@Vuxi_89
Ja sam prisustvovao situaciji kada biciklista udara baš otprilike četvorogodišnje dete, odnosno naišao sam kada su svi već bili popadali po stazi.
Otac deteta, onako zbunjen i uplašen viče na grupu koja je, uzgred budi rečeno, veoma brzo vozila, viče i na dete, vuče ga sa staze, ono počinje da plače, biciklista ostaje da sedi na stazi, svi vidno uplašeni i zatečeni…
Veoma mučna situacija gde je najmanje bilo bitno ko je kriv.
Veruj mi, sigurno ne želiš da udariš biciklom nikoga, a naročito ne dete koje u tom uzrastu blage veze nema kakvi su propisi, ko je kriv, a ko prav.
Sve se to desilo na Adi, u onom delu gde staza prolazi veoma blizu trotoara.
Kada sam se već javio, da dodam još jednu stvar:
ovde ćeš zasigurno biti usamljen u odnosu na to šta i kako raditi sa biciklom, ne mislim pritom na tehnikalije.
To ne znači da si u svojoj filozofiji vožnje usamljen generalno, samo moraš da tražiš istomišljenike na nekom drugom mestu.
Ovde su ljudi koji vole da voze rekreativno, uglavnom svi vole prirodu, mnogi i planinarenje, a od vožnje očekuju i uglavnom dobijaju uživanje, relaksaciju, putovanje, odmor i rekreaciju.
Dalje, teško mi je da zamislim da ćeš uspeti na ovaj način da zadobiješ nečije poverenje pa da zajedno krenete na neku malo dužu turu izvan civilizacije, gde ste uglavnom prepušteni sami sebi…
Prema tome, pritisneš reset, ponovo se prijaviš i kažeš: ja sam Vule, volim cveće, ptice i leptire, a u životu ni mrava ne bi zgazio (raspuštena deca bez povoca se izuzimaju
)
Eto, nije teško biti fin.
.