Драго ми је што се разумемо.
Дакле, ја сам поодавно стигла до тачке када сам морала са собом да рашчистим пар важних ствари. И решење је било ту. Мада сам дуго зазирала да баш стварно региструјем Клуб. Али, најзад - зашто да не? Ако се тзв. велика београдска друштва не устручавају да буду организације, зашто сам ја гора? Зашто се било ко са аутентичном идејом не би усудио? Тако ћу моћи да штрикам у сопственом маниру, који јесте различит, без да размишљам да ли је довољно планинарски, или алпинистички (да, да, и о томе се расправљало на разним састанцима). Свесна сам да ће бити тешко окупити људе, али они који ме иначе знају, биће им потпуно јасно о чему се ради, па нека то буде довољно за почетак... Идеја јесте другачија, и то је најважније; ако она заживи, постојаћемо. Неке уговоре смо већ потписали, без да иког наговарамо и убеђујемо - и то јесте предност када си правно лице; а шта је ефекат? Па то што ће од тог Уговора људи имати корист јер могу боравити тамо где до сад нису могли. И сада сам сигурна да је добро што сам тај корак направила.
Знам да мерљиви параметри којима се дефинише планинарење, са мојим размишљањима и доживљавањем немају превише заједничког. Природа је СВЕ, па према томе и планинарење мора имати флексибилније тумачење, како би се у њој нашли људи ширег сензибилитета: УЖИВАОЦИ.
Тачно да треба нешто и знати, па планинарити, али забога, људи у природу иду ипак првенствено ради опуштања и разноликих уживања, што не треба нарушавати. Што се постојећих институционалних структура ове врсте тиче, сигурно неће сви скакати од среће, биће много оспоравања, али за сад имам извесну подршку, па нека се привикну сви који су се од '45 ушемили да су промене неопходне и извесне. Просто зато што се све мења и ако то њихово остаје исто, људи се организују сами, што је скроз природна последица.
Према томе, ЗА МЕНЕ природа, па и високогорство, никада није, нити ће бити спорт, већ нешто много шире.
Барда, морам признати да твој ТРИП има скроз савршено значење и да нисам успела да смислим нешто слично
