5-12. juni 2010.

Preuzmite trekove ture u GPX formatu...

Pedalirali: Đorđe, Vlada i Marko
Tekst: Đorđe Šebez
Fotografije: Vlada Sremčević, Đorđe Šebez

Foto album Severna Albanija

05.06.2010
Ustaje se rano, dogovor je da se nadjemo na autobuskoj stanici u sest i tideset. Stigao sam ranije i cekao Vladu da stigne. Tog jutra nas je kisa ispratila, kabanica je bila neophodna. Kondukter autobusa Pegaz Ivanjica nas dobrodoslo docekuje i pakujemo bicikle u velike bunkere. Putem preko Milanovca i Cacaka dolazimo do Ivanjice odakle se spremamo na start voznje. Cela srbija je tmurna, izmaglica ili slaba kisa, takva je i Ivanjica. Ivanjicu obilazimo laganom voznjom, obilazimo vodopad u centru grada, izlozbu pasa i jos par krugova po ulicama grada i polako napustamo ga strmim putem koji vodi prema planini Javor. Ono sto nas je kvasilo ne moze se nazvati kisom, ali se ne moze reci ni da je bilo suvo, izmaglica nam je oduzela uzivanje u vidicima za koje sam siguran da su prelepi sa Javor planine. Mali odmor u Kusicicima u kafani i susenje dresa na susacu za ruke u wc. Posle Javor planine krece spust prema Sjenickm jezeru, polako razmisljamo gde cemo zanociti, sve je mokro i napokon skloniste nalazimo u "Cika Bajovoj vikendici". Cika Bajo i njegova supruga su nam ponudili da se od kise sklonimo kod njih sto smo rado prihvatili. Hvala im.

06.06.2010
Jutro. Razmisljamo o Marku. Marko je iz Novog Sada krenuo preko Priboja, dogovor je da se nadjemo u Sjenici. Cika Bajo nas ispraca i vec smo ubrzo nadomak Sjenice. Vreme se prolepsava radujemo se nasim senkama koje je napravilo sunce. U Sjenici se snabdevamo potrebstinama u prodavnici, Marko je stigao, dorucak u centru i dogovor. Odluceno je da napravimo kruznu voznju koju su freebikeri tog vikenda trebali da naprave po pesteru. Putem preko Trijebina, Bara, Crvskog izlazimo na Djalovica klisuru. Mala setnja i rucak na klisuri, mestani koji su se skupili na mobu da urede skolu u Crvskom pozivaju nas da nas ugoste i da se pocastimo jagnjetinom, sat nam ne dozvolava dan se blizi kraju a trebamo stici u Ugao kod domacina Latifa Ukica. Nastavljamo put, prelepi predeli izlazimo na Dolice i gledamo nepreglednu visoravan. Pred sam zalazak sunca smo se nasli na kapiji domacina Latifa, koji nas gostoljubivo docekuje, vecera, prica, druzenje.... vec spavamo.

07.06.2010
Jutro. Dorucak i ispracaj domacina. Vozimo polako prema granicnom prelazu sa Crnom Gorom, sunce postaje ostrije i uveliko se oseca pravi letnji dan. Nalazimo se na visini oko 1500mnmv prelep kraj i razbacani katuni, miris borovine. Ugledali smo i Komove na kojima ima preostalog snega to nas raduje jer znamo da krajevi u koje idemo izgledace atraktivnije u koliko po vrhovima planina ima zaostalog snega.Spustamo se u Petnicu, Polica i vec smo u Beranama, pauza za rucak, i nastavak prema Plavu i Gusinju. Kraci odmor na plavskom jezeru i zurba u dolinu grebaje gde smo planirali zanociti. Dolina grebaje je neopisiva, covek se mora naci medju tim vrhovima da bi osetio pravu lepotu tog kraja. Dvoriste doma je zatvoreno i kamp pravimo na obliznjoj livadi.

08.06.2010
Ustajemo, doruckujemo, pravimo poslednje fotografije doline Grebaje i vec razmisljamo o granicnom prelazu i Markovom pasosu koji je istekao. Na putu prema granici neocekivana situacija na drumu, uplasili smo konja koga je jahao stariji covek. Konj se uplasio zbacio je coveka sa sebe u ogradu od bodljikave zice, povredjen je, stali su i ljudi koji su se tu nasli sa kolima i svi smo poudili pomoc. Nismo znali sta se desilo zasto se konj uplasio, covek je ustao otresao prasinu sa sebe i govorio je da je sve uredu, konja smo uplasenog posle sreli u Gusinju. Od tada pored zivotnja vozim izuzetno pazljivo. Nalazimo se na granicnom prelazu, Marko trazi savet od crnogorskog policajca da li da pokusa da predje sa pasosom koji je istekao, policajac ga odvraca i Marko odustaje, Marko je spremio rezervni plan i nerado razdvajamo se. Nas cilj je Albanija. Albanska policija iznenadjeno gleda pasose Srbije, na losem srpskom nam zele dobrodoslicu i sretan put kroz Albaniju. Hvala im. Dobrodoslicu su nam pozeleli i bunkeri koji su zastitni znak cele Albanije ima ih na sve strane. Na samom ulasku u Albaniju upoznajemo se sa neverovatno cistom rekom i lepom prirodom. Polako se penjemo prema prevoju sa koga nas ceka spust, srecemo decu kod kojih se vec uvukla zica za biznis na jednnom raskrscu nas pozivaju da svratimo u improvizovan cafe. Nastavljamo dalje, smenjuju se razliciti predeli od sumovitih do predela koji podsecaju na mars sa potpuno razbacanim ogromnim kamenim komadima. Srecemo se sa niskim standardom stanovnistva sa vozacima koji svoje mecke voze po losam kamenom putu kao po magistrali. Gde god prodjemo svi nam masu i pozdravljaju nas. Srecemo i turiste prvo jednog svajcarca a ne zadugo posle i jednog austijanca koji na svojim motorima obilaze ovaj kraj bas po rutama koje smo i mi odabrali. Shvatamo da je ovo uveliko vec postalo prava turisticka atrakcija za sve one koje vole offroad voznje. Prolazili smo kroz sela Selce, Tamare i konacno smo dosli do cuvenih serpentina koje vode u selo Rapshe. Trazimo mesto za sator i nocimo, prva noc u albaniji.

09.06.2010
Jutro, oseca se blizina mora, spustamo se prema mestu Hani i Hotit ovde je sve asfalt, los asfalt. Izlazimo na magistralni put Podgorica - Skadar mi vozimo samo do Koplika prvo vece mesto u kome je uveliko guzva, prolaznici i ne obracaju paznju na nas, u banci menjamo novac, bankar govori srpski, lose ali ipak mi je pozeleo dobrodoslicu. Kupujemo potrepstine dalje za put, i nastavljamo put povratka opet prema albanskim Prokletijama. Sunce je jako, nema izvora pored puta, nama vode, plava linija u GPS koja je oznacavala reku pored puta je bila lazna, reka je presusila, samo kamenje. Ono sto je bilo dobro u losoj situaciji je odlican asfaltni put. Prolazimo Dedaj, Ducaj i Boge, kraj asfalta i pocetak izvora. Krece penjanje prema vrhu, los put, ja se osecam iscrpelo, bar sam se tako osecao do prvog lednika cija mi je hladna voda povratila snagu i do prvog pogleda na dolinu nacionalnog parka Thet koji me je moralno povratio, to je bila nagrada po koju smo dosli. Usledilo je fotografisanje slikali smo na sve strane, gde se god okrenes bili su vrhovi sa zaostalim snegom. Pravo uzivanje. Pored nas su opet prolazili turisti sa dzipovima i pincgauerima u konvojima, nemci, austrijanci, cesi. Krecemo spust na nizu nadmorsku visinu razmisljamo gde cemo zanociti. Na spustu nailazimo na kamp dobijamo ponudu mesto u kampu tri eura, daleko smo od doline hajdemo jos malo nize pa cemo videti. U samoj dolini nalazimo kamp u kome se vec nalaze dva kombija sa grupom ceha, medju tim turistima se osecamo sigurno.Domacin nas docekuje, kamp je euro, dva, koliko damo. Sirimo sator i nocimo.

10.06.2010
Ovo je dan odmora, ne vozimo bicikle, ostajemo u Thetu da se upoznamo sa mestom, skola, crkva, kula, potraga za Grunas vodopadom, pravo uzivanje i odmaranje. Domacin prodaje rashladjene sokove i pivo sve je euro, amstel ili albansko sve jedno.

11.06.2010
Pakujemo se i polako dolinom niz reku napustamo Thet, racunamo da nam je jos jedan ozbiljniji uspon preostao kao problematican na nasem putu. Polako se penjemo i radosno cekamo da krenemo u spust prema Skadru. Usput se opet iznenadjujemo losem standardu, deca sa neverovatnim pogledima nas ispracaju, masu, cak i trce pored nas kako bi nas ispratili. Jako je vruce izlazimo na prevoj i radujemo se spustu prema dolini reke i sela sa istim imenom Kir. Da smo znali kakav ce put biti na spustu ne bismo se radovali prosecna brzina se kretala izmedju 5 - 10 km na sat. Takav put nas je pratio skoro pa sve do Skadra. Jako los put usecen kroz stene u kanjonu reke Kir bio je ispunjen krajputasima, ali nimalo cudno los i uzak put bez ikakve ograde koja bi vozila odvojila od ivice ambisa bio je krivac mnogih nesreca. Do Skadra prolazimo kroz sela Drist i Krue i Fushes. U vecernjim satima ulazimo u Skadar i iznenadjujemo se gradu koji je veoma ziv i pun ljudi. Guzva nam se cini drugacija nego u gradovima u kojima smo do sada boravili. Ono sto interesantno je da na ulicama neznas kuda ko vozi i kuda ko ide, jedino su automobili postovali propise saobracaja, biciklisti (kojih je puno), zaprezna kola sa konjima, pesaci jednostavno ne moze se znati kuda ko hoce da ide, ulaze, presecaju, ne obaziru se. Kamp pravimo na obali reke Bojane.

12.06.2010
Ustajemo rano, lose prespavana noc sto zbog zaba u sezoni parenja, sto zbog blizine puta kuda su celo vece prolazila kola. Vracamo se ponovo u Skadar, zelimo jos malo da pogledamo grad po dnevnoj svetlosti i da potrosimo preostale leke, da kupimo nesto suvenira pre nego sto se uputimu put Crne Gore. Takodje sam pokusao da potrazim servis da zamenim paknove na bicikli koje sam vec unistio koceci na spustevima, servisa je puno ali niko nema paknove za moj V brake. Par fotki i krecemo put granice, ovog puta bunkeri nas ispracaju, usli smo u Crnu Goru i pravac Ulcinj, raspitujemo se za autobus za Beograd, nema samo iz Bara. To nas ne sprecava da se okupamo na velikoj plazi u Ulcinju, posle osvezenja nastavljamo voznju prema Baru, kupujemo karte za ponocni autobus i odlazimo opet na plazu da iskoristimo preostalo vreme do autobusa. Sezona nije pocela ali je guzve u autobusu bilo. Kondukter i vozac autoluke kotor negoduju na bicikle ali se ipak pakujemo i idemo put Beograda.

Foto album Severna Albanija