Maganik

[VladaS]

Maganik - carstvo krsa, kao retko gde. Cak i voljene Prokletije mi izgledaju za nijansu pitomije.
Maganik je ostar, suv, okomit, tesko hodljiv; ali za uzvrat pruza ono zadovoljstvo koje ozari svako lice koje nalazi zadovoljstvo u ovome, i nesebicno otkriva svoje tajne odvaznome hodacu, kao davno zaboravljena riznica; kao davno pokopano blago za ciji posten pronalazak se valjalo oznojiti.
http://www.vrum.fotopic.net/c1738950.html
Oprez: negde oko ponoci prilikom spusta sa Maganickih padina/suma u Velje Duboko, prvi je isao Miroslav, zatim ja, potom ostala trojica. Odjednom kod Miroslava nesto snazno skljocnu. Kad pogledasmo, a on stapom aktivirao kljusu za medjede. Nakon ovoga zesce smo se isparanoisali i stapovima smo pipali teren ispred sebe kao nikada. Dakle ovo je bila cista sreca, i da ne ulazimo u detalje sta je moglo biti...uglavnom ako se neko ikada ovuda bude spustao vrlo oprezno po liscu, nisu normalni gde ovo postavljaju

[anadela]

Vlado fotke su prelepe, na zalost nisam bila na Maganiku, ali sam cula price od kojih mi svaka nova, kao i ova, budi sve vecu zelju da ga posetim.

[shebez]

Vlado fotke su odlicne, izgleda je bio odlican izlet.
Kad ste bili? Milan i ja smo bili u blizini, da smo znali da zrtvujemo bar jedan dan od naseg izleta i da Vam se pridruzimo u pohodu na Maganik.
Da li ste isli sa nekim organizovano ili samo na bum?
Pozdrav

[držnedaj]

Maganik, ma zezanje, skoro da uopšte nismo hodali, a i to malo što smo hodali bilo je od kafane do kafane, u jednoj sir, u drugoj pivo, u trećoj opet pivo i tako u krug. Mada jesmo se ono jednom izgubili u šumi i lutali sa svetlećim lampama obešenim o čelo, al to je samo zato što smo malo više popili. A do jednog vrha, ima čak i žičara, pa smo lepo seli i landarali nogama dok nas nije izvela na sam vrh. A gore prava logorska vatra i roštilj. Tad su poslužile one kobasice što smo ih poneli. I tako dok su crvčale kobaje na dve hiljade meteara pod nama su se otvarali silni vidici. E tolko su nam se naduli stomaci od ždranja da samo što se nismo rasprsli.
Doduše bilo je i napora, pogotovu ono kad su nas na konjima vodili kroz šumu. A konji nemirni pa sve poskakuju, trtice smo baš dobro nažuljali. A turista na sve strane, i belih i žutih, i crnih, pa latina pa hispanaca, ma svega, čovek da se čudom načudi. I svi znaju po koju reč srpskog. Maganik, raj za uživanje i odmor, pravo prvoklasno ćevap-kola mesto, ko ne veruje neka se i sam uveri.

Sprdnji šala u stranu, bilo je stvarno teško ali i naprono, a bogami i veoma iscrpljujuće, i u potpunosti zamarajuće. Dobro za jačanje duha, i nepokolebljive volje, orjentaciju, gps tehnike, i jela iz konzerve.

Kralj krša, i car oštrine stenja Maganik će nam svima, onima koji su bili tamo, ostati u lepoj i prijatnoj uspomeni. Trebalo je i tako nešto doživeti.

Nego, Vlado, ako hoćeš da voziš bajs po Beogradu, evo ti moj mejl pa se javi nikolamarkovic@eunet.rs ... Košutnjak, Avala, Lešće, Ripanj, Rušanj, Sušanj...sve dolazi u obzir... naravno ako ima još bg free i not free bajkera za vožnju nek se jave...

[VladaS]

Kad ste bili? Milan i ja smo bili u blizini, da smo znali da zrtvujemo bar jedan dan od naseg izleta i da Vam se pridruzimo u pohodu na Maganik.
Da li ste isli sa nekim organizovano ili samo na bum?

Bili smo prosle nedelje, od srede do kraja vikenda. Eto mozda je i postojala opcija da se sretnemo ili dogovorimo da smo znali za slucajnu blizinu.

A bilo nas je 5orica, mogli bismo reci poluorganizovana tura, jer je bila najavljena u pl. drustvu, ali je svako snosio svoje troskove, kao na nasim bajk turama. Tesko bi se za ovakvu turu napunio i najmanji mini bus.
Ostao sam duzan i ostala 3 dana, kada smo isli na Kap. jezero, Lukanje Celo, Tali i kanjon Mrtvice, uskoro.

@Nikola
ok zabelezio sam tvoj mail, pa ako bude zgodne prilike imacu u vidu.

[VladaS]

evo i drugog dela ove iste ture, kada smo presli na onu stranu koju smo sve vreme gledali sa Maganika prva dva dana:
http://www.vrum.fotopic.net/c1741256.html