Ruma - Fruška gora - Sremski Karlovci - Inđija

Tekst i fotografije: Dragan Stanković - Stanke
Za sajt priredio: Jone

Bgd - Ruma - Iriški venac

Do nacionalnog parka Fruška gora se može doći iz više pravaca, ali najkraći put nije i najlepši. Moj izbor je put kroz Rumu, pa bilo preko Pazove ili Surčina. Iz Rume je veliki izbor pravaca prema Fruškoj gori koja se pruža skoro 100km u dužinu. Duž grebena od Banstola do Kuveždina može se na dužini od 49km uživati u prekrasnoj vožnji kroz lipove šume (najlepše je u junu).

Sa grebena se na svakih 6-7km može skrenuti ka podnožju Fruške gore i otići u posetu nekom od manastira.

Sa vidikovca na Zmajevcu (gde je sada kafana, a nekad je bio planinarski dom), uočava se u gustoj šumi ponad Vrdnika staro utvrđenje.

Za obilazak manastira treba respektivno uvećati vremensko trajanje ture, recimo sa noćenjem na Popovici, jer je nemoguće sve videti u jednom danu. Uzivajmo u lepoti natenane.

Sremski Karlovci - Inđija (gejzir - osveženje spolja i iznutra)

Na obroncima Fruške gore i na obali Dunava smešten je živopisni gradić Karlovci, mesto izuzetne kulturne baštine. Karlovci su najlepši u junu kada hiljade lipa procvetaju, i u oktobru kada stotine hektara vinograda donesu svoje nadaleko cuveno grožđje.

Fruškogorski manastiri

Ovaj grad, bogat ribom, divljači i podrumima sa izuzetnim vinima, predstavlja izuzetnu atrakciju.

Tipičan grad XVIII veka sa nizom kulturno istorijskih spomenika, urbanistički i ambijentalno je u širem centru u potpunosti sačuvan. Prvi pisani spomen u dokumentima o ovom gradu potiče iz l308. god. Često je menjao vladare, uglavnom ugarske velikaše, od kojih je najpoznatija porodica Batori koja je vladala gradom sve do dolaska Turaka u ove krajeve.

 

Od 1526. god. pa do kraja XVII veka je (kao i cela južna Ugarska) bio pod vlašću Turaka. Prvi dokument u kome se grad naziva danasnjim imenom, datira iz 1533. godine.

Septembra 1698. god. u Karlovcima započinju mirovni pregovori između hrišćanske alijanse i Turske. 26. januara 1699. je zaključen Karlovački mir. Za ovaj događaj vezano je i nekoliko zanimljivosti: zgrada za pregovaranje imala je četiri ulaza, da bi predstavnici svake od sila mogli istovremeno da uđu u pregovaračku salu. Iz istih razloga je tu po prvi put u istoriji međunarodne diplomatije zvanično upotrebljen okrugli sto za pregovaranje.

 

Centar Sremskih Karlovaca

U Karlovce se 1835. god. doselio Branko Radicević i tu zavrsio 6 razreda gimnazije. Maturirao je u Temišvaru, a zatim odlazi na studije u Bec. Tamo se međutim razboleo od tuberkuloze i umro od te bolesti 1853. godine, u tridesetoj godini zivota.

  Oj Karlovci, mesto moje drago!
Ko detence došao sam amo.
Igra beše jedino mi blago
Slatko zva ja med i smokvu samo.
Dete malo - golišavo tiče
Dođe tiče pa se tu naviće ...

Spomenik Branku Radičeviću

U lepom parku podno Stražilova, nalaze se spomenik Branku sazidan od kamenih blokova iz svih srpskih zemalja, i izvajana figura Brankova.

Ako se zanemari neugodna vožja po kolovozu starog puta od betona (oko 26km), izlet u Karlovce je bogat doživljaj. Na ovom putovanju obavezno treba stati i osvežiti se toplom vodom iz gejzira u Inđiji. Gejzir se nalazi pored samog starog puta radjenog 1936. godine i pokrivenog betonskim pločama od crvenog sijenita. I oni koji baš ne vole truckanje izdržaće oko 9km betona do gejzira, jer je nagrada izuzetna: zadovoljstvo posle hidromasaže.

Na gejziru

Kažu da je vrela voda istog kvaliteta (potiče od iste podzemne žile), kao i ona u Slankamenskoj banji. Na prilazu je veliki betonirani plato preko koga u luku šiklja voda u dva mlaza, skoro 20 etara duga. Malo dalje od mlaznica voda je prijatne topline i dejstvo hidromasaže prosto regeneriše snagu i volju. Voda je topla tokom cele godine - izvolite samo.

Neposredno pored gejzira je sportski centar sa velikim bazenom. Kupaći kostim je poželjan, mada i biciklistički dres moze da posluži (osušiće se na letnjem suncu).
Ipak je najlepše osveženje u ravničarskom ambijentu "jedi koliko možeš", ali samo usred leta. Lubenice. Ako se beru na licu mesta, uputstvo je sledeće: zrela lubenica je ona kojoj se najblizi lastar na vreži osušio.

Sve u svemu - lepo i lagano.

Dragan Stanković vam poklanja
pažljivo izabranu, zrelu lubenicu