III dan
Etapa: Kopaonik-Brus-manastir Lepenac- Ćelije-manastir Naupara-Kruševac
Statistika: duž=96km;voženo=04.35min; prosek=21km/h; max=72Km/h)

Za danas smo imali da pređemo oko 100km do Kruševca, ali pošto je uglavnom spust u pitanju nismo posebno ni žurili…Posle doručka (samostalno primremljenog J) smo još izvesno vreme šetali i obilazili turistički kompleks. Dan je bio izvanredan (ipak malo svež) i obećavao dobru vožnju. Negde oko 11.00 smo krenuli (posle detaljne provere i zategnutosti opreme!!!) na fantastičan spust ka Brzeću i Brusu. Ovaj deo puta (ili ova strana Kopaonika) karakteriše mnogo veći nagib i uspon i mnogo češćih i jačih krivina. Sam put nije tako loš ali je osetno lošijeg kvaliteta nego na deonici Jošanička banja-Kopaonik. Kada ovo već komentarišei i jedan savet: ako ikako možete da birate bolje je penjati se na Kopaonik ovom navedenom deonicom (od Jošaničke Banje) jer je uspon malo duži i blaži. Od strane Brusa je nešto kraći deo, ali će vam izuzetno jak uspon oduzeti sigurno više vremena uz mnogo veće napore…
Svaki iskusni biciklista zna da je spust najopasnija varijanta voženja bicikle i da uvek krije najviše rizika…mala neopreznost, ili loše kočnice, i vožnja se može završiti sa povredama ili čak tragično. Možete onda misliti kako je izgledao naš spust od skoro 35km bez okretanja pedala, sa prilično natovarenim biciklama… kočenje, kočenje i samo kočenje… svaki mišić na telu nas je boleo od napora i koncentracije…na pojednim pravcima smo vozili i celih 70km/h!! i to dozirano, sa kočenjem… jer trebalo je savladati i sledeću krivinu…zaista "jak" spust, a pedale se okreću tek od polovine puta Brzeće-Brus.

Pogled na Pančićev vrhSve u svemu, u Brusu smo bili u 12.30min (statisktika:duž=36,4km; akt.vožnja=01.37min; prosek=22 km/h; max=72km/h). Napravili smo kratku pauzu (10min), kod crkve se snabdeli sa svežom vodom i nastavili dalje. Posle 10km nailazite na malo selo Lepenac i manastir sa desne strane puta na padini, do koga vodi makadamski put po kome možete samo gurati biciklu. Ipak ga vredi videti…na ulazu u manastirsko dvorište se nalazi (betoniran) osvećen izvor hladne planinske vode, kome se pripisuju čudotvorna svojstva…ručak i prvu veću pauzu smo napravili u mestu Ćelije pored samog jezera (statistika: duž=61,2 km; akt. vožnja=02.30min). Odavde pa do Kruševca je put ravničarskog karatktera (pored reke Rasine) i vozi se bez većih problema. Jedini problem vam može biti vetar (kao što je nama bio J) koji duva u "čelo"…negde na pola puta imate skretanje sa desne strane za izvanredno sredjen i očuvan kompleks manastira Naupara. Samo 3km udaljen od glavnog puta…tu smo se zadržali takođe oko 30min i nastavili za Kruševac koji je bio naša krajnja odrednica za ovaj dan. U Kruševac smo stigli u 17.45min i smestii se kod prijatelja, gde smo se lepo ugostili (spavanje pod krovom, tuširanje, domaća kuhinja JJ…).

IV dan
Etapa: Kruševac-donji Krčin-Belušić-Rekovac-Kragujevac
Statistika: dužina=75km; akt.vožnja=04.02min; prosek=18km/h; max=62km/h)

Ova zadnja deonica po ničemu posebnom nije bila interesantna i jedini cilj je bio stići do kuće. Ono što je važno primetiti je da je ovaj deo Šumadije zaista bogat svojim prirodnim lepotama i u narodu je poznat kao "Levački kraj" (Levač)…za nas bicikliste je pravi raj jer je brdskog karaktera (penjanje-spust-penjanje-spust), putevi su odlični, a opterećenost saobraćajem je izuzetno mala…Iako bi vam ova deonica izgledala kao "naivna" ona to nije ni iz daleka. Od Kruševca pa sve do Rekovca imate konstantno i dugo penjanja i samo penjanje (skoro 50km). Još ako imate i čeoni vetar… na jednom delu puta donji Krčin-Belušić, u dužini od 3km, karta kaže da je uspon i 14%…znači iako ne previše duga, sigurno prilično zahtevna etapa. U Kragujevac smo stigli u 12.30min, a statistika je data u uvodu. Posle odmora, ja sam se kolima (sa biciklom u gepekuJ) vratio u Jagodinu.

Utisci sa ove ture od četiri dana, kao i tehnički (za nas ipak najznačajniji) detalji su smešteni u moj "biciklistički dnevnik" odakle je za vas i nastao ovaj tekst…
Svim sadašnjim (a i budućim) freebiker-ima želim puno uspeha u osvajanju ovog (ili nekog drugog) planinskog masiva.

S vetrom u leđa,
Nesha