Grujic wrote:Samo mi je jos jednom zasmetala voznja dzipova sem ovoga na Fruskoj a to je onda kada ste vozili dzip kroz onaj potok, mislim na Tari.
Ako misliš na ovo
To je na mestu gde nikakve turističke aktivnosti nema i koje nije pod bilo kakvim režimom zaštite (od Kaluđerskih Bara prema Solotuši, nadomak Omara), a okruženje je inače od strane drvoseča do te mere devastirano da naš prolaz apsolutno nikakvu štetu od koje 100x gora nije već bila počinjena, nije mogao da napravi. Sem toga, tu se opet nije vozilo uz i niz potok, već smo prešli potok PUTEM (druga je stvar što je taj put teška kaljuga). Moraš da shvatiš da ofrouderi žele tu i tamo da dožive neko uzbuđenje, da iskuse neki tehnički izazov koji bi im začinio dan, a moj posao kao vodiča je da osiguram da to bude učinjeno na mestu gde to nikog drugog neće omesti ili ugroziti, niti će naneti bilo kakvo oštećenje prirodi. Inače se i ta petodnevna tura Belgijanaca po Tari dešavala uz blagoslov NP. Kada nešto zvanično organizuješ na teritoriji nekog nacionalnog parka, bilo bi krajnje neozbiljno to raditi na svoju ruku, bez znanja uprave parka.
smo do tepih livade, mislim da znas gde se nalazi i da si cuo za nju. Za one koji ne znaju to je jedinstveno staniste Panciceve omorike na tresetu. Uglavnom, dosli smo tamo i stoji tabla na kojoj pise, ne gazi po tepih livadi i stavljena je drvena ograda. Neki likovi su vec bili tu, preskocili ogradu, i igraju odbojku. Da li u ovom slucaju treba pustiti ljude da rade sta hoce?
To što navodiš je nedostatak elementarne kulture ponašanja u prirodi. Žalosno je što takvi pojedinci, čija svest ih diskvalifikuje za kretanje i boravak u prirodi, dovode u pitanje i slobodu ostalih.
Kao sto je long distans napisao, lepo treba odrediti jedan deo planine za voznju dzipova, motora i kvadrova pa udri dokle hoces.
Ne slažem se sa takvim pristupom, jer to potpuno obesmišljava postojanje terenskih vozila. Ona ne služe za iživljavanje i nekakav kvazi sport, već predstavljaju prevozno sredstvo koje nam prirodu čini dostupnijom. Ograničavanjem upotrebe na nekakve "poligone" ta njihova funkcija se potpuno gubi i možemo slobodno da ih otpremimo na auto otpade. Opasno je različite vidove kretanja tumačiti kao sportove, odnosno rekreativne aktivnosti, jer je to nešto mnogo sveobuhvatnije.
Stvarno mislim da Fruska nije mesto za dzipove jer to nisu putevi za aute. Napravljeni su uglavnom za izvlacenje drveta a da je ovo normalna zemlja i normalan nacionalni park ne bi bilo nikakve sece sume.
Grujo, svaki put koji je dvotračni, koji je širok oko dva metra ili više i na kome je očigledno da je nastao dejstvom točkova i za točkove, je kolski put. To što ti želiš da ga proglasiš za nešto drugo je stvar tvoje želje da negiraš prirodu tog puta, da mu promeniš namenu, ali njegova izvorna namena je samim njegovim izgledom očigledna. Nešto što su isključivo pešačke staze obično nije šire od metra, i tuda vozila ne mogu da prođu.
Sto se tice kolotraga znam ja da ih niste vi napravili, nisi ni trebao da mi ih pokazujes. Meni sve to vise izgleda kao neko takmicenje ko ce vise blata i vode da izbaci.
E vidiš, utisak ti je pogrešan. Nakon što sam ja na onom mestu naseo i bio prinuđen da upotrebim vitlo kako bih se izvukao, ostali su morali da smisle kako će da izbegnu da im se desi ista stvar. Neki su odlučili da tu kaljugu sa dubokim kolotrazima u potpunosti obiđu, prošavši oko drveta, dok su drugi zaključili da će i malo jači zalet biti dovoljan da se ne zaglave. Niti je bilo bilo kakve trke, niti je bilo takmičenja u prskanju.
Ne znam gde si video ili procitao da ja volim adrenalinske spusteve, svi koji me znaju i sa kojima vozim znaju da vise volim da vozim uz brdo nego niz brdo. Ako vidim pesake uvek kocim ili stajem da bi ih bezbedno obisao.
Ok, imao sam utisak da si redovni učesnik Fruškogorskog maratona, a na njemu se nizbrdo neretko dostižu brzine i do 50 km/h. Čak i kada treniraju pripremajući se za maraton, učesnici često prolaze istim stazama bez mnogo kočenja. Moguće da mi je utisak pogrešan.
Takodje vikendom izbegavam da se spustam na Strazilovo ili Popovicu zato jer tamo najveci broj planinara zavrsava setnje.
Iz sličnih razloga smo i mi za ovu akciju kluba odabrali zimu. Zimi je jako komplikovano (a često i nemoguće) organizovati ofroud akcije na ozbiljnijim planinama, a Fruška Gora je u to vreme zbog manje količine snega (ponekad ga i uopšte nema) mnogo lakše provozna, tada biciklista po stazama uopšte nema, a šetača ima neuporedivo manje nego u druga godišnja doba. Dakle, rizik od ometanja bilo koga je zanemarljiv. Naravno da bismo triput razmislili da li tako nešto da napravimo u letnjim uslovima (ako bismo i pravili, potrudili bismo se da odaberemo udaljenije delove Fruške Gore prema Hrvatskoj, gde je mnogo manja koncentracija izletnika).
Opet si pomenuo rec tolerancija, ali zasto ne ispostovati biciklistu ili planinara koji hoce da se taj jedan dan u nedelji odmori od gradske buke. Ako svako bude radio sta hoce nikome nece biti ugodan boravak u prirodi. Mislim da ipak treba da se zna neki red, pogotovo u nacionalnom parku.
Slažem se da za ofroud treba izbegavati mesta sa prevelikom koncentracijom izletnika, jer dopunski oprez koji takva mesta iziskuju nikome ne omogućuje da bude opušten i da se oseća prijatno. Mnogo je bolje otići negde daleko od popularnih izletišta (što je mogućnost koja uostalom i predstavlja ključnu prednost terenaca, to da možeš za kratko vreme da stigneš do mesta koja su veoma izolovana).
I jos nesto za kraj. Zbog fribajkinga sam i poceo da vozim bajk kao sto ga sada vozim i veoma postujem ono sto ti radis i sto si do sada ucinio za celu ovu stvar. Nadam se da cemo i posle ove prepiske ostati prijatelji i voziti zajedno bajkove na nekoj od sledecih voznji.
Naravno
). Ako je ovo definicija kolskog puta na planini onda mislim da smo mi kao ljubitelji prirode u ozbiljnom problemu:
