Pozdrav,
Ranije sam najavljivao planiranu vožnju grupice nas na relaciju Jastrebac -> na dalje za period oko 1. maja, tačnije 29. april do 5. maja (sa sve stizanjem i vracanjem).
U međuvremenu, uprkos (ili možda baš zahvaljujuči) Aleksovim veoma korisnim uputstvima vezanih za Jastrebac, odustali smo od tog dela puta - smatramo da je to ipak prevelik zalogaj, jer ostatak puta treba da se odvije prema gore navedenom redosledu, i to za 5, maksimum 6 dana.
Izgledalo bi to ovako nešto (kliknite ovde, ne bih da opterećujemo dial-upovce)
Cilj, kao što sam ranije rekao, je da pređemo ovaj fantastičan deo fantastične zemlje Srbije, naravno na biciklovima, i to isključivo po planinskim putevima, koliko je to moguće.
Još uvek je neizvesno da li ćemo imati „vozilo podrške” ili ne, pa može i da padne varijanta sa šatorima.
Sve u svemu, ja jedva čekam, a hteo bih ovim putem i da konkretno uputim poziv svim zainteresovanim fribajkerima - definitivno bismo da proširimo ekipu sa trenutne dvojice-trojice na recimo četvoricu-petoricu (ili petoro, što da ne!) pa da podelimo zadovoljstvo sa još nekim.
Naš saputnik Rob (veliki zanesenjak u Srbiju i njenu prirodu, više o njemu drugi put) planira i da od cele avanture napravi priču za neku od engleskih časopisa.
Watch this space - sada ćemo već početi neke konkretne detalje da utvrđujemo.
Marko
Kopaonik - Golija - Zlatibor - Divcibare, 1. maj
Moderator: Moderatori
E, drmnuo sam tu liniju jednim potezom, pa sam vrlo moguće nešto promašio!alazovic wrote:Nešto ti fali put po Zlatiboru na ovoj mapi koju si nacrtao...
Pretežno asfaltna tura, a?
Imamo malo detaljnije mape koje ovde ne objavljujem
pa ćemo prema njima planirati detalje.A asfalt ćemo unačelu... izbegavati!
M
I odakle si na kraju planirao da krenete? Hoćete li se peti na Kop bajsevima, ili si mislio da vam on bude početna tačka?
Kako ja vidim ovu tvoju zamisao, tu postoje neke dve zanimljive trase - istočnija i zapadnija. Istočnija bi recimo išla od Kopa preko Raške na Goliju, pa odatle preko Čemerna i Dragačeva ka Divčibarama (ili kroz Ivanjicu umesto preko Čemerna, ako nemate nameru da baš radikalno izbegavate veća naseljena mesta).
Zapadnija varijanta (zanimljivija, ali i teža) bila bi da od Golije nastavite na zapad prema Sjenici, a onda muvajući se preko Zlatara, oko Sjeničkog i Zlatarskog jezera, pređete preko Zlatibora (možda i kroz Gostilje), a odatle na Taru, pa sa Tare kroz Bajinu Baštu do Povlena (Debelog Brda) odakle napravite grebensku turu do Divčibara.
Nije problem ni da vam sve nacrtam i da vam trekove isporučim bilo u Ozi, GPX ili .kml formatu, pa da nafilujete GPS-ove i nema šta da misliš, samo pedaliraš
. U krajnjoj liniji, ako ne bude dovoljnog interesovanja za lenčarenje po Kučaju ili Tari, možda vam se i ja pridružim, samo da nađemo nekoga ko bi vozao šatore i ostatak kamp opreme, pošto bih ja radije pedalirao.
Imate li vi dečki vozačke dozvole? Ako ne nađemo dobrovoljca za vozanje džipa, možemo i da se smenjujemo za volanom - svaki treći, četvrti dan da se žrtvujemo, neće da boli.
Što se tiče strategije biranja puteva, malo mi smrdi varijanta izbegavanja asfalta po svaku cenu. Mislim da je zdravije razmišljati na način da se asfalt izbegava u slučajevima kada ima zanimljivu i dovoljno kvalitetnu alternativu. Ali recimo lomatati se po nekom teškom kamenjaru ili blatu paralelno sa nekim asfaltnim putem samo iz želje da se ne ide asfaltom (a u isto vreme taj asfalt recimo prolazi kroz lepu prirodu i na njemu gotovo da nema saobraćaja) nema mnogo rezona, samo će vas nepotrebno iznuriti i usporiti. Činjenica je da su sada mnogi sporedni putevi po Srbiji koji su doskora bili makadami asfaltirani, što ne menja suštinu vezano za lepotu predela kroz koje prolaze.
Dakle, da, želja da se ide što je moguće više mimo urbanih središta, što više u divljinu, a put se bira po zanimljivosti pejzaža kroz koji se prolazi, a ne po strukturi podloge. Mislim da to zvuči razumno?
Kako ja vidim ovu tvoju zamisao, tu postoje neke dve zanimljive trase - istočnija i zapadnija. Istočnija bi recimo išla od Kopa preko Raške na Goliju, pa odatle preko Čemerna i Dragačeva ka Divčibarama (ili kroz Ivanjicu umesto preko Čemerna, ako nemate nameru da baš radikalno izbegavate veća naseljena mesta).
Zapadnija varijanta (zanimljivija, ali i teža) bila bi da od Golije nastavite na zapad prema Sjenici, a onda muvajući se preko Zlatara, oko Sjeničkog i Zlatarskog jezera, pređete preko Zlatibora (možda i kroz Gostilje), a odatle na Taru, pa sa Tare kroz Bajinu Baštu do Povlena (Debelog Brda) odakle napravite grebensku turu do Divčibara.
Nije problem ni da vam sve nacrtam i da vam trekove isporučim bilo u Ozi, GPX ili .kml formatu, pa da nafilujete GPS-ove i nema šta da misliš, samo pedaliraš
. U krajnjoj liniji, ako ne bude dovoljnog interesovanja za lenčarenje po Kučaju ili Tari, možda vam se i ja pridružim, samo da nađemo nekoga ko bi vozao šatore i ostatak kamp opreme, pošto bih ja radije pedalirao.Imate li vi dečki vozačke dozvole? Ako ne nađemo dobrovoljca za vozanje džipa, možemo i da se smenjujemo za volanom - svaki treći, četvrti dan da se žrtvujemo, neće da boli.
Što se tiče strategije biranja puteva, malo mi smrdi varijanta izbegavanja asfalta po svaku cenu. Mislim da je zdravije razmišljati na način da se asfalt izbegava u slučajevima kada ima zanimljivu i dovoljno kvalitetnu alternativu. Ali recimo lomatati se po nekom teškom kamenjaru ili blatu paralelno sa nekim asfaltnim putem samo iz želje da se ne ide asfaltom (a u isto vreme taj asfalt recimo prolazi kroz lepu prirodu i na njemu gotovo da nema saobraćaja) nema mnogo rezona, samo će vas nepotrebno iznuriti i usporiti. Činjenica je da su sada mnogi sporedni putevi po Srbiji koji su doskora bili makadami asfaltirani, što ne menja suštinu vezano za lepotu predela kroz koje prolaze.
Dakle, da, želja da se ide što je moguće više mimo urbanih središta, što više u divljinu, a put se bira po zanimljivosti pejzaža kroz koji se prolazi, a ne po strukturi podloge. Mislim da to zvuči razumno?
Meni bi nekako bila šteta da krenemo baš sa vrha, s tim da će biti velik zalogaj i da prvi dan već zapucamo gore!bluealek wrote:I odakle si na kraju planirao da krenete? Hoćete li se peti na Kop bajsevima, ili si mislio da vam on bude početna tačka?
Izgleda da će pasti neki „kompromis” pa da početak bude Brus.
U krajnjoj liniji, ako ne bude dovoljnog interesovanja za lenčarenje po Kučaju ili Tari, možda vam se i ja pridružim, samo da nađemo nekoga ko bi vozao šatore i ostatak kamp opreme, pošto bih ja radije pedalirao.
bluealek wrote:Kako ja vidim ovu tvoju zamisao, tu postoje neke dve zanimljive trase - istočnija i zapadnija. Istočnija bi recimo išla od Kopa preko Raške na Goliju, pa odatle preko Čemerna i Dragačeva ka Divčibarama (ili kroz Ivanjicu umesto preko Čemerna, ako nemate nameru da baš radikalno izbegavate veća naseljena mesta).
Zapadnija varijanta (zanimljivija, ali i teža) bila bi da od Golije nastavite na zapad prema Sjenici, a onda muvajući se preko Zlatara, oko Sjeničkog i Zlatarskog jezera, pređete preko Zlatibora (možda i kroz Gostilje), a odatle na Taru, pa sa Tare kroz Bajinu Baštu do Povlena (Debelog Brda) odakle napravite grebensku turu do Divčibara.
Slažem se - ni ja ne mislim da je cilj baš pošto-poto izbegavati civilizaciju, nego kao što si rekao, da jednostavno bude najzanimljivije moguća, s tim da u mojoj zamisli barem, zanimljivo ipak=divlijna prvenstveno. Volim i izazov, uzbrdice i ostalo, ali jedan moj saputnik je malo stariji, 50-ak godina, pa ćemo da vidimo da li je raspoložen za to! Tako da sasvim prihvatam i „pitomije” rute, u interesu višeg cilja!bluealek wrote:Što se tiče strategije biranja puteva, malo mi smrdi varijanta izbegavanja asfalta po svaku cenu. Mislim da je zdravije razmišljati na način da se asfalt izbegava u slučajevima kada ima zanimljivu i dovoljno kvalitetnu alternativu. Ali recimo lomatati se po nekom teškom kamenjaru ili blatu paralelno sa nekim asfaltnim putem samo iz želje da se ne ide asfaltom (a u isto vreme taj asfalt recimo prolazi kroz lepu prirodu i na njemu gotovo da nema saobraćaja) nema mnogo rezona, samo će vas nepotrebno iznuriti i usporiti. Činjenica je da su sada mnogi sporedni putevi po Srbiji koji su doskora bili makadami asfaltirani, što ne menja suštinu vezano za lepotu predela kroz koje prolaze.
Dakle, da, želja da se ide što je moguće više mimo urbanih središta, što više u divljinu, a put se bira po zanimljivosti pejzaža kroz koji se prolazi, a ne po strukturi podloge. Mislim da to zvuči razumno?
Hvala na ovome što si uradio, samo još da vidimo kako to sve izgleda, pošto se nisam još tehnički osposobio. Mislim da sam ti na drugom mestu prokomentarisao da ima neki čar i u tome da ne znamo baš uvek gde smo, ali možda ne na ovakvoj turi...bluealek wrote:Nije problem ni da vam sve nacrtam i da vam trekove isporučim bilo u Ozi, GPX ili .kml formatu, pa da nafilujete GPS-ove i nema šta da misliš, samo pedaliraš
Hvala na ponudi - imamo i ja i Rob dozvole. Ali pošto bi barem meni vrlo teško palo da moram da vozim i jedan dan (:)) postoji i drugi predlog - jedan naš prijatelj iz Niša, jedan Dušan, prirodnjak, razmišlja o tome da pođe s nama, s tim da nije zainteresovan za vožnju biciklom, već samo da obiđe te krajeve, pa bi bio voljan da vozi. Pored toga, Rob planira da eventualno dođe sa Ladom Nivom, pa postoji i ta mogućnost.bluealek wrote:Imate li vi dečki vozačke dozvole? Ako ne nađemo dobrovoljca za vozanje džipa, možemo i da se smenjujemo za volanom - svaki treći, četvrti dan da se žrtvujemo, neće da boli.
Hajde, još ćemo o tome. Ali približava se vreme, tako da ćemo ja i Rob uskoro morati neke konkretne odluke da donesemo.