|
2.maj 2002. Prohor
Pčinjski i malo Makedonije Vozio: Miroslav Milenković (godište 1943; bicikl "Herkules" - godište 1962.) Jedna lepa ideja o pohodu Svetoj Gori i Hilandaru
potekla je od crkve u Vranju i naišla na odziv među biciklistima amaterima.
Organizovana je pratnja lekara i ambulantnih kola. Na startu pred crkvom
bilo je 8 učesnika pohoda i dvojica van grupe koji su imali nameru da
ih otprate do Mladog Nagoričana i da se zatim vrate. Dogodilo se nešto
drugo o čemu možete čitati u priči. Na ispraćaju je bilo malo publike i jedan fotograf. Vozilo se autoputem do Davidovca a zatim se skrenulo levo ka Prohoru Pčinjskom. Asfaltni put mestimično krpljen, ima širinu magistralnog puta i prolazi kroz Krševicu, Klinovac do Svete Petke, gde se put odvaja desno. Put levo vodi za Trgovište i Radovnicu. Dvadeset pet kilometara od Svete Petke je asfalt u vrlo dobrom stanju. Kod Spančevca pocinje dobar uspon na čijem kraju je lep vidikovac na selo Starac. Na tom mestu je bila kratka pauza, fotografisanje. Čuju se saveti o neophodnoj uzajamnoj masaži mišića i izbegavanju forsirane vožnje.
Malo posle prevoja Pautina pruža se nezaboravni panoramski pogled na bela zdanja prelepog manastira smeštenog na zelenoj livadi koju preseca bistra Pčinja. Spust je strm i dug pet kilometara. Skrene se levo i pređe mostić preko reke, i dođe na kapiju manastira.
34km Biciklisti ostavljaju bajkove napolju i ulaze u crkvu gde primaju pomazanje i blagoslov za dalji put. Manastir ima crkvu i brojne prostorije u okviru konaka. Konak je otvoren za turiste i publiku, i posluje u okviru preduzeća Prohorovo iz Bujanovca. Posećuju ga grupe i namernici.
Posle dobrodošlog predaha grupa se okuplja i nastavlja put. Prelaz naše granice je brz i jednostavan. Put se spušta pored reke i ubrzo se dolazi na prelaz Pelince. Makedonci kontrolisu svaki pasoš i upisuju imena u svesku. Prelazim prvi kako ne bih kaskao za grupom. Na makedonskoj strani u selu Pelince postoji s leve strane puta jedna oaza od topola koje daju hladovinu i zajedno sa čistom vodom Pčinje čine zemaljski raj. Izletnici, uglavnom iz Kumanova, došli su ovde autobusima, kolima, motorima i biciklama. Čuje se žagor ljudi i oseća miris roštilja. Put prijatno vijuga i kanjon reke se proširuje u rečnu dolinu. S desne strane puta su neobradiva brda sa zakržljalim rastinjem a pejzaž dopunjavaju koze i po koji magarac.
Malo dalje je jedna kuća ili klub sa čijeg potkrovlja leprša jugoslovenska zastava sa petokrakom a u dvoristu je su šatori za kampovanje. Čula se disko muzika, što je govorilo da su tu mladi oganizovali proslavu za svoj račun, pokazujuci se kao jugonostalgičari. Posle tri blaga uspona i spusta iza sela Čelopek se dolazi na raskršće gde se levo ide za prikljucak na magistralni put Kriva Palanka - Kumanovo, a desno u Staro Nagoričane ili starim putem za Kumanovo. 57km U neposrdnoj blizini s desne strane puta je jedno interesantno uzvišenje koje je gore ravno kao sto. Sa tog platoa se pruza najlepši pogled na okolna obrađena polja a jedna porodica je upravo u tome uživala. U podnožju je staro groblje a malo dalje jedna vodenica. Otišao sam do vodenice u nameri da obnovim zalihu vode. Vodeničar se taman opružao u hladovinu jedne šljive isčekujući posao. Pogledao sam kroz otvorena vrata ali vode nisam našao, unutra su kokoške predvodjene petlom koristile odsustvo vodeničara da pokupe zrna sa drvenog poda. Odustao sam od traženja vode iz dva razloga: da ne pobuđujem pažnju čoveka koji je zalegao, i da ne prekidam ručak pticama... Groblje je na obronku stenovitog brda i kako je tle kamenito to se kovčeg ne ukopava duboko već pokriva kamenim sarkofagom bez dna, kao kad se stavlja poklopac preko nečega. Ovi kvazi-sarkofazi su od klesanog kamena i prema zapisima datiraju oko 1930. godine. U selu Starac kod Prohora Pčinjskog mogu se i sada sada videti takvi grobovi za koje su mi meštani rekli da su dovoženi iz Makedonije. Rezervu vode obnavljam usput u brojnim kućama koje su podignute pored puta. Ljudi su ljubazni. 67km 76km Na prelazu mi daju prednost nad automobilima uz opasku: Kako ide mašina? Kod Preševa me sustiže drugi biciklist van grupe za Hilandar i upoznaje sa iskrslim problemima zbog kojih se grupa vratila. Nešto nije bilo u redu sa papirima i jednim pasošem. Zbog praznika nije bilo mnogo vozila na autoputu tako da smo mirno vozili kroz Preševsku dolinu koja je ličila na široku kotlinu. Ona je razvođe Crnomorskog i Egejskog sliva i čine je prelepe livade na kojima su meštani gajili bivole i bivolice. To je crno goveče sa rogovima povijenim unazad, poreklom iz Indije, i obožava vodu i blato. Pre 50 godina se gajilo u celoj Južnoj Srbiji. Danas je mineralna Bi-voda sa glavom ovog govečeta na etiketi vezivanje za tradiciju kraja. Kod Bujanovca se isključujemo sa autoputa, prolazimo pored lepe i obnovljene crkve ispred koje je česma i vozimo starim putem sa dobrim asfaltom do kuće. Stari put je ustvari glavni makadamski put Beograd - Solun koji je zamenjen izgradnjom autoputa 1960. godine Stari put je dobrim delom asfaltiran i služi za lokalne potrebe, i njime može da se ide od Niša do Skoplja. 118,7km |
|||||||
|
|
|||||||
 |
 |
 |