Окупљамо се на паркингу испред центра Сава и тачно у 7.00 h полазимо ауто путем, до Пожаревца, и даље преко Петровца до Капије Хомоља – Горњачке клисуре. Возило напуштамо крај манастира Горњак, кога посећујемо и одакле почиње стаза ка врху Јежевца…
Окупљамо се на паркингу испред центра Сава и тачно у 7.00 h полазимо ауто путем, до Пожаревца, и даље преко Петровца до Капије Хомоља – Горњачке клисуре. Возило напуштамо крај манастира Горњак, кога посећујемо и одакле почиње стаза ка врху Јежевца…
Од бројних љубитеља природе, овде су увек ишли само сладокусци. Знам много њих који се тамо упуте у сопственој режији, али ништа мање вас који питате – А кад ћеш тамо да нас водиш? – Ево, водим вас!
U čitavom svom toku, dugom 2888 km, najlepšim delom prolazi upravo kroz Srbiju, a Đerdapska klisura je kruna sve njegove lepote i vrh svih njegovih vrednosti. Baš u tom delu, dugom stotinak kilometara, Dunav je i najširi, i najuži, i najdublji. Naše pešačenje započinjemo usponom na Veliku čuku, sa koje se vidi onaj najširi deo Dunava (6 km), kao i Golubačka tvrđava.
Prošle godine sam vas ovde vodila usred leta, te smo se šetkali, oko i ispod ovih slapova. Ovoga puta, želja mi je da vidite kako je veličanstveno kada se ovaj vodopad zaledi! Što će se možda dogoditi do 3. decembra…
Ovo nije tekst o vožnji automobila, već tekst o prirodi, jednom ličnom doživljaju, opuštenom načinu za uživanje u prirodi, ideja kako da terenac upotrebite kao sredstvo da do nekih udaljenih i teško pristupačnih mesta stignete, pretvorivši ga u deo jedinstvenog životnog stila. Ovaj nadahnjujući putopis na savršen način dočarava pravi smisao postojanja terenskih vozila, razbijajući neke stereotipe. I naravno, otkriva vam neke od najbolje čuvanih tajni Homolja, dostupnih samo pravim entuzijastima.
ЖЕЛИМ ВАМ:
пахуље на рукавицама, кестен у џепу, птицу на длану, поље под ногама, небо у мислима, поглед низ планину, звезде у прозору, шуму пред вратима, роду на оџаку, писмо у рукама, песму на уснама, јабуку на јастуку, погачу за вечеру, извор у гутљају;
ЖЕЛИМ ВАМ СРЕЋАН ПУТ, ДОБРО МОРЕ, ДОБАР ВЕТАР И ДОБАР ПОЧЕТАК!
Ваша Гордана 🙂
Ova multimedijalna prezentacija sadrži preko 100 fotografija visoke rezolucije i nekoliko video klipova, topografske karte i pregršt naučnih činjenica i iskustvenih spoznaja, koje je Goca vrlo sistematično i s puno ljubavi za taj prostor koji izuzetno dobro poznaje, sklopila u jednu pitku celinu. Gabaritno, ali vredi svojih 360 MB downloada!
…што претећ’ сунцу дере кроз облак… Мало се зна да су ови познати стихови Ђуре Јакшића којима почиње његова антологијска песма „Отаџбина“, инспирисани управо Ртњем! Наиме, у време када ју је написао, наш песник је службовао у Подгорцу и Сумраковцу, одакле се заиста лепо види импозантна пирамида са врхом који непоколебљиво стреми небу, често завијен у облаке
„Mоје перо“ се заглавило баш након Малиника… Поверићу вам тајну: недељу дана након излета, отишли смо тамо поново, преспавали на превоју између гребена и Великог Малиника, да ту дочекамо јутро и започнемо дан. Kao да је само извођење акције само подгрејало апетит за њим, и жељу да га још једном, натенане упијемо у миру. Једноставно, њега не можете да се заситите, он у човеку развија неку врсту здраве зависности. И знам да ћу то урадити још пуно пута (Боже здравља), јер овај масив, који чини крајњи источни обронак јужног Кучаја, располаже таквим садржајима, да није никаква случајност што је баш то подручје прво стављено под законску заштиту након Другог светског рата, колико год у међувремену био мало познат широј јавности.
Има акција, чији је темпо у солидној мери условљен динамиком конфигурације терена, јер та појава невероватно мотивише да идете напред, а да при том уопште нисте уморни. Вуче Вас оно што видите испред себе, призори, који Вам пију из очију, и то заокупља у толикој мери, да на друге ствари готово и не мислите. Једноставно речено, све што је лепо брзо прође, па је то вероватно и разлог што се на неке излете иде опет и опет.