http://freebiking.org/2010/11/pester-jadovnik
Zašto? Čisto pragmatičnosti radi, da se ne desi da na Čvrsnicu krene jedan i po čovek... Već je Pelister pokazao da je ljudima em daleko, em skupo, da se mora uzeti jedan slobodan dan (tj. moglo bi se izvesti i za dva dana, ali uz više noćne vožnje nego što čoveku može ikako da prija). Za razliku od Pelistera, do Čvrsnice nema autoputa, pa bi samo putovanje trajalo još duže. Čvrsnica je još krševitija i značajno bezvodnija od Pelistera, a u avgustu je tamo 35-40 stepeni. Tako da nije teško zaključiti da bi odlazak na Čvrnicu, iz perspektive rekreativca i ljubitelja prirode iz Srbije, em bio potpuno neracionalan potez, em bi bio težak mazohizam čiji je užitak krajnje sporan.
Ok su egzotične destinacije, ali ne za vikend. To kad ljudi odvoje više slobodnog vremena, kada krenu na neko duže putovanje, može da ima smisla. Okrenimo se malo za promenu onome što nam je BLIZU (ovo govorim iz perspektive nekoga sa severa Srbije), gde ima sasvim dovoljno destinacija na kojima smo bili, a na koje bismo uvek rado ponovo otišli, a ima i destinacija koje nismo obišli. Rumunija je na samo 100-200 km od Beograda, a u pitanju je pravi zlatni rudnik neotkrivenih bajkerskih trasa. Tu su i Valjevske planine, Goč, Rudnik, uvek inspirativna Tara, Homolje, Đerdap, Jastrebac (koji nudi sjajne uslove za bajking), Juhor, gotovo nepoznati Ozren, zaboravljeni Deli Jovan, Fruška gora i naravno, fenomenalni Kučaj
.
