III
dan Za danas
smo imali da pređemo oko 100km do Kruševca, ali pošto je uglavnom spust
u pitanju nismo posebno ni žurili…Posle doručka (samostalno primremljenog
J) smo još izvesno vreme šetali i obilazili turistički kompleks. Dan
je bio izvanredan (ipak malo svež) i obećavao dobru vožnju. Negde oko
11.00 smo krenuli (posle detaljne provere i zategnutosti opreme!!!)
na fantastičan spust ka Brzeću i Brusu. Ovaj deo puta (ili ova strana
Kopaonika) karakteriše mnogo veći nagib i uspon i mnogo češćih i jačih
krivina. Sam put nije tako loš ali je osetno lošijeg kvaliteta nego
na deonici Jošanička banja-Kopaonik. Kada ovo već komentarišei i jedan
savet: ako ikako možete da birate bolje je penjati se na Kopaonik ovom
navedenom deonicom (od Jošaničke Banje) jer je uspon malo duži i blaži.
Od strane Brusa je nešto kraći deo, ali će vam izuzetno jak uspon oduzeti
sigurno više vremena uz mnogo veće napore… Sve u svemu, u Brusu smo bili u 12.30min (statisktika:duž=36,4km; akt.vožnja=01.37min; prosek=22 km/h; max=72km/h). Napravili smo kratku pauzu (10min), kod crkve se snabdeli sa svežom vodom i nastavili dalje. Posle 10km nailazite na malo selo Lepenac i manastir sa desne strane puta na padini, do koga vodi makadamski put po kome možete samo gurati biciklu. Ipak ga vredi videti…na ulazu u manastirsko dvorište se nalazi (betoniran) osvećen izvor hladne planinske vode, kome se pripisuju čudotvorna svojstva…ručak i prvu veću pauzu smo napravili u mestu Ćelije pored samog jezera (statistika: duž=61,2 km; akt. vožnja=02.30min). Odavde pa do Kruševca je put ravničarskog karatktera (pored reke Rasine) i vozi se bez većih problema. Jedini problem vam može biti vetar (kao što je nama bio J) koji duva u "čelo"…negde na pola puta imate skretanje sa desne strane za izvanredno sredjen i očuvan kompleks manastira Naupara. Samo 3km udaljen od glavnog puta…tu smo se zadržali takođe oko 30min i nastavili za Kruševac koji je bio naša krajnja odrednica za ovaj dan. U Kruševac smo stigli u 17.45min i smestii se kod prijatelja, gde smo se lepo ugostili (spavanje pod krovom, tuširanje, domaća kuhinja JJ…). IV
dan Ova zadnja deonica po ničemu posebnom nije bila interesantna i jedini cilj je bio stići do kuće. Ono što je važno primetiti je da je ovaj deo Šumadije zaista bogat svojim prirodnim lepotama i u narodu je poznat kao "Levački kraj" (Levač)…za nas bicikliste je pravi raj jer je brdskog karaktera (penjanje-spust-penjanje-spust), putevi su odlični, a opterećenost saobraćajem je izuzetno mala…Iako bi vam ova deonica izgledala kao "naivna" ona to nije ni iz daleka. Od Kruševca pa sve do Rekovca imate konstantno i dugo penjanja i samo penjanje (skoro 50km). Još ako imate i čeoni vetar… na jednom delu puta donji Krčin-Belušić, u dužini od 3km, karta kaže da je uspon i 14%…znači iako ne previše duga, sigurno prilično zahtevna etapa. U Kragujevac smo stigli u 12.30min, a statistika je data u uvodu. Posle odmora, ja sam se kolima (sa biciklom u gepekuJ) vratio u Jagodinu. Utisci
sa ove ture od četiri dana, kao i tehnički (za nas ipak najznačajniji)
detalji su smešteni u moj "biciklistički dnevnik" odakle je
za vas i nastao ovaj tekst… S vetrom
u leđa, |
|