Evo, došli smo, pa čisto ukratko da vas izvestim.
Ja inače nisam planirao tu turu, pa bih možda to malo drugačije osmislio jer u suštini taj kraj nije za neki planinski biciklizam, barem ne terenski. Teren je ili suviše strm, ili je dosta naseljen (što reče i Sale) pa je onda sve asfaltirano, što nije tako zanimljivo, pogotovo kada tuče sunce na 40C.
Ali bilo kako bilo, glavna poenta je bila kampovanje sa društvom i beg iz grada. Popeli smo se autom do vrha Kablara i tamo kampovali (što je takođe loša varijanta za bici-ture - verujem da se svako već barem jednom zeznuo na taj način
). Tamo ima jedan proplanak koji je sasvim pristojan za kamp, a vode ima malo niže, u bunaru pri jednoj kući, gde smo lepo pitali i nije bio problem da se služimo.
Prvi dan smo napravili
ovu turu - praktično drumsku, sa nešto malo terenske vožnje. Neka ludačka ideja našeg organizatora je bila i da se popnemo na Divčibare ali smo ga srećom odvratili
. Ništa posebno ne bih istakao sa tog putovanja osim ogromnih količina kupina koje smo konzumirali usput, kao i veliku toplotu... Vratili smo se malo drugačijim, istočnijim putem koji nisam snimio ali koji se jaaaaako otegao, nikome nije jasno zbog čega, ali stigli smo do podnožja Kablara posle mraka a pošto je jedino meni ostalo energije, morao sam da se popnem još tih 10 km do vrha po auto pa da se spustim po ostatak ekipe! E sad znate zašto se ne kampuje tako visoko, ako već nista skontali
Sutradan smo bili prilično skrhani pa smo se odlučili za pešačku turu - da se popnemo na sam vrh Kablara i bacimo pogled (500 m od kampa), pa zatim da se spustimo do Morave
ovom stazom, što smo i uradili. Staza je prilično okomita, skoro da bi tu trebala neka ozbiljnija oprema - svakako nije preporučljivo bez dobre obuće i doze zdrave pameti (mi smo krenuli bez oba, ali nema veze). Jako je suvo i klizavo sada, a ima tu i malo pentranja niz manjih vertikala. Tu se obilazi velika stena u kojoj se nalazi Isposnica Svetog Save. Sama crkva je bila zaključana iz razloga koji nam je ubrzo postao očigledan: izvor je potpuno presušio. Inače ceo kraj je potpuno spržen - stravična je suša i stalno smo kuburili sa vodom.
Spustili smo se do Morave (posle Isposnice je nešto lakši spust) i bućnuli se, prošetali do Ovčar banje, i onda krenuli natrag gore
ovim putem, koji je nešto duži, ali dosta lakši, pa smo stigli taman pre mraka i bili smo prilično zadovoljni sve u svemu - 1100 m dole i gore, za pola dana.
Zadnji dan smo u povratku malo svratili do meandara Morave, mada nismo imali vremena da tražimo neki vidikovac, ali smo barem i to videli, zaista neobično lepo.
Eto, to je čisto skraćena verzija - možete i neke slike da
pogledate na Fejsu (označio sam ih kao javne, ali izgleda da ne možete da ih vidite ako niste Fejsovac - ma dobro, ništa spektakularno).
Tako da... mi smo se lepo proveli, ali opet kažem, mislim da ne bih preporučio taj kraj za slobodno biciklarenje iz pomenutih razloga.
E da, da pomenem i to da sam na ovoj turi po prvi put isprobao sve blagodeti Androida za planinarenje/biciklarenje: stvarno je revolucionarno kada možeš topografske mape da učitaš u Android verziju Ozija i da vidiš TAČNO gde si - ali sve to ti maltene ne treba, jer je još impresivnije pokrenuti Google Earth na istom uređaju i prosto videti tačno gde si u 3D prikazu u bilo kom trenutku. Jako interesantno, mada to malo već kvari ugođaj - ne možeš da se izgubiš sve i da hoćeš
. A da - mana - možeš da se igraš tako, ali to zadovoljstvo traje pola dana, koliko i baterija na mobilnom...
)
