Пробаћу да ти стручно одговорим.
Свака отворена рана, па чак и подеротина, има шансе (али не мора) да се инфицира не због присуства длака или чега већ већ због бактерија које се НОРМАЛНО налазе на нашој кожи. Зависно од:
А) типа бактерија (неке су релативно доброћудне а неке врло агресивне)
Б) твоје одбрамбене способности (осећаш се здраво и снажно), могу се очекивати последице, што ће рећи
А) ако ниси имао контаката са својим / спољашним агресивним бактеријама или си прописно испрао или дезинфиковао рану онда ће се
вероватно све завршити без компликација.
Б) ниси имао среће и у рану су ти доспеле твоје или спољашње (прљавштина, блато, ђубре) агресивне бактерије или ниси прописно обрадио рану онда постоји могућност инфекције, најчешће гнојне.
Шта чинити: конкретно, у твом случају, ваљало би да неки доктор( није обавезно хирург) погледа рану, обради је, очисти ако треба и види постоје ли рани знаци инфекције. тј. хоће ли или неће бити гноја. Ако је рана дубока (просекла целу дебљину коже, дубља од 2-3 мм и обилније крвари, у облику је подеротине или расекотине) онда се обично ушива и даје се неки антибиотик и евентуално антитетанусна заштита ако ниси прописно вакцинисан ( чули сте за ту вакцину и вероватно сте вакцинисани, то је чак и обавеза државе. Тетанус је врста врло озбиљне болести која се јавља када посебна и врло агресивна бактерија уђе дубоко у рану, нарочито код дубоких убода -трн, ексер, оштри предмети из природе) . Ако је рана површна- огуљолитина, равна, онда је испирање дезинфекционим средством и евентуално стављање површног антибиотског прашка довољно, бар у већини случајева јер је сваки случај за за себе(близина крвних судова, кости итд.)
Ево да искористим прилику и предложим да сваки бициклиста, планинар и љубитељ природе увек уз себе има :
- пластичну бочицу (100мл) медицинског хидрогена- одличан је за испирање ране јер пенушањем кисеоника испира прљавшину,
- пластичну бочицу (100мл) јодног раствора- одличан је за привремену дезинфекцију рана
- бочица антибиотика у облику прашка,
- паковање унапред запакованих газица, има их у различитим димензијама , најбоље су око 5х5цм, и на крају
- паковања завоја,1 комад, ширине од 5 до 10цм.
Све ставке су лаке, нису кабасте, јефтине су и доступне. Нису ни кварљиве тј.можете их упаковане и заштићене дуго носити са собом. На њих гледам као на добру бици лампу /светло. Најчешће нам не треба, а када затребају онда.... Слична је потреба и за по неком таблетом која се МОРА имати уз себе али о томе неки други пут (Балта се сећа Јадовника и зна о чему причам
)
Када мало боље размислите сваки аутомобил мора да има паковање прве помоћи иако је вероватноћа да ће возачу она затребати, у смислу да ће сам себи видати ране, кудикамо мања од бициклисте или планинара који се упутио у врлети. А опет возачи МОРАЈУ да је имају.
Позз
Бранко
Крварење сам притиском зауставио, лице опрао на једном од извора и наставио да возим. Тад су полако почињали остали болови - подеротине на десној бутини, потколеници, лакту, рамену (и ваљда глави, испод све те косе).
