I merkao sam iz daleka, i citao, i nagledao se slika slicnih bajseva, uglavnom poreklom sa Francuskog govornog podrucja.
Prvo Speculoous Laurenta Dechane-a, pa onda njegova carbonska izvedba zvana Kouign Aman, pa dual 700 Albatros, pa dual 650 Luciole i jos mnogo mnogo drugih ..
i svi imaju jednu zajednicku stvar! Svi vlasnici su pre toga vozili kakav bent klasicnih resenja, a onda su seli na takav,
i vise nikad nisu pozeleli ni jedan drugi.
Ne znam sta je to, i zasto je tako, ali definitivno tu neke magije ima, te sam resio i sam da otkrijem o cemu se radi.
Na papiru su stvari jasne: efikasan i direktan pogon na prednji tocak (francuzi ovakav bajk nazivaju TD-Tractione Direct) u cvrstom prednjem trouglu.
Duzina lanca identicna kao i na drumaskom biciklu, sto smanjuje tezinu u odnosu na klasiku zadnje pogona, ili na indirektnu putanju lanca ostalih bajkova sa prednjim pogonom.
Posto se ceo prednji kraj kod skretanja pomera(njise - tzn swing boom bike), pogon moze da bude jako blizu tocka, jer nije potrebno da zubcanici (i kurble) ne dodiruju skretani prednji tocak,
sto kao rezultat daje znatno niza sedista cak i sa velikim tockovima.
U saradnji sa laksim ramom, sve to bi trebalo da rezultuje u nesto laksem bajsu, a obicno se prednji kraj od zadnjeg moze odvojiti na ceonoj cevi,
te je zgodan i za transport/rastavljanje/pakovanje.
No, konacno su se meni sve kockice slozile i resio sam da ipak zadovoljim svoju radoznalost.
Jesenasnjom trgovinom, kada sam trampio svoj tadasnji bent za drumasa kojeg sam zamislio kao donatora delova,
26" Mavic Cosmic tubulari, full Ultegra 6603 grupa..
Ni na pamet mi nije bilo da ce on i svoju kicmu donirati za novi lezeci projekat!
Naime taj ram je imao ozbiljne pukotine ceone cevi, vesto skrivene iza "nalepnice", koja je kao trebala da zastiti farbu od grebanja na tom mestu,
jer nas su tamo prolazili buziri sajli, koji kod okretanja volana grebu o ceonu cev.
Raskomadam ja taj bajs, i odvojim delove koji ce posluziti za novi bent, uhvatim ram, potopim ga u kadu
i krenem posteno da ga ribam, sa namerom da ga prodam nekom kome ce koristiti, reko bolje da ga neko vozi nego da meni skuplja prasinu.
Kad imam sta i da vidim! Jeza me je prosla kada sam se prisetio da je moja zadnja voznja tim bajkom
bila jurcanje niz Iriski Venac u sred noci ..
da sam nagazio jednu ozbiljniju rupu, mislim da bi viljuska u njoj ostala,a ja poleteo napred glavom pa ko zna gde bih zavrsio ..
No, manimo sad lose trgovce, to nije bitno
Kad je vec tako kako jeste, rekoh sebi, pa dobro, zadnji deo je citav, eto idealno za ovakav projekat!
Onda sam jos jednom precesljao raspolozive informacije, pregledao vec ponudjene planove,
i zatim nacrtao svoj kao prikaz realnog stanja, tj oblika tog rama, i kako njega spojiti sa ostatkom.
Tu se ja sasvim slucajno cujem sa nasim kolegom triciklo-biciklo graditeljem iz Backe Palanke, Goranom Corovicem,
i nakako spontano ga upitam, Gorane sta radis u subotu ? Oces da napravimo jedan bajs za par sati ?
Kako je vremenska prognoza obecavala potop tog dana, Goran je imao slobodno vreme, i ujutru zapucah ja do 100km udaljene B.Palanke.
23 sata kasnije pakujem ja gotov ram na zadnej sediste svog malenog auta.
Da, ram se zgodno presavija na pola, i ladno staje poprecno na zadnje sediste malog auta, i jos mesta ima!
Te veceri kada sam se vratio sa posla, iako sam bio umoran, i nisam ni oka sklopio proslu noc,
ipak odlucujem da okacim na njega delove potrebne da se bicikl pokrene, i jednu kocnicu bas ako zatreba,
i da ja to probam tu po ulici.
Ma ne bi mogao zaspati da nisam probao!!
Napolju je padala kisa, i to onako bogato, ali ni to me nije sprecilo da ja probam da se zakotrljam.
Navucem svoju kisnu odecu i kisnu kapu, i na ulicu.
Ukopcam desnu nogu, i krenem. Ide!
Pola kruga pedalama i dizem lecu nogu i krenem da kopcam, kad ops! - povuce nos u neku stranu, valjda desnu,
ja udarih kontru, valjda, i sve se zavrsilo naglim spustanjem iste te leve noge pre nego sto sam je uspeo ukopcati!
Hmmm, dobro reko, iznenadio me je, onako, prvi put, nisam ocekivao ..
Drugi put, opet isto. S obzirom da sam vec imao kratko iskustvo sa MBB bajkom (Cruzbike clon kolege Bode)
i sa sam i sa njim imao isti problem - problem sa kretanjem iz mesta, znao sam da ce to proci,
samo treba smireno i polako.
Posto se to kretanje jednom nogom pokazalo kao dobro, krenem ja samo jednom, i nastavim samo jednom da vrtim (ukopcan)
i vidi ! ide ! kad sam malo uhvatio zalet dodajem drugu nogu, ukopcavam, kad evo njega opet re ritnuo !
Povuce u stranu i opet panicni stop i spustanje nogu.
Probam opet isto, ali ovaj put malo neznije sa ukopcavanjem te druge noge, i nekako krenuh da klizim niz mokru ulicu.
Prilicno vrdavo, ali ipak klizim nekako ..
Proveo sam nekih 10-15 minuta vezbajuci to kretanje, i pokusavajuci da skrecem. Nije bilo lako ni malo.
Mislio sam u sebi "sta sam ja ovo napravio!? pa ovo ne moze da se vozi uopste!" i preslisavao mere i geometrije,
da nisam negde pogresio, ili da mozda svi ti francuzi lazu! mozda su dali pogresne mere!?
Vracam se kuci i u krevet. Neka prenoci.
Sutradan je uspedilo sprej-farbanje raspolozivom farbom koju sam imao, dve konzerve crne, ko da sam znao,kupih jos onomad
a jedna od njih sa nekim polu-mat "hrapavim" finishom.
Kada sam ga ugledao tako crnog i opasnog, i prisecaju ci se sinosnje probne voznje, odlucih da je zasluzio ime!
Nazvao sam ga po Speculoous-u Marc Lesurd-a, koji je on zvao Le Vipere Noire - Black Adder - ili ti Crna Guja
Bas je guja, opasna, brza i veoma ostra, i veoma ju je tesko ukrotiti i zajahati.
Sklopih juce komplet bajk, i posto je opet bilo kasno, obrnuh par krugova u 15ak minuta, pa na spavanje, da ipet prenoci.
Ovaj put je bilo nesto lakse, ali ipak ej to daleko od opustene voznje.
Danas predvece konacno zavrsih podlogu za sediste, pricvrstim svetla, i obucem svoju najfiniju bici garderobu za svecane prilike,
i uputih se u polupuste Batajnicke vecernje ulice, da krotim tu opasnu zver.(nece ona meni!)
Danas kretanje vec ide bolje, opustenije, kao da to nije onaj bicikl od juce.
I tako kilometar po kilometar, ipak deluje kao da moze da se vozi, i skrece, i okrece.
Samo je tehnika prilicno drugacija, i treba se naviknuti na potpuno drugi osecaj, potpuno druge fazone kod skretanja i okretanja.
Malo po malo i predjoh 20km vrteci se po tim ulicama, za nesto malo vise od sat vremena.
Zakljucak je da ipak moze da se vozi, ali jos uvek nisam zadovoljan, i nije mi sve potaman.
Ili meni ili ljutoj zveri. Daje se jahati, ali s vremena na vreme ipak pokazuje ko je gazda.
No dobro, videcemo mi jos ko je gazda!
Iskoristio bih ovu priliku i da se zahvalim Goranu da odvojenom vremenu i entuzijazmu koje je ulozio u ovaj projekat !! Hvala!
Ako mi do sada niste poverovali, evo malo dokaznog materijala da potkrepi celu pricu
Doduse nijedan ne dokazuje da zam Crnu Guju zaista i uspeo voziti
Lezeci pozdrav!!
