Eh da... Da smo paranoidni već bismo se pitali "šta to ljudi imaju protiv mene", a u stvari je fora da svako gleda svoja posla i prilično je mala verovatnoća da će se baš u istom momentu tebi i nekom drugom sklopiti okolnosti da možete negde da pođete zajedno. Toliko je mogućih razloga protiv, a u ovom pomahnitalom, sve ubrzanijem svetu ti razlozi se iz dana u dan samo množe. Ja sam se doskora kao čudio što se ljudi ne javljaju (čak ni za jednodnevne) vožnjice po nekim fenomenalnim predelima (čak i onda kada naglasim da ja snosim sve troškove puta, a na njima je samo da krenu), ali mi je sve jasnije da svi ti ljudi zapravo nemaju ništa protiv mene, niti im se čini da to gde ih zovem nije atraktivno, nego ih prosto melje točak života i imaju 1000 stvari na pameti zbog kojih se ne odvažuju da krenu, ili su od svega toga jednostavno pre, pre, preumorni.
Tako da, ako imaš želju da ideš na neko lepo mesto, uvek planiraj kao da ideš sam. Pa onda ako ti se nekim čudom neko pridruži, super!
Inače, čini mi se da su šanse da se s nekim usaglasiš kada poziv uputiš 1-2 dana pred polazak gotovo ravne nuli, kada to uradiš jedno nedelju dana unapred možda nekog nađeš, a jedine akcije za koje ima šanse da okupiš veću grupu je kad o tome kreneš da razglabaš barem nekih mesec dana unapred. Varijante "ajmo da skočimo negde" su strogo za telefon, i malo navaljivanja i ubeđivanja
Moram da podmažem lanac (!?), spremam sobu, boli me ovo, ne boli me ono, moram na posao sutra, nemam snage, nemam vremena...