Kroz pustinju...
Od Alikantea, zemlja se drastično menja- postaje suvlja, nisko šiblje zamenjuje klasična drveća, brda su ogoljena, trave ima samo gde je čovek posadio. Prolazimo kroz predele za koje bi čovek nedvosmisleno mogao da potvrdi da pripadaju Španiji. Prebrojavam dane koji su pred nama, prebrojavam kilometre- računica je takva da M i ja nikada nećemo stići na vreme do Malage, gde smo zacrtali da nam je cilj, ako budemo pratili obalu. Zato se odlučujem da 'promašimo' Kartahenu i Mursiju i da kroz poljske puteve stignemo na drugu stranu, ispred Almerije. Plan nas tog dana služi savršeno- po prvi put nakon nekoliko dana nas greje sunce, google maps nas vodi posebnim bici putevima kroz živopisne pejzaže, sve super. I ne lezi vraže, nekih 30ak km pred kraj, teren postaje sve brdovitiji, više ni farmi nema, ostadosmo samo mi i put... a i njega nestade u jednom trenutku! I usledilo je mučno vraćanje nazad, nekih 10ak km. Opet predeli kao iz Afrike- tek je ovde sve golo, mada su uslovi za vožnju idealni- 20ak stepeni (20.oktobar da podsetim), sunca taman da ogreje, savršen drum i nigde nikog. Opet, M nije navikla na tišinu i prazninu, mi smo deca vojvodine, a kod nas je zeleno čak i u novembru.
tog dana smo popeli i najviši 'prevoj' na silnih 350mnv, nakon čega sledi spust dužine 10km ka moru i naselju Bolnuevo, simpatičnom mestašcetu i za sada jedinom odmaralištu gde imam utisak da bih mogao doći i u toku leta i ostati 10ak dana, s obzirom da ima gde da se vozi bajs, roni i kupa na stenama.
To veče u smeštaju konstatujemo da smo dosta vozili, potreban je odmor,a brda oko nas prilično visoka, pa hajdemo lepo na bus. U početku sam bio protiv toga- ne sviđa mi se da kratim tako vožnju, cilj po meni je da se stigne što dalje bajsem, kad smo već krenuli. Ali, u životu nikada ne treba biti tvrdoglav, pusti nekad da te nose događaji. Nagrada za rastavljanje bajseva da bi stali u autobus je neočekivana lepota grade Lorca, koji nismo ni planirali posetiti, a u čijem se centru nalazi katedrala u romantičarskom stilu i početak Camino de Santiago u dužini 1220km, čiju sam drugu stazu prtio pre 2 god. I sve to ne bih video, da nismo odlučili da prekratimo...
Andaluzija
Almerija je prvi grad Andaluzije ako se gleda iz pravca istoka- prostire se sve do Portugala na zapadu. Karakteristična je po flamenku, belim selima, koridi i opuštenom stilu života. Svetski poznata obala Costa del Sol je i u oktobru puna engleza, severnjaka željnih sunca i temperatura u plusu tokom zime, pa se ovde skuplja samozvana svetska elita u svojim skupim jahtama. I Milan i M, u gradu Almerija, stigoše popodne, kao što to običaji nalažu. Palme, plaže, sunce i papagaji- sve to obećava dobar provod uz more, koji naravno počinje opštim haosom u centru grada, gde se iza nas nacrtala nenormalna žena u automobilu i odjednom krenula da svira i da nam na španskom je*e sve po spisku- na šta sam se ja nasmejao i na srpskom odgovorio da ne razumem španski.
Almerija na nas nije ostavila baš pozitivan utisak, nema nekog posebnog razloga, tako smo ga doživeli. Nije nam legao, sem centralne katedrale, koja je stvarno impresivna. A i tamo je bio pogreb u toku...
Put iz Almerije je čudo! Definitivno ovaj potez do Malage je pobedio po pejzažima u toku celog puta i isplatilo nam se što smo potezali na put od 3500km , makar i avionom većim delom! Vozi se pored same vode, palme svugde, seoca sa dosta duše, starosedeoci na klupama, rekreativci na brzinkama samo špartaju,a saobraćaja tek toliko da se kaže da poneko prođe. Ima i uzbrdica, ali smo sad nabacili kondiciju, pa se i ne razmišlja toliko o tome, M je uhvatila zalet i sad nema nazad, Malaga je ispred nas, iza svake uvale je očekujemo da se pojavi. Da vam pokušam opisati šta smo sve videli, ne bih uspeo, samo bih vam želeo opisati jednu scenu - početak jake i dugačke uzbrdice, znamo da nas čeka 200 visinaca do prevoja. Pogled levo, kad tamo iz rone iskače ni manje ni više nego delfin, pa drugi i za njim jos 5 komada! Zapanjeni, stajemo na nekoliko minuta i gledamo njihovu igru, prate ribarski čamac! Šta dalje reći, šta očekivati od bicikla, kad me je doveo da vidim delfine u prirodnom okruženju, mogu samo da kažem- Hvala!
Poslednji dan ture je nekih 80ak km do Malage. Iako i danas ima 800m uspona, druga je to pesma u odnosu na početak ture u Barsi- i to je lepa stvar kod cikloturizma, telo se navikne na napore kojima ga izlažemo. Ovaj poslednji napor savlađujemo bez problema, te oko 4 popodne stižemo do roditelja mog druga, čija je ulica sigurno najstrmija u kojoj sam ja ikada bio, a gde sam i pre 2 godine završavao turu, ovaj put iz suprotnog smera, one druge 3/4 Iberijskog poluostrva.
Tu se naša priča vezana za cikloturu i završava, dragi čitaoci koji ste ostali sa M i mojom malenkošću do samog kraja- 650km, 8 dana vožnje sa 2 dana pauze, divni pejzaži i još bolji ljudi, 100 utisaka i jedan veliki osmeh na lice, uz konstataciju da je lepše-u društvu!
Cene su sledeće - za nas dvoje je povratna karta sa biciklama i prtljagom Temisvar-Barselona i Malaga-Budimpesta izašla nekih 400eur ukupno. Ja sam želeo da nosim šator, ali mi je neočekivano i dobrodošlo upalo nekih 200e, što smo iskoristili za smeštaj. Kada se sve sabere, izađe na cifru oko 700e po osobi, što je približno cifri koju sam trošio u Grčkoj, kad se uračuna rent a car i nekoliko zarona sa bocama. Naravno da su troškovi mogli biti manji, da smo nosili šator, ali ta razlika u ceni nije baš toliko impresivna- preko airbnb smo uspevali vrlo često da nađemo smeštaj za 25e za noć za nas dvoje. Što se hrane tiče, ona je malo skuplja nego kod nas u supermarketima.
Ako ima nekih daljih pitanja, slobodno ih postavite.
Hvala na pažnji i nadam se da ste uživali u proputovanju Španijom zajedno sa nama makar upola onoliko koliko smo mi uživali putujući.