Kviz

[shebez]

Sale odgovor si dao u gore navedenom linku...
Najveci škrapari na Balkanu - to je Maganik...

[bluealek]

Đole, slika nije htela da se prikaže, pa sam morao da promenim pitanje...

[shebez]

Sale tesko pitanje, ali poznavajuci tebe i s` obzirom da je kanjon u pitanju pokusacu da nagadjam da je ovo slikano sa kraka Valja de Mizlok...
Da li sam u pravu

[bluealek]

Svaka čast, tačan odgovor!

[shebez]

Valja de Mizlok je jedan od krakova Lazarevog kanjona...
Ko je pedalirao na sa nama na Veliki Malinik seca se kako smo sa jednog od vidikovca posmatrali sva cetri kraka kanjona i uzivali u prelepoj prirodi, na slici se vidi greben na kom smo sedeli...

Lazarev kanjon

Lazarev kanjon se nalazi u istocnoj Srbiji, i predstavlja deo istocnog Kucaja. Znacaj Lazarevog kanjona ogledaju se u reljefu, hidrografiji i živom svetu.

Nastao je usecanjem Lazareve reke, desne pritoke Zlotske reke. Ovaj grandiozni kanjon usecen je u krecnjacku Dubašnicku ravan, a na njega se nadovezuju plici i manji kanjoni Mikuljske i Pojenske reke, kao i kanjon Demizloka.

Lazarev kanjon je jedan od najneprohodnijih kanjona u Srbiji. Dugacak je 4,5 km , dubok od 350-500 m, a najmanja širina iznosi 4m. Odlikuje se vertikalnim krecnjackim stenama sa naglašenim postojanjem zaravnjenog krecnjackog platoa od koga je pocelo usecanje doline. Takodje, jedinstven je po raznovrsnosti površinskih i podzemnih oblika kraškog reljefa, kao što su kraške doline, vrtace, škrape, kamenice, pecine i jame. Na podrucju Lazarevog kanjona otkriveno je više od 70 speleoloških objekata, prvenstveno pecina i jama. Najznacajnije su Lazareva pecina i Vernjikica.

Podrucje je znacajno i zbog raznovrsnosti pojavnih oblika površinskih i podzemnih voda.

Flora ovog podrucja je za oko 1,5 puta raznovrsnija od flora nacionalnih parkova Kopaonika, Šare i Djerdapa i cak 5 puta raznovrsnija od flore citave Srbije, što ukazuje na njegov znacaj kao jednog od najistaknutijih centara floristickog diverziteta na Balkanu.

Floru karakteriše brojnost i raznovrstan karaker endemicnih i subendemicnih biljaka, kao i prisustvo 52 reliktne biljne vrste, koje svoje poreklo vode iz razlicitih geoloških perioda.

Što se vegetacije tice, Lazarev kanjon se nalazi u podrucju zajednice sladuna i cera sa grabicem, s tim da je zabeleženo cak 16 šumskih i 10 zeljastih zajednica. Na teritoriji Lazareve pecine živi 57 vrsta visokog i niskog drveca i 27 vrsta žbunova. Ovo je jedan od najvažnijih centara evropskog listopadnog drveca i retko stanište krimskog bora. Od velikog znacaja su i šume palasijevog crnog bora na liticama kanjona i bukovo-jelove šume.

U kanjonu živi 35 vrsta sisara (slepi miševi, divokoze i dr.), 96 vrsta ptica (suri orao, sivi soko, buljina, šumska sova, puzgavac, žutokljuna galica, vodomar, sirijski šareni detlic, daurska lasta i dr.), 9 vrsta gmizavaca, 8 vrsta vodozemaca i brojne, još uvek nedovoljno proucene vrste insekata i pecinske faune.

[shebez]

Evo i pitanja...
Selo, veliko selo, nije zapustelo, domacinu su tu svaki dan, ali opet nema decijeg placa, nema stoke, nema ognjista.
Trik pitanje, koje je to selo?

[VladaS]

Lak kao pero, a hiljadu vetrova me ne mogu pomeriti...sta sam ja i nad kime sam?

[MareErceg]

Evo i pitanja...
Selo, veliko selo, nije zapustelo, domacinu su tu svaki dan, ali opet nema decijeg placa, nema stoke, nema ognjista.
Trik pitanje, koje je to selo?

Selo ne veselo

[Dejv]

Sale.... nemoj bas da je direktno linkujes na galeriju... nadje se po id-u slike...

Edit: nisam video da ima jos jedna strana. A zasto nemam opciju da brisem svoje post-ove?

[shebez]

Evo i pitanja...
Selo, veliko selo, nije zapustelo, domacinu su tu svaki dan, ali opet nema decijeg placa, nema stoke, nema ognjista.
Trik pitanje, koje je to selo?

Pa nije valjda puno tesko, evo mala pomoc: U pitanju je krajnji istok Srbije, selo do sela u jednom se zivi, a u zagonetnom selu se samo radi, odvojena su jedna od drugog. Pa time ovo zagonetno selo ponekad predstavljaju i veci centar desavanja nego samo selo u kome se zivi. Domacini su gazde u oba sela, imaju dve kuce, kucu u kojoj zive i kucu u kojoj rade. A opet mislim da slika moze da vam pomogne sta se tu radi...

Vlado za tvoje pitanje, mozda senka nad Rtnjem...
Mislim senka je laka i ne moze je vetar pomeriti (ukoliko ne oduva planinu) a na slici izgleda tako spicasto kao da je Rtanj zaklanja...

[sboris]

Rajačke pimnice.

[MareErceg]

Paaaaa, krajnji istok nase zemlje je....Negotin
a moz` se uglavi i neko Kladovo, a?
A jel moze kvisko

[shebez]

Idemo Borise...
Tacan odgovor... Rajacke Pimnice!!!

Ekonomija seoskog gazdinstva Negotinske krajine zasnovana na vinogorju uslovila je u prošlosti njegovu organizaciju kao razuđenu celinu. Pored mesta stanovanja podignuta su naselja sezonskog ili privremenog karaktera. Ova vinogradarska naselja su nastala zbog toga što su kuće bile skromnije, bez dovoljno prostora za skladištenje vina, a njegovo čuvanje u udaljenim podrumima je bilo lakše ako su podrumi na okupu.

Prvi pouzdani pomen negotinskih pivnica potiče iz polovine 19. veka i označava ih kao sela bez odžaka, odnosno kao nenaseljena staništa. Krajem 19. i od prve polovine 20. veka, u vreme berbe i proizvodnje vina, imale su veći značaj i od samog sela. Govorilo se da je pivnica za selo ono što je čaršija za grad. Posebne izražajnosti i lepote su kamenom građene pivnice Rajca i Rogljeva, kao i štubičke pivnice.

Rajačke pivnice nalaze se nedaleko od istoimenog sela, na brežuljku pored Timoka. Formirane su kao zbijena grupacija 270 pivnica oko centralnog trga sa česmom. Od trga se prostiru krivudave ulice sa manjim trgovima. Pivnice su građene od kamena, pokrivene ćeramidom i delimično su ukopane. Imaju dva naspramna ulaza na dva nivoa ili prozorom tamo gde nema drugih vrata, kroz koji se postavlja drveni oluk, "gurma", za sipanje grožđa u kacu. Najstarije podrume, kao i obližnje nadgrobne spomenike, klesali su majstori sa juga, od kojih je jedan potpisan kao "majstor Kosta iz Maćedonije".

Pivnice sela Rogljevo obuhvata oko 150 pivnica. Većina je podignuta u 19. veku, mada se smatra da ih je, kao i u drugim mestima, bilo i u 18. veku. Kao spontano nastalo naselje formirano od nepravilnih uličica, središnjim platoom sa zapisom i natkrivenim bunarom kao kulturnim i zbornim mestom, rogljevske pivnice poseduju sve odluke ruralne celine. Do Drugog svetskog rata tu su bile dve pekare i tri mesare, od kojih je jedna radila dok je u selu nije ni bilo.

Nedaleko od manastira Bukovo, 5 km od Negotina, a 15 km od svog sela, nalaze se štubičke pivnice. One su, osim svoje osnovne namene, služile svojim vlasnicima i kao konačište kada bi pazarnim danom krenuli u Negotin. Bilo ih je oko 400, neke su bile u vlasništvu meštana iz drugih sela, a očuvano ih je svega 39. Pronađeni su ostaci kafane i mesare što govori o njihovom značaju. Za razliku od pivnica u Rajcu i Rogljevu, štubičke pivnice su sagrađenje kao prizemne drvene zgrade sa tremom, koje nisu očuvane i spratne, u kojih su podrumi zidani lomljenim kamenom, a spratni, stambeni deo od čatme sa krovom od čeramide. Ove druge pivnice prvobitno su podizali Crnotravci, a potom i lokalni majstori.

[sboris]

Ko je bio prepoznaće, ko nije ...

Blizu je Beograda, manje od 150km.

[sboris]

Jugozapad je u pitanju.