Od Sokobanje do Sokobanje preko Rtnja i Kučaja

[asrdjan]

Drage kolege,

brat i ja ćemo se 4. avgusta otisnuti od Sokobanje na sedmodnevnu turu. Ja sa porodicom krećem iz NS tog dana ujutro, u Lazarevcu kupim brata, u Sokobanji ostavljam ostatak familije, a nas dvojica posle ručka sedamo na dorate. Optimistički plan izgleda ovako (a u fazi je izrade):

1. dan - Sokobanja - jezero Vrmdža (34 km)
2. dan - Vrmdža - manastir Novi Stjenik (55 km)
3. dan - Novi Stjenik - Žagubica (vrelo Mlave) (40 km)
4. dan - Vrelo Mlave - planinarski dom Lisine (54 km)
5. dan - Lisine - vrelo Grze (61 km)
6. dan - vrelo Grze - Rtanj vidikovac - Sokobanja (60 km)
7. dan - rezervni

Dnevne rute podrazumevaju oko 1000-1500 m uglavnom off-road uspona (i nešto manje spusta), uz obilazak vodopada, kanjona, manastira i sl, uz korišćenje delova trekova sa Stazaibogaza. Spavanje, naravno, šator, eventualno neki planinarski dom, klopa iz ranca.

Imamo nameru da se ne nerviramo, a predviđeni tempo je umeren (bez obzira na pretenciozan plan zbog težine staza i kilometražu), tako da i ne mora sve ovo da se obiđe.

Ja nemam baš mnogo iskustva s potpunom divljinom, ali mi je brat iskusan planinar, i nosimo GPS sa trekovima.

Ukoliko je neko zainteresovan da nam se pridruži, ili ima nešto da nam preporuči ili nas upozori, javljajte se .

[Gruja]

Kojim putem ćete od Vrmdže do manastira?
Ako idete preko Rtnja da znate da je vrlo nezgodno sići do naselja Rtanja, pogotovu ako imate teret na biciklima.
Ja i brat smo tu prošli, ali smo se penjali na vrh Rtnja pešiće, i trebao nam je ceo dan od sela Vrmdža do ulaza u Lazarevu pećnu.

[asrdjan]

Kojim putem ćete od Vrmdže do manastira?

Kako upoznajem Saletove i ostale trekove i priče, tako se i ovaj plan menja:). Mislim da ćemo obrnuti smer, pa do manastira stići preko Lisina i Vinatovače, negde pred kraj.
Hvala na upozorenju. A mogao bi i s nama .

[Gruja]

Hvala na pozivu, ali idem na odmor u to vreme.
Inače, gledao sam trek na SiB, i ne ide preko Rtnja, tu gde smo mi išli, ja sam pratio neki Rajkov trek (should have known better ), a to je neka planinarska staza.
Vidi šta sam napisao u svom dnevniku vožnje o tom delu puta:

Vrmdža - Rtanj - Zlot - Lazareva pećina

Velika vrućina, loš put i jak uspon. Penjanje pešice na Rtanj je takođe bilo vrlo naporno, a pri silasku mi je koleno stradalo. Spuštanje biciklama do sela Rtanj je bilo katastrofa, to je put samo za planinare! U Boljevcu nas hvata mrak i tako verglamo sve do Zlota gde nebavljamo namirnice za vikend u zadnji čas. Do pećine smo stigli oko 23h. Tu smo se srel sa Nišlijama. Bilo je malo tuširanja i pranja ledenom izvorskom vodom i spavanja na tvrdom betonu.

Ipak, ideja vam je lepa, samo budite spremni da zapnete malo jače.

[bluealek]

Srđane, videh juče tvoje fotke kod domara na Grzi - promašili smo se za nekoliko dana

Zapravo sam ja na svoje samotnjačko kučajevanje krenuo nakon što sam ispratio da Gocin Lazarev kanjon protekne u najboljem redu, tako da je moj krug zaista započeo tek u nedelju uveče. Prvo sam to veče zanoćio na Maliniku, a naredne tri noći sam spavao na Vinatovači, Valkaluciju i Grzi. Da su nam termini bili barem malo bolje sinhronizovani, mogao sam da pomognem oko nošenja dela stvari, da vam pedaliranje bude lakše (Gocinoj grupi od 30 ljudi sam nosio šatore i vreće do kampa na Demižloku, dakle slično onome što smo svojevremeno radili na Zalengori).

Inače, jedna informacija koju bih da podelim sa fribajkerima je moja današnja, pomalo iznenadna trasa koja me je spontano prevela preko Bukovika i sad konačim na Bovanskom jezeru. Nakon što jutros u Mutnici obnovio zalihe hrane i goriva, odlučio sam da forsiram Samanjac onim putem od prevoja magistrale na Čestobrodici ide ravno desno i prati greben Samanjca ispod samih vrhova. Put sve vreme prolazi kroz gustu na momente četinarsku, a na momente listopadnu šumu i ima više račvanja, mada je jedno bitno za one koji odaberu varijantu koja ide paralelno sa pravcem prostiranja grebena. Malo pre nego što pređe preko tunela kroz Samanjac, odvaja se leva i desna varijanta. Ja sam izabarao desnu pretpostavivši da je to ona koja ide IZNAD tunela, a ne PORED tunela, i ispostavilo se da sam se zeznuo - tim putem očigledno jako dugo već niko nije prolazio. Rezultat je da sam proveo nekoliko sati sa motornom testerom rašćišćavajući ga, a od probijanja kroz zeljasto rastinje visoko i po dva metra mrežica ispred hladnjaka mi se tako napunila da joj je trebalo temeljno čišćenje. Iako bi vam sada kad sam ja pročistio svakako bilo lakše da se probijete čak i tom varijantom , preporučujem da ipak birate levu varijantu, kulturan, korišćen put koji se spušta ispred tunela i nastavlja trasom koju dobro znate, penjući ka Kozačkom grobu (sa naših krugova do Rtnja).

Međutim, ono što je bitniji novitet od činjenice da je itekako zanimljivo pedalirati i PO Samanjcu, jesu planine Rožanj i Bukovik, koje su me raspametile i naterale da zažalim što nemam kod sebe bajs. Odlučio sam da kod skretanja za Kozački grob umesto na istok ka Rtnju produžim onim glavnijim putem na jug, da vidim gde izlazi. Put vrlo brzo stiže na jednu veliku raskrsnicu sa pet mogućih varijanti, gde se praktično priključujete na greben izrazito šumovitog Rožnja (koji sa Bukovikom praktično čini jednu planinu, koja formira oblik bumeranga). Ona planina je potpuno neverovatna za bajs - glavna makadamska džada preko planine je pravi šumski autoput, širok i tako dobro nasut makadam da biste mogli po tome ne da prođete svojim putničkim automobilima, nego mislim da neki trkački auto sa niskim spojlerima nigde ne bi zakačio - šta reći, ma bolje od većine asfaltnih puteva u Srbiji Uz to, ono što je dobro za bajs, nema jakih uspona, put sve vreme blago talasa po nekoj visini od 700-750 m. Tek na kraju na mestu gde prestaje široki i ravno nasuti makadam (ali nastavlja još uvek odličan put) ja sam izabrao levu umesto desne varijante, koja je u nekom trenutku postala dosta uža i neravna, da bi me u poslednjih kilometar strmeknula gotovo vertikalno na Bovansko jezero, izgubivši jedno 300-350 m visine na toj deonici. Posle sam pogledao satelitske snimke i ispostavlja se da bi verovatno ona desna varijanta koju nisam odabrao postupnije i kvalitenije sišla sa planine.

U svakom slučaju, Bukovik i Rožanj predstavljaju FANTASTIČAN freebiking potencijal, koji bi bilo šteta ne iskoristiti upriličenjem neke ture. Sutra ću da pokušam da zatvorim čitav krug, da preko Mozgova zajašem drugi krak bumeranga (Bukovik) i nakon toga mislim da ću biti kompetentan da stavljam neke trekove na raspolaganje. Mislim da se sve to može nadovezati sa Samanjcem na više od onog jednog načina koji sam otkrio. Pišemo se uskoro sa novim informacijama!

[asrdjan]

Srđane, videh juče tvoje fotke kod domara na Grzi - promašili smo se za nekoliko dana

Domar Sale je čudo . Ako si video fotografije, pretpostavljam da to znači da ih je on od utorka, kada smo mi otišli, već izradio (pošto znam da, bez obzira što koristi digitalni aparat, ne koristi računar).
Mi smo u Grzi proveli nedelju dana. Plan smo promenili jer smo shvatili da je s onolikim teretom na biciklovima jednostavno nemoguće u vožnji i uživati, pa smo dom koristili kao bazu. Istočni Kučaj je, nažalost, ostao neostvareni deo misije, ali i ono što smo izvezli (o tome kasnije detaljnije) učinilo je da se kući vratimo preporođeni i beskrajno bogati.
A zainteresovan sam za sve buduće ture u tom kraju .