Živeti sa prirodom
<- nazad • dalje ->

PRIPREMANJE HRANE

Kada smo uspešno založili vatru i napravili ognjište, možemo i da spremimo nešto za hranu. Spremanje hrane u prirodi najčešće zahteva improvizaciju kao i izuzetno dobro poznavanje jestivih vrsta: kako biljaka tako i životinja.! Zato je ova oblast sama po sebi previše obimna i prelazi namenu ovog priručnika, ali ću ovde dati neke opšte napomene kao i neke korisne savete koji vam mogu pomoći u slučaju nužde.

Od oko 300 000 vrsta divljih biljaka, više od polovine se može jesti. Količine divljih biljaka i životinja koje se mogu naći, kako po vremenu tako i po vrstama, veoma su različite. Otuda potreba da se često spremaju jela kombinovana od nekoliko različitih vrsta. Za kulinarske potrebe uzimaju se iste količine divljih jestivih biljaka kao i kada se jelo sprema od gajenih vrtnih biljaka.

Veoma je značajno da su divlje povrćne biljke i salate čak i bogatije u vitaminima nego kultivisane biljke. Pošto bilje tokom starenja postaje sve bogatije celulozom (otuda i manje svarljivo) i sve više gorko, za ishranu treba upotrebljavati prvenstveno mlade biljke. Najsočnije i najjestivije je mlado bilje u proleće, ili novi izbojci koji izbijaju u jesen. U leto mlado bilje treba tražiti po vlažnim i senovitim mestima. Gorčina se donekle uklanja tako što se tokom kuvanja odbacuje prva voda. Neke biljke mogu da se jedu i sirove (salate, voće), čime se obezbeđuje više vitamina i minerala. Međutim bilje je po pravilu mekše, svarljivije i ukusnije kada se kuva.

Vreme kuvanja zavisi od toga da li je upotrebljeno samo mlado lišće, odnosno biljke, ili isto to u poodmakloj vegitaciji. U drugom slučaju kuvanje je nešto duže i probom treba ustanoviti da li je završeno. Kuvanje povrća obično traje oko 15-30min. Kada se kuva povrće prva voda se obično odbacuje. Kada je bilje gorko, odbacuju se i dve vode. Imajte na umu da je meso divljih životinja tvrđe od mesa domaćih životinja.

Najjednostavnija jela koja može svako spremiti su razne supe, čorbe, salate… Za to su vam potrebni listovi jestivih biljaka ili njihove bobice (kopriva, paprat, šipak, kupina…). Naberete, iseckate, stavite u vrelu vodu i skuvate. Po potrebi dodajte neku začinsku biljku ili malo soli.

Šta sve možete jesti u prirodi? Zaista puno toga, a evo šta se najčešće koristi: jestive biljke, pečurke, potočni rakovi, puževi, žabe, ribe, školjke, zmije, gušteri, kornjače, skakavci, ptice, ptičja jaja, sve vrste divljači… U krajnjoj nuždi možete koristiti mravlja jaja a takođe i crve koje nađete pod korom drveta. U mnogim zemljama (naročito na Dalekom istoku) se mnoge od ovih stvari rado jedu i smatraju za specijalitete. Vrlo se jednostavno spremaju: operete ih od mehaničkih nečistoća (zemlje…), lepo ocedite od vode, i pržite u ulju ili masti. Skakavci se spremaju na isti način.

Zbog izuzetnog značaja i zbog mogućnosti jednostavne i lake pripreme, daću i par uputstava za spremanje čaja i hleba.

Priprema čaja

Za pripremanje čaja za jednu osobu potrebno je oko 50g sveže (zelene) ili 5-10g sušene čajne sirovine i 0,5l vode. Sveža čajna sirovina se stavi u vodu koja vri (ključa), sud se poklopi i skine sa vatre, pa ostavi da stoji 5-10min i na kraju procedi.

Sasušena čajna sirovina se stavi u ključalu vodu, kuva oko 5min i tek onda skine sa vatre i procedi. Šipak i drugi voćni plodovi se kuvaju do 10min (malo duže). Čaj od šipka će vam biti bogatiji vitaminom C ako se posle kuvanja ostavi da stoji još 30-60min pa tek onda ocedi.

Čaj se zaslađuje šećerom, marmeladom, voćnim sirupom, saharinom itd. Ako toga nemate pri ruci jako je korisno piti i gorak čaj.

Koje su to čajne sirovine tj. čajne biljke? Spisak je sledeći: kleka, žuta zečja soca, kupina, šumska jagoda, gusja trava, petrovac, divlje ruže, jaglika, matičnjak, vranilova trava, majčina dušica, nana, močvarni kaćun.

Vitaminski napici

U prirodi su nam baš zbog oskudne ishrane ovakvi napici više nego potrebni. Pripremaju se od čajnih sirovina, u vidu čajeva.

Kad se čaj pusti da odstoji pre ceđenja, sadržaće više vitamina C. Ne preporučuje se ipak da stoji duže od jednog sata, jer se posle tog vremena usled razgrađivanja smanjuje sadržaj vitamina. Imajte u vidu da neke čajne sirovine pri dužem stajanju daju veoma jake i gorke čajeve, pa nisu za pripremu vitaminskih napitaka.

Veoma bogati i dobri vitaminski napici se spremaju od iglica četinara. Iglice mladih izdanaka treba otkinuti sa grančica i staviti u ključalu vodu na 2-3min da bi se skinuli voštani sloj i smolaste materije. Zatim se izvade, isitne i stave u sud sa tri puta većom količinom hladne vode. Ostave da stoje 1-2 časa i onda ocede (kroz gazu i sl.). Napitak se zasladi. Jedna čaša ovog napitka obezbeđuje dnevnu potrebu za vitaminom C. Napitak se u dobro poklopljenom i tamnom sudu može čuvati do 2 dana.

Može se napraviti i koncentrat vitaminskog napitka: tu jednoj istoj vodi ekstrahuju se tri partije iglica, ekstrat stavi u sud sa užim otvorom (manji pristup kiseonika) i zagrevanjem upari do konzistencije sirupa, pa se ohladi. Da bi se izbistrio, ohlađenom koncentratu treba dodati belance (1 komad na 3-4l ekstrata), dobro ga izmešati, zagrejati da se belance zgruša, a zatim ostaviti da spadne talog. Bistru tečnost odliti i procediti kroz platno. Bistar koncentrat se onda upari u sudu sa uskim otvorom do konzistencije gušćeg sirupa. Ovako pripremljen koncentrat se može čuvati i do godinu dana u tamnoj i dobro zatvorenoj posudi. Dovoljno je uzeti jednu kafenu kašičicu dnevno da bi se obezbedile dnevne potrebe za vitaminom C. Ovakvi koncentrati prave se od ekstrata dobijenog 24-časovnim stajanjem u zakiseljenoj vodi lišća lipe, breze, lucerke i sl.

Pripremanje hleba

Svi znamo da se hleba sprema od pšeničnog brašna, ali ukoliko nemamo dovoljne količine može se upotrebiti raženo, ječmeno i kukuruzno brašno, krompir, žir, divlje kruške, mekinje, zlatan i druge hlebne sirovine. Uobičajeno je da se pšeničnom brašnu dodaje oko 10% ovih sirovina, a u slučaju oskudice i više.

Pogaču možete spremiti na sledeći način: u prosejano brašno se doda posoljena voda i zamesi testo. Srazmera mešanja je u odnosu 100:60, zavisno od vrste i kvaliteta brašna. Pri mešanju treba dodati malo kvasca, ako ga ima. Umešeno testo stoji 15-30 minuta, pa se pogača izvadi, ostavi da stoji oko 15min i potom opet peče još 45-50min.

Za pečenje hleba u prirodi koriste se poljske hlebne peći koje se izrađuju od kolja, gline, zemlje i cigle ali one se ovde neće razmatrati. Međutim, ma kako smešno zvučalo, hleb možete ispeći i bez pećnice. Daću vam nekoliko primera, pa iskoristite onaj koji vam najviše odgovara.

Prvi problem sa kojim se možete susresti je: gde zamesiti brašno ako nemate odgovarajuću posudu?! Možda ste zaboravili da u rancu imate čist peškir? Na peškir treba sipati gomilu brašna u obliku kupe, napraviti u njoj udubljenje i tamo sipati so i vodu. Polagano zamesite testo. Od testa napravite tanke dugačke vekne, obavijte ih spiralno oko štapova sa kojih ste skinuli koru. Štapove pobodite oko pripremljenog žara, povremeno okrećite i sačekajte da se testo ispeče.

Hleb može da se ispeče i na ravnom kamenu. U tom slučaju imajte na umu da vekna mora biti spljoštena. Važno je i da kamen bude što tanji. Testo možete oblikovati i u vidu pogačica. Sirove pogačice se nanižu na pogodan štap i onda peku.

Praktični saveti

Kako brzo razlučiti jestivo od nejestivog bilja?! Ako biljka luči mlečastu tečnost (izuzetak su koprive i maslačak) i nagriza kožu, nije za jelo, kao ni biljke jakog mirisa. Gricnite malo list ili stabljiku. Ukoliko "skupljaju usta" - nisu za jelo. Možete jesti bilje koje jedu i ptice i životinje, jer ono nije otrovno.

Kada želite nešto da ispečete (meso, ribu i sl), uvijte hranu u alu-foliju i pecite u vrelom pepelu ili žaru. Tako ćete ribu ispeći za 15min (po 7-8min sa svake strane) a meso za oko 40min. Ako nemate nikakvu posudu, poslužite se alu-folijom i napravite sud kakav želite.

Ribu (pile, zec i sl) obavijte mokrom glinom i stavite u žar. Posle pola sata ispečena glina se raspukne i jelo je gotovo. Najveći deo krljušti ili perja ostaje u glini. Meso može da se obavije slojem vlažnog papira (ne novinskog) i pokrije sa puno žara tako da do njega ne dopire vazduh. Posle kraćeg vremena pečenje je gotovo.

Sve što pečete pecite na žaru, nikako na vatri. Na pripremljenim štapovima možete nanizati kobasicu, slaninu, papriku, luk, i peći. Na poveći ražanj možete (takođe na žaru) peći i kokošku, zeca, ribu, pticu… Na samom žaru jako lepo možete ispeći krompir ili mlade klipove kukuruza.

Izdubljena polovina krompira može da posluži kao posuda za kuvanje jaja. Kora od hleba na jako zagrejanom kamenu može da posluži kao tiganj za pečenje jaja na oko.

Čuvanje hrane

Da bi se hrana mogla koristiti duže vremena, treba je nekako sačuvati. To se najčešće i najjednostavnije postiže različitim načinima sušenja.

Biljke se čuvaju sušenjem na vazduhu (promaji). Sunce štetni, ali i to je bolje nego nikako. Pečurke se prvenstveno suše na suncu. Mogu se sušiti na vazduhu, kao i u sušnicama. Tada se izlažu samo toplom vazduhu a ne i dimu. Osušene pečurke se stavljaju u korpe, sanduke i vreće, i čuvaju na provetrenom i suvom mestu.

Meso se najprostije čuva sušenjem na vazduhu. Karakteristično je to da se meso onda mora očistiti od kosti, iseći na tanke listove debljine do 2cm, posoliti sa obe strane i obesiti na dobro provetravanom mestu. Ovako osušeno meso može da se čuva kraće vreme. Meso se sigurnije i trajnije konzerviše dimljenjem u pušnicama, uz prethodno salamurenje (čuvanjem u slanoj vodi).

Vodite računa da vam je hrana dobro zatvorena (tegle, flaše, kutije), da ne odaje mirise. Otpatke bacajte dalje od logora, na jednom mestu. Najbolje je da iskopate rupu i da je kasnije zatrpate. Nerazgradive materijale (staklo, gumu, plastiku, najlon...) ne bacajte u prirodu i ne ostavljajte ih za sobom!

Zmije pogotovu lako osete mlečne proizvode (mleko, sir, jaja) i opsedaće vas neplanirano. Zato vodite računa ne samo kako čuvate hranu već i gde bacate ostatke.

Kako ohladiti?

Ko ne bi poželeo da u vrelom danu negde u prirodi ohladi vodu, lubenicu ili nešto slično? Evo kako ćete napraviti najjednostavniji prirodni frižider: iskopajte rupu u zemlji (efekat je veći ako je još obložite pločastim kamenom) i poklopite je grančicama i lišćem, kao što je prikazano na slici.

Još jedan zanimljiv način: iskopajte rupu u zemlji i tu stavite ono što želite da ohladite. Potom rupu prekrijte zemljom u sloju debljine 20-30cm, ali ne pravite krtičnjak nego natrpani sloj poravnajte sa terenom. Iznad zakopane, recimo lubenice, naložite vatru. Ne treba da bude jaka, već samo da tiho tinja. Za sat-dva razgrnite vatru i iskopajte vašu lubenicu. Poznavaoci fizike znaće da objasne zašto se lubenica tako lepo ohladila…

Kao prirodni hladnjak vam mogu poslužiti hladni potoci ili bunari, ali sa napomenom da ono što hladite nikada ne može biti hladnije od temperature vode u koju potapate namirnice.

<- nazad • dalje ->