečno (levo ili desno) u odnosu na smer kretanja oblaka.
Posebno dobro može da posluži u šumi ili šikari, kada je teško
naći pogodan orijentir. Oblaci ako se vide, mogu da pomognu i
noću.
Ukoliko se krećete planinskim
stazama, ona su najčešće obeležena jer ih planinari često koriste.
Označavaju se crvenim prstenom sa belim krugom u središtu. Postavljaju
se duž puteva po stablima, kamenim blokovima i stenama a ispisuju
se obično uljanim bojama. Staze se mogu označavati i belim ili
crvenim strelicama i brojevima koja znače potrebno vreme da se,
hodajući, taj put prođe. Ukoliko naletite na ove oznake samo ih
pratite i sigurno ćete izaći na neki veći put ili, još bolje,
stići do nekog planinarskog doma.
Međutim, ukoliko ipak znate odakle
ste pošli i kuda treba da stignete onda ćete se vrlo lako orijentisati
određujući strane sveta. Ostaje problem kako ih odrediti ukoliko
nemate kompas?!
Određivanje strane sveta pomoću sunca i časovnika
 |
Časovnik
položite na dlan ruke, držite ga vodoravno i okrećite tako da
malu kazaljku upravite prema suncu. Lakše je okretati sat ako
posmatrate sunce na staklu sata, a okretati treba sve dotle dok
se pravac sunca ne poklopi sa malom kazaljkom. Potom prepolovite
ugao između male kazaljke i broja 12 na časovniku i dobićete -
jug. U tom smeru se odabere pogodan orijentir prema kome se treba
kretati. Sever je u produžetku zamišljenog pravca koji spaja časovnik
i i izabrani orijentir prema jugu. Ako ostanemo okrenuti prema
jugu, desno nam je zapad, a levo - istok. |
Geografska orijentacija pomoću
sunca, sata i senke
Da bi ste na ovaj način odredili strane sveta, ručni ili džepni
časovnik stavite vodoravno (na dlan, panj, zemlju…) i u centar
vertikalno postavite olovku, drvce šibice, slamku… Predmet će
bacati voju senku u smeru suprotnom od sunca. Kada ste to uradili,
časovnik valja okretati sve dok senka ne pokrije malu kazaljku
časovnika. Potom ugao između pravca male kazaljke (to je sada
pravac senke) i brojke 12 prepolovite zamišljenom linijom i ona
će u produžetku pokazivati pravac severa. Treba znati da će taj
pravac pre podne biti desno od pravca kazaljke, a popodne će biti
levo od njih.
|
 |
Orijentacija pomoću sunca i
tačnog vremena
Može se smatrati da je sunce u
6 sati ujutro na istoku, u 12 sati na jugu, a u 18 sati na zapadu.
Za tih 12 sati ono pređe jedan polukrug, ili izraženo u stepenima
– 180 stepeni. Ako tih 180 stepeni podelimo na 12 sati (vreme
trajanja puta) dobićemo da sunce za 1 sat pređe 15 stepeni.
Kako to praktično izgleda? Na primer,
9 je sati ujutro i želite da u tom trenutku odredite geografsku
orijentaciju. Rekli smo da će sunce u 12 sati biti na jugu, a
to je za tri sata. Sunce se znači sada nalazi na 3x15 stepeni
tj. 45 stepeni od tog pravca. Na parčetu papira treba nacrtati
ugao od 45 stepeni, pa levi krak toga ugla usmeriti prema suncu.
Desni krak ugla pokazaće nam gde će sunce biti kroz tri sata,
a to je pravac juga.
Ako se orijentacija vrši po podne
u 15 časova, sve je isto sem što se tada desni krak usmeri u pravcu
sunca a levi će pokazati gde se sunce nalazilo pre tri časa, tj.
u 12 časova. Već smo rekli da je tada u pravcu juga.
 |
Ovaj način ne bi bio posebno
zanimljiv kada ne bi omogućavao da se tačan pravac severa
odredi u bilo koje doba dana ako nam je poznato tačno vreme.
Pretpostavimo da je 16 časova.
Od 12 do 16 časova su protekla četiri časa. Za to vreme
senka drveta, fabričkog dimnjaka, telegrafskog stuba i sl
pomerila se za 60 stepeni (4x15). Ostaje nam samo da na
parčetu papira konstruišemo ugao od 60 stepeni i da njegov
desni krak poklopimo sa senkom izabranog predmeta. Levi
krak će pokazivati gde se nalazi sever. |
Orijentacija noću
Noću se orijentišemo pomoću zvezda
i meseca. Pun mesec ima suprotan položaj u odnosu na sunce. Zato
jugu (gde se sunce nalazi u podne) odgovara sever, koji pun mesec
zauzima u ponoć. Ujutro je je mesec na zapadu, a uveče na istoku.
Strane sveta po časovniku i punom
mesecu mogu da se odrede kao i pomoću časovnika i sunca. Samo
se ovde umesto juga, prvo pronađe sever.
 Za
vreme vedre noći, pravac severa može da se odredi dovoljno tačno
po Severnjači ili Polarnoj zvezdi. Ona se nalazi se u sazvežđu
Malih kola (Mali medved) a najlakše ju je pronaći pomoću Velikih
kola (Velikih medved).
Velika kola se sastoje od sedam
jasno vidljivih zvezda, raspoređenih tako da daju sliku zaprežnih
kola posmatranih sa strane. Stranice "kola" formiraju
četiri zvezde, a "rudu" tri zvezde. I Mala kola se sastoje
od četiri zvezde u "kolima" i tri zvezde u "rudi".
Zvezda na samom vrhu rude Malih kola jeste Severnjača. No pošto
se Mala kola nešto teže uočavaju, najbolje je krenuti od zadnje
stranice Velikih kola: pet dužina te stranice se doda na
njenu postojeću dužinu, i na kraju tako produžene stranice je
Severnjača.
Severnjača je najsjajnija zvezda
na tom delu neba (nekada se vidi i po danu), i označava pravac
severa.
Neki drugi načini orijentacije
Ako je oblačno ili ako nemamo
časovnik, mogu da nam pomognu "žive busole". Strane
sveta u šumi mogu da se odrede po tamnoj pruzi koja se proteže
od zemlje gotovo do samog vrha drveta. Dobro je vidljiva na pozadini
svetlije kore drveta. Ta tamnija pruga se uvek nalazi na severnoj
strani i obrazuje se od zaostale vlage. Vlažna kora se najsporije
suši na severnoj strani, na kojoj ima najmanje sunca.
Sem toga kora drveća sa severne
strane je hrapavija i obično je obrasla mahovinom. Gljive koje
žive na drveću bolje rastu sa severne strane jer tamo, kao što
smo rekli, ima više vlage. Slično tome, zidovi i krovovi zgrada
su sa severne strane hladniji i tamniji, i sa te strane su obrasli
gljivama i mahovinom.
Na četinarima se sa južne strane
pojavljuje znatno više smole nego sa severne. Na panju posečenog
drveta godovi su uži na severnoj a širi na južnoj strani. Mravi
prave mravinjake obično s južne strane panja, drveta ili žbuna.
Južna strane mravinjaka je blažeg nagiba od severne. Ali pazite,
ne treba suditi samo po jednom mravinjaku.
Krajem zime i početkom proleća,
moguća je orijentacija po snegu. Severni kraj šume oslobađa se
snega jednu do dve nedelje kasnije od južnog kraja. Oko usamljenog
drveća, panjeva i stubova stvaraju se delovi bez snega, koji su
izduženi prema jugu. Na severnim padinama sneg se duže zadržava
nego na južnim.
Suprotno tome, u jarugama, rupama
i sl. sneg se brže topi sa severne strane, zato što na južnu stranu
udubine ne padaju direktne sunčeve zrake. Slično se može videti
na tragovima po snegu koje ostavljaju čovek ili divljač.
Prolećna trava je veća, gušća
i zelenija s južne strane velikog kamenja, drveća, šume. Obratno
je kada je dugotrajna suša: tada je trava duže zelena sa severne
strane.
Ako naiđete na potok, krenite
nizvodno. Potok vodi u dolinu, prema rečici, a tu ćete pre ili
kasnije naići na ljude.
Kako da se dođe do naselja ili
do košnica na rubu šume, mogu da pokažu pčele. Treba samo da se
obrati pažnja na njihov let: pčela sa nektarom i polenom nastoji
da se vrati najkraćim putem u košnicu.
Orijentacija
je moguća i pomoću crkava i grobalja. Kod pravoslavnih crkava
oltar je na istoku a ulaz na zapadu, kod katoličkih crkava je
obrnuto. Krst na kupoli, kod svih crkava, je postavljen u pravcu
sever-jug. Hrišćanski grobovi imaju nadgrobno obeležje (spomenik)
na zapadnoj strani, znači grob zauzima pravac istok-zapad. Muslimanski
grobovi imaju pravac sever-jug. Spomenik se nalazi na južnoj strani
groba.
Ako posedujemo tranzistor, možemo
i to da iskoristimo. Okrenemo li se zajedno s njim prema najjačem
signalu neke radio-stanice, onda smo usmereni prema odašiljaču
te radio-stanice. Npr. ako je odašiljač Radio-Beograda na severu
onda smo i mi (tranzistor) usmereni prema severu.
Svi ovi načini određivanja strana
sveta, izuzev pomoću sunca i časovnika, nisu uvek pouzdani. Zato
se treba orijentisati oprezno, rezultate proveravati i ne pouzdati
se samo u jedan pokazatelj.
<- nazad • dalje -> |
