Kučaj 6-7. juni - kako je bilo?

[VladaS]

Nesto cute drugovi, verovatno su ostali bez teksta...
u iscekivanju raporta...

[bluealek]

Krčkaju se sličice u Lightroom-u . Biće, biće, vrlo brzo

[bachaman]

Shta reci, UHH
Bilo je odlichno, fenomenalno...
Prvog dana, lagano zagrevanje od 40 i kusur kilometara za drugi dan i voznju od 75km, po prelepim predelima.
Finish ture je bio kao shlag na tortu - downhill kroz dolinu Klochanice do Lisina.
Jedino mi malo krivo shto nas je uhvatio mrak pri samom kraju, ali je i to imalo posebnu drazh.
Slike , uskoro.

[Nikola]

Bilo je odlično, ja sam se možda malo zaj.. što sam nosio stvari za 5 c temperature tako da sam teglio tih deset kila celu turu ali bilo je stvarno divno. Osetio sam Kučaj i stekao neku predstavu o tim predelima. Inače mene je umor stigao na Valkaluciju, ali sam zaboravio na njega spuštajući se dolinom kločanice, downhill za pamćenje dug 18 km , nažalost samo nas par zna o čemu pričam, oni koji su morali da idu po kola nisu imali tu privilegiju. Pozz i slike usloro.

[arxmilan]

bilo je super druziti se sa vama "sporacima" i predeli su mi se izuzetno svideli..stvarno je bilo prelepo...dozivljaj za vecito pamcenje...nazalost nisam dugo bio odusevljen jer su mi obili auto danas.uzas..bolje da sam isao kolima tamo na kucaj i da sam dao da mi srndaci sede po kolima i medvedi piju guaranu..

[bluealek]

Šta da kažem, sem onoga što sam već napisao u propratnom tekstu foto albuma?

http://www.freebiking.org/galerije/main ... temId=5348

Gledajte, čitajte, uživajte. Nadam se da nikog nisam preterano namučio, iako je kilometraža i količina uspona drugog dana bila udarnička. Možda bi zaista bolje bilo da sam obrnuo smer kretanja, jer bi bilo mnogo manje guranja (možda tek nešto sitno pri izlasku iz doline Pojenske reke posle Velike Brezovice), a i manja kilometraža drugog dana omogućila bi nam da opušteno i po danu stignemo na Vinatovaču, a zatim i svi koji ne moraju da voze kola siđu niz kanjon Resave bajsevima do Lisina? Tako bismo u svakom slučaju izbegli onaj maratonski ekstremni uspon od Podgorca na Malinik, odnosno tim putem bismo se za tili čas sjurili na asfalt, prozujali kroz Zlot (dobivši priliku da obnovimo namirnice već prvog dana) i završili do mraka ili koji minut kasnije u Beljevini. Eto ideje onima koji bi da krenu našim tragovima .

Kako god bilo, iako je bilo vrlo naporno drugog dana, meni je sa vama bilo sjajno, a nadam se da je raspoloženje zajedničko

[barda]

Posle prikupljanja energije i sređivanja utisaka, mogu da kažem da je tura bila odlična.

Hvala Sale što si sa nama podelio lepote prostora kod odlično poznaješ, i zarazio nas lepotom Kučajskih planina.

Krug je bio lepo zamišljen, mada, drugog dana nešto teži i naporniji za moj ukus (ili kondiciju ) i nije bilo dovoljno vremena da se zavučemo u one stoletne borove šume na Velikoj Brezovici, ali krug se morao završiti. Mada kada se od tih 72km oduzme 18km fantastičnog spusta dolinom Kločanice dođe se do 54km i oko 1300m visinske razlike što nije za podcenivanje. Sve u svemu, treba uložiti dosta snage da bi se prešlo oko 120km planinskog puta i savladalo 2100m visinske razlike za dva dana, ali to se polako vraća kada se utisci slegnu, pogledaju fotografije, zaborave napori i ostane samo čista lepota!
Ostaje i lepa osnova za osmišljavanje individualnih izleta i na tenane gustiranje kanjona Resave, šuma Valkalucija i Velike Brezovice... i još dosta toga!

Fotografije danas sređujem i što pre kačim, a Saletove su kao i uvek odlične!

[x3m_optimus]

Pozdrav svima!

xTra vam je bilo... Sad mi krivo do neba, al' jbga... Sale, slike su fenomenalne, nista manje nisam ni ocekivao

[alazovic]

Auuu i vreme vas je extra poslužilo, osim ako niste brisali kišu u photoshopu

Gledajući slike, kao da sam i ja bio tamo... Mada, ipak je tura bila nekako predugačka, malo ste imali vremena za uživanje u kučajskim biserima poput Valkalucija, Straže...
Moje omiljeno mesto je upravo ona raskrsnica za putokazom Valkaluci - Klencuš. Zašto - nemam pojma, jednostavno je tako! I prošle jeseni, kada sam vodio neke drugare gore - legao sam pored onog potočka i uživao

A što se tiče Kločanice - Sale zna da je moj omiljeni smer - uzbrdo, kad smo odmorni Nadam se da su imali dobrog vodiča, da im pokaže barem ponor...

[Nikola]

A što se tiče Kločanice - Sale zna da je moj omiljeni smer - uzbrdo, kad smo odmorni Nadam se da su imali dobrog vodiča, da im pokaže barem ponor...

Hah nismo.. s obzirom da smo dosta brzo išli samo smo najednom skontali da nema više reke .

Evo mojih slika.. nisam stigao na ftopic da stavim

http://www.facebook.com/album.php?aid=2 ... cb50e28f88

[bluealek]

Krug je bio lepo zamišljen, mada, drugog dana nešto teži i naporniji za moj ukus (ili kondiciju ) i nije bilo dovoljno vremena da se zavučemo u one stoletne borove šume na Velikoj Brezovici, ali krug se morao završiti.

Da, ovo je jako tačno zapažanje, delim tvoje nezadovoljstvo činjenicom da smo sve vreme bili pod presijom satnice. I za mene je bilo na granici izdržljivosti, mada sam bio svestan da sam taj drugi dan malo ambicioznije zamislio. Malo sam se i ja odvikao od tog besomučnog zujanja, kada prosto projuriš planinu i malo toga zaista stigneš da konzumiraš, neka mesta koja te zaintrigiraju ne stigneš ni da osetiš. Valjda ta želja za upijanjem ide s godinama

Zapravo, na trasi koju smo prošli ima barem nekoliko mesta na kojima treba sesti i ostati, videti dan, noć, zoru i sumrak, čuti sve zvuke, udisati vazduh punim plućima. Ta trasa bi mogla da se razvuče i na nekoliko dana i da nijednog trenutka ne bude prazno ili dosadno, da nijednog trenutka ne poželiš da kreneš dalje jer si "sve video". Jedno od takvih mesta je Malinik, čija livada gore na samom grebenu je savršena za duži boravak, jer ima i izvor skoro na vrhu planine, što se ne viđa baš tako često.

Sledeće mesto gde bih mogao boraviti duže je Pojenje, odnosno prostor oko grebena kojim se od Velikog Malinika ide ka Brezovici. To je prostor među čijim sočnim zelenim livadama i šumarcima je ušuškano na stotine pojata, uglavnom napuštenih, ali kao što ste videli, ima ih i nastanjenih (sećate se tamo gde su nam se džukci obradovali?). Teren je naizgled slabo geografski definisan, bez izrazitih vrhova ili grebena, ali sa gomilom minijaturnih kamenih ostenjaka, koji tako nekako štrče kao geološke skulpture iz sve te raskošne pitomine koja ih okružuje. Zaista bih voleo da se tuda promuvam natenane, zavirivši u dolinu svakog potočića i odškrinuvši vrata svake pojate, ne bih li pronašao onu koja je na savršenom mestu, sa savršenim pogledom . Zamišljam šta je ljude vuklo da vekovima tu borave sa stokom preko leta, i ne treba mi mnogo da shvatim, mada ja tu prednost dajem estetskim i emotivnim, nad racionalnim argumentima. A i jednih i drugih ima napretek

Naravno, tu je Velika Brezovica kao centralni prostor jedne visoravni, i sve ono što je okružuje, oličeno uglavnom u gustim četinarskim šumama. Ja bih u tu priču zapravo dodao čitav prostor koji oivičuje put tih 20-ak km od Brezovice do Pasuljanskih livada, koji obuhvata i Malu Brezovicu, kao i Troglan Baru, mesto u čijim se četinarima, idealno zaklonjena od pogleda, pored potoka sa savršenom planinskom vodom, skrila i nikada dovršena "Rankovićeva" vila. Viđao sam taj prostor u sva godišnja doba; u rano proleće, kada tek kopni sneg otkrivajući sasušenu prošlogodišnju travu ispod, a na puteljcima pronalazimo vučje tragove. Kada još uvek nikog nema gore, ni krava, ni konja, ni njihovih vlasnika. Usred zime, kada Brezovica podseća na Sibir, a ledeni Kučajski vetrovi na onoj ravnoj džadi prave talasaste smetove koji su najčešće neprolazna prepreka (evo jednog snimka odande, čisto "inspiracije" radi: http://aleksandar.fotopic.net/p48012846.html). Sećam se jako dobro i raskoši jeseni na tom prostoru, gde već u oktobru radoznalce pozdravljaju prvi jutarnji mrazevi, ali i nepregledni vilinski prstenovi pečuraka, koje je gotovo nemoguće ne gaziti kad se tuda krećeš (bacite pogled: http://aleksandar.fotopic.net/p48300149.html, http://aleksandar.fotopic.net/p48300148.html, http://aleksandar.fotopic.net/p48300162.html).

A tek Valkaluci... To skrovište daleko od sveta, mesto čije mešovite šume više liče na neko vilinsko carstvo nego na lovište, gde ti srndaći gotovo piju iz ruke i odakle nikad nemaš želju da se vratiš, koliko god dugo ostao. Okruženje gde je sve prelepo, kao naslikano. Za nekoga ko se, poput mene, deklariše kao šumski čovek, Valkaluci je dom iz snova

Ma... Da ne nabrajam dalje, raspisaću se u nedogled. Svako od tih mesta koja smo u subotu i nedelju tek ovlaš okrznuli vredno je da se na njega ode, i da se konzumira samo po sebi, bez osećaja da je neodlaskom negde drugde bilo šta izgubljeno. A sva ona se nalaze jedno do drugog, kada čovek lagano krstari tim prostorom nižu se jedno za drugim, kao galerija najraskošnijih slika prirode. Kao što ste videli, mnogi od tih puteljaka već zarastaju u koprive, ljudi tamo sve slabije zalaze. Šuma se ipak seče manje nego pre, na nekim drugim lokacijama, tako da odlični, široki šumski putevi lagano dobijaju svoju nekadašnju zelenu boju. Verovatno je i dobro što je taj prostor toliko nepoznat i neposećen, jer kada negde stigne masovni turizam, to više nije to. Tara je recimo prelepa planina, ali je na njoj niklo toliko vikend naselja, toliko je izgrađeno asfaltnih puteva, da često treba dooobro šipčiti da biste zaista imali osećaj da ste napustili civilizaciju. I nikad on nije do te mere nepomućen kao što je to slučaj na Kučaju, gde zaista danima može da se ne pojavi ništa što će vas na okruženost tom civilizacijom podsetiti. Kada čovek zaista želi samo potpun, ničim nepomućen intimni kontakt s prirodom, teško je zamisliti neko mesto koje to nudi potpunije i beskompromisnije nego Kučaj. I to, što je najlepše, na samo 2 sata od Beograda.

[shebez]

Prijatelji da se i ja oglasim i da prenesem utiske: Priroda nam je pruzila sve najbolje sto smo od nje mogli da ocekujemo. Nesebicno nam je pokazala lepotu a cak nam je i odlicne vremenske prilike podarila. Sve ono sto je bilo lose doslo je sa nase strane, a to je nedostatak vremena. Puno prelepih mesta i pejzaza toliko lepih da nam svaka tacka na nasoj trasi gde smo se zaustavili trazila da provedemo po nekoliko dana a ne samo nekoliko trenutaka koliko smo mogli da odvojimo. Vremena nikad dosta.
Foto aparat nisam nosio, slika nemam ali preporuku da onaj ko nije bio, sto pre se organizuje i ode, i uziva u onome sto smo mi videli.
Moju zubobolju nisu izlecili ni kafetini, kombinovani praskovi, zvakanje cuvarkuce je samo trenutno zaustavljalo upalu, hladna voda je sakrivala bol. Pravi lek je dosao tek na kraju Bardina ljuta (kakvo ime za brend). Hvala nema, pamti pa vrati.
Sve u svemu odlicno drustvo, super provod i velika zelja za ponovnim i slicnim iskustvima.
Pozdrav svima i hvala.

[KUSHA]

Evo i namene je red da sročim koju.Fenomenomenalno bilo je to.Ya moje višegodišnje freebikingsko iskustvo nisam prošao kroz lepšu prirodu.Na pitanje prijatelja"kako je bilo"odgovor glasi:kao nikad do sad.Moji utisci su počeli da se nižu još od Lisina.Prolazak kroz kanjon Resave u sam suton,postavljajući sam sebi pitanje ,gde ja ovo idem.Priroda ,vrhunac ture.Nama koji smo išli po kola,nije ništa manje bilo lepo,što će nadam se i Emil da potvrdi,spust kome nikad kraja.Sam završetak u restoranu je pokazao da su svi zadovoljni a sad kad su se odmorili i srećni što su učestvovali.Pozdrav celom društvu i nadam se da nećemo dugo čekati da doživimo nešto slično ovome.

[Joka]

Da rezimiramo :

1. da, na momente je bilo naporno.
2. da, suuuupeeer smo se proveliiiii !!!

Jedva cekam sledecu akciju
Vidimo se, drugari.

[bachaman]

Sale, neshto mi se chini da cesh "morati" da ubacish josh neku turu, pre 21og avgusta i odlaska na Midzor.
Ja se vec sad prijavljujem za to, jer obozavam Staru i ne znam shta me moze sprechiti da ne idem na tu turu (pu pu pu da ne ureknem )
Nadam se da ce ti obaveze dozvoliti, da nas pochastish nekom, makar i jednodnevnom voznjom u julu mesecu.