Ultimativni zimski izazov - pešice do Mikulja

[bluealek]

Nathalie Garrett, jedna hrabra engleskinja koja se priprema da postane prva žena koja je sama u zimskim uslovima prepešačila Beringov moreuz, u sredu će doći u Srbiju u nameri da u četvrtak rano izjutra krene pešice od krsta na Vinatovači ka Mikuljskom manastiru. Ja sam preuzeo na sebe obavezu da joj pružim logističku podršku u tom njenom poduhvatu, s tim što ona, u nameri da izazov bude jači, ne želi da koristi GPS, već samo kompas i kartu. Bez obzira što je to u najkraćoj varijanti (prečicom preko Oštrog kamena) rastojanje od 13 km koje bi se i u zimskim uslovima uz malo truda moglo preći u jednom danu, ona želi da prespava jednu noć u snegu, u šatoru.

Prognoza za taj dan je jako nepovoljna (mećava, temperature u rasponu od -10 do -14), što nju dodatno raduje, jer uslove približava onima koji bi je mogli očekivati na krajnjem severu. Prisetih se razmene ideja koju smo imali prošle nedelje o pešačkom prečenju Kučaja u zimskim uslovima i činjenice da je ta ideja kod više članova foruma naišla na prilično entuzijastično odobravanje. Da li kojim slučajem ima dovoljno volje (a i opremljenosti) da joj se neka naša ekipa pridruži u toj avanturi?

Nepovoljna okolnost je što je u pitanju četvrtak, dakle radni dan, tako da oni koji rade verovatno u startu otpadaju. Druga nepovoljna okolnost je što je vremenska prognoza zaista prilično zastrašujuća, tako da su šanse da to bude prijatna zimska šetnjica veoma male. Uz verovatnoću gaženja snega barem do kolena (a možda i do struka, zavisi koliko u naredna 4 dana napada), mećavu, vetar i vrlo moguće, veoma slabu vidljivost, bila bi to zaista daleko pre akcija preživljavanja i trening volje nego zimska idila.

Podrazumeva se da biste morali da krenete opremljeni slično kako biste krenuli na visoke planine u zimskim uslovima, dakle prave zimske planinarske cipele koje ne propuštaju nakon čitavog dana gaženja kroz sneg, vodonepropusne termo pantalone, kamašne, što je moguće bolje rukavice i naravno, šator i vreća za spavanje za ekstremne temperature (ne preporučujem McKinley vreće na kojima piše nešto reda -15C, jer bismo vas iz njih ujutro vadili zaleđene i seckali vam promrzle prste).

Ni sam nisam siguran da želim da krenem u TAKVIM uslovima, ali ako bude zainteresovanog društva (sem Nathalie, koja će sigurno krenuti, a zapravo preferira da ide potpuno sama), možda prelomim. U prilog tome ide i želja sestrinstva manastira da ih posetim i da im pokažem prečicu preko Oštrog kamena, koja bi im u zimskim uslovima kada je često nemoguće spustiti se odozgo terencem, uštedela bar jedno 8 km pešačenja. Gore bi se po želji moglo boraviti jedno 2-3 dana u pojati nekih 200 m ispod manastira, koja ima dovoljnu zalihu nasečenih drva da se malo zgreje, i 4 kreveta. Dakle ništa struja, topla voda (u ovim uslovima uglavnom bismo bili upućeni na topljenje snežnice), totalno spartanski uslovi.

Kakvo je raspoloženje?

[rajko55]

Ima Sale samo sto nemam opreemu za takvo spavanje u snegu,sto se pojate tice taman za vojnu vrecu.pozdrav od Rajka

[Gosha]

... Dakle ništa struja, topla voda (u ovim uslovima uglavnom bismo bili upućeni na topljenje snežnice), totalno spartanski uslovi.

Kakvo je raspoloženje?

Raspolozen sam da citam kako ste se proveli Salu na stranu, onoliko koliko te znam i koliko sam stekao sliku o tebi kroz freebiking sajt, mislim da si mnogo blizi da krenes u avanturu, nego da odustanes A i Rajko je covek od akcije i mogucnosti, pa je to jos jedan podstrek. A da se ne lazemo, cak i da ne radim tih dana, a radim, ne bih imao hrabrosti za tako nesto, cak ne bih ni razmisljao jer ni opisanu opremu (jos) nemam. Ali snegu se nadam i ja, sto vecem to boljem, posto u subotu/nedelju noc (nakon kompanijske konvencije i uvece zurke firme sa oko 1500-2000 zvanica, a ja u organizaciji dogadjaja), potrpavam familiju u kola i krecem put Jahorine I vec vidim da ce opet roming gprs da me kosta, ali vredi citati kako je bilo vama

[ZoranV]

Sale imaš li vesti o poštovanoj avanturistkinji Nathalie Garrett? Šta se desilo sa njom posle onog fantastičnog lomatanja po Mikulju? Da li je ostvarila svoje namere?
Ajde ako nešto znaš, napiši!!!
Buca

[bluealek]

Dolazila je prošlog leta na Mikulj svojim Mitubishi Shogun-om (u Engleskoj se Pajero tako zove) na proputovanju ka majčici Rusiji, gde je nekih mesec dana provela u tumaranju nedođijama od Kavkaza do Urala. Mislim da još nije sprovela svoj naum za prelazak Beringovog moreuza. Ja sam se s njom tad kad je bila video samo na kratko, nisam mogao da joj pravim društvo na putu do Mikulja pošto sam baš tada bio u akutnoj frci s poslom.

[ZoranV]

OK hvala na brzom odgovoru. Ne bi bilo loše ako bi moglo da joj se nekako uđe u trag, ispratiti njene putešestvije u vidu neke duže priče. Uklopilo bi se na Staze i bogaze!