Freebiking RSS
Krajnji jug Srbije je područje koje bajkeri (sem onih koji žive u tom delu Srbije) retko posećuju zbog udaljenosti, neke vrste izolovanosti od ostatka zemlje, što je velika šteta, jer ovaj region krije neke od najlepših bajkerskih trasa na našim prostorima. Geografski gledano, ovo je područje visokih planina (blizu 2000 m visine), od kojih mnoge imaju veoma razuđene grebene koji se nastavljaju u duge, manje poznate, ali ništa manje lepe krake. Ovo se posebno odnosi na istočniji deo područja, oko Vlasinskog jezera, i južno od njega, dakle masive Čemernika, Vardenika i Dukata. Područje krasi i izuzetna dinamika i raznolikost – u njega spadaju i neke monumentalne, „ostrvske“ planine kakva je Suva planina južno od Niša, kao i šumovite planine blažih padina, kao što su Kukavica, Radan planina ili Vidojevica.
Slično kao i severnije na istoku Srbije, ovaj kraj karakteriše snažna depopulacija; iako su u mnogim delovima ovih planina zaseoci, koji se u ovim krajevima zovu mahale, prilično zgusnuti, većina kuća u njima je napuštena, a prosečna starost preostalih stanovnika preti da uskoro nikoga u njima ne preostane. Tako ovi predeli prividno ostavljaju utisak nešto gušće naseljenosti, ali zapravo predstavljaju ogromna, pretežno pusta prostranstva, gde činjenica da su nekada mahale bile itekako žive predstavlja dobru okolnost za bajkere – ostala je gusta mreža planinskih puteva, koji se mogu istraživati unedogled. Vegetacijski, ovde ima svega – od listopadnih, preko četinarskih šuma do ogromnih prostranstava pod pašnjacima (pretežno na grebenovima), a sam pejzaž često uliva utisak monumentalnosti.
Turistička infrastruktura na krajnjem jugu Srbije gotovo da ne postoji – sem par hotela, kampa i solidne ponude privatnog smeštaja na Vlasinskom jezeru, ponuda smeštajnih kapaciteta drugde je tek sporadična. Objekata visokog turizma praktično nema, a ponegde se mogu naći planinarski domovi i moteli koji će vas za malo novca pristojno smestiti, kao što je to slučaj na Besnoj Kobili (Kriva Feja), Kukavici ili Suvoj planini. Neki turistički objekti su na žalost propali ili uništeni, kao što je slučaj sa hotelom u Zvonačkoj Banji.
Putevi krajnjeg juga Srbije su, kao što je to slučaj i nešto severnije, pravi raj za bicikliste – uglavnom prazni, varijabilnog kvaliteta asfalta, često se nastavljaju u više nego solidne makadame koji vas vode na drugu stranu planine ili ka vrhu. Ipak, pošto dominiraju visoke planine, za njihovo osvajanje će vam trebati solidna kondicija, sem ako svoje pedaliranje po ovom kraju ne isplanirate tako da krenete sa veće nadmorske visine i da se ne spuštate prenisko. Onda ćete čak moći da izvedete i neke iznenađujuće lake rekreativne ture, kao što je to recimo slučaj sa prečenjem od Vlasine do Besne Kobile.