Novi Sad - Himalaji

[barda]

Dragan Furtula (42), profesor novosadske saobraćajne škole “Pinki”, priprema se za put dug preko 10.000 kilometara. On se odvažio da sam krene od Novog Sada do Himalaja, što do sada nikome iz regiona nije pošlo za rukom.

http://www.24sata.rs/novisad.php?id=63396

Sale, ajde pitaj tvoje prijatelje iz Garmina da budu sponzori, pa da nam čovek snimi trekove do Himalaja
Može i Freebiking da bude sponzor, ali ne znam kako...

Predlozi?

[bluealek]

Auh, oni više nisu u poziciji ni da budu sponzori razvoja sopstvene mape Srbije, a kamo li bilo čijeg landaranja po belom svetu...

Super je ovo, odličan vid antistres terapije. I ja bih krenuo na put oko sveta da nekim slučajem ostanem bez posla i načina da održim postojeću organizaciju života i troškove - u svakom slučaju bih se tako daleko bolje osećao nego da sednem i jadikujem nad sopstvenom sudbinom. Doduše, ovaj čovek ima sreće da radi fenomenalan posao koji mu daje dovoljno raspusta da tokom leta može da izvede tako nešto i bez davanja otkaza. Ali većina je u situaciji da bira - ili si zaposlen, ili si avanturista. Dve poprilično suprotstavljene koncepcije, sukob modernog, zapadnjačkog ropstva (japiji jako vole da lažu sebe i da to zovu "uspeh u životu") i istočnjačkog buntovništva.

Što se navatavanja sponzora generalno tiče, mislim da će Furtula, na žalost, ostati kratkih rukava, jer je recesija potpuno promenila način poslovanja firmi, lišivši ih svakog "viška" novca. Nekad su se pare prale raznim sponzorstvima, izdašno investiralo u marketing i humanitarne aktivnosti, a sada su razni budžeti i fondovi na apsolutnom minumumu i bojim se da su nepovratno prošla vremena kada su ovakvi avanturisti mogli da računaju na sponzore. Mislim da je jedini realističan način da obezbedi sredstva za put da ih iskešira iz sopstvenog džepa.

[Gosha]

... Priznaje da nema podršku porodice koja putovanje smatra izuzetno opasnim. Veliku podršku pružaju mu prijatelji i njegovi učenici."

- Samo idi profo, ucenici su uz tebe

Auh, oni [Garmini] više nisu u poziciji ni da budu sponzori razvoja sopstvene mape Srbije...

Gde bas sada kada sam se taman otvorio za GPS

[barda]

Znam, Sale, nego mislio sam da mu date na korišćenje neki GPS, a freebiking može da mu pruži neku medijsku podršku, da čovek piše neke izveštaje sa putovanja, blog na sajtu...

Ne poznajem čoveka, to sve pišem, ovako kao ideje, dobra volja.... da malo pomognemo čoveku!

[bluealek]

Za takve avanture i avanturiste vrata Freebikinga su oduvek širom otvorena. Rado ću mu posvetiti onoliko prostora koliko je voljan da ispuni svojim sadržajima, bilo u fazi pripreme, realizacije ili nakon povratka.

[IRalic]

Cool samo napred 'profo!


Takodje sam skeptican (veoma) sto se bilo kakvog sponzorstva tice.
Kod nas to jednostavno ne funkcinise, jer ne mozes nista da ponudis zauzvrat firmama koje bi te sponzorisale.
Tj, oni cene da neku medijsku paznju ili sta vec mozes da im obezbedis, nema nikakvu ekonomsku racunicu.
A u ovo sadasnje vreme krize, pogotovo.
Najbolje sto moze da dobije je tu i tamo neki 5-10-15% posto popusta na kakvu kupljenu robu, i to je to.
'
Inace, i na zapadu, nije da negos sponzori samo cekaju da se javi. Ni blizu.
Moze da te sponzorise kakva lokalna radnja npr, ili neko ko nudi proizvode koje zeli da progura na trziste
(kod kojih je pitanje da li ti stvarno trebaju, i da li su uopste dobri !? pravilo je ne uzimaj ono sto inace ne bi kupio)
a takvih je malo, i slaba vajda od njih.
Da bi se bilo kakav veci sponzor zainteresovao, makar to i bilo samo davanje kakve opreme ili alata,
prvo sto te pitaju je "a ko si ti? ".
Ti kazes da eto ides prvi put na duzu turu, i eto hoces da im ponudis medijsku paznju, a oni tebi neka materijalana sredstva za uzvrat.
A oni onda kazu 'nismo zainteresovani", ako ti opste kad i odgovore ..
Sponzori se tako ne nalaze .. pre nego se ikom obratis, prva i osnovna stvar je DOBAR web sajt.
A na njemu sabrana sva dosadasnja iskustva i avanture, pa makar i krace, i tako dalje ..
Ali moze sajt da bude ne znam koliko dobar, i njegov sadrzaj izvrstan, ali dok na njemu nema prometa,
odnosno redovnih posetilaca, nema sanse da se nekom objasni kako ce neki spozor dobiti medijsku paznju.

Sponzrostvo nije milostinja, nego biznis ! u kojem upravo sponzor gleda da najvise "zaradi"
Dakle, nazalost, na bilo kakve znacajnije sponzore moze da zaboravi .. a o tome da ce mu sponzori pokriti troskove puta i zivota (6k eur) moze samo da sanja ..

Da niko iz regiona nije nesto slicno izveo, to i nije bas tacno. Ali dobro, nije bilo definicije sta je tecno "region"
Pa za olimpijadu ih je koliko islo biciklima do Pekinga ? gomila sigurno .. mozda ne tom trasom koju je on osmislio, ali dobro..
Sto bi rekli, all smart people use Google .. sasvim dovoljno informacija se moze naci na interetu, jer je to veoma popularan pravac,
pogotovo taj do Indije (gde uglavnom niko i ne pomislja da vozi bicikl) a dalje kud koji ..
A uglavnom se ide severnom stranom Himalaja, preko -stan drzava i zatim u Kinu.
Iz regiona (bivsa jugoslavija) ih je tuda islo tuce, a prvo sto mi pada na pamet je slovenka Marija Kozin,
ciju sam pricu imao cast da cujem i uzivo u prezentaciji na lezecem skupu u sloveniji ove godine.
www.marijakozin.com

Pa tako .. neka mu je sa srecom !


Pozzzz

[shebez]

Igrajuci se malo na netu naidjem na sajt Noel Kegel koji je krenuo u voznju ka istoku. Noel se trenutno nalazi u Kini i za sobom je ostavio neverovartnu galeriju slika i pravu bioblioteku trekova. Gledajuci slike i upoznavajuci se sa Noelovim putovanjem otkrio sam da Noel ima srpsko poreklo, njegov deda sa majcine strane se preziva Lukic i da je poreklom iz Dalmacije. Interesantno.
Ovakave avanture za mene su uvek bile stvar divljenja i jedan veliki izazov.
Nadam se da Noelovo iskustvo moze pomoci onima koji se odluce da krenu put dalekog istoka. Gledajte i uzivajte.

[arxmilan]

ja bi se pridruzio coveku, bez imalo dvoumljenja, sad bi mogao krenuti. Ali da imam pare a posto ih nemam
pitam se dal postoje ikakve opcije da se krene tako na put, a da nemas pare nego da ides, pa kad sretnes dobre ljude da jedes i prespavas.

[ninja2]

postoje dobri ljudi na svetu mozda ti nadju nesto i da .....usput posto si sad solooooo

[arxmilan]

eh ninja...nije svaka ista.Ali kasno sam se setio..lepo si me ti zajebavao..trebao sam da joj se javim pre

U svakom slucaju, ja bi se ovom liku stvarno pridruzio, ali odakle pare... ...ako bi mogao, rado bi mu i pomogao ali posto su finanije u pitanju, od mene nema vajde.
Sve se nadam da ako nam ukinu vize da ce biti prilike da obidjem bar nesto u zivotu, pa valjda ce biti i para jednom Sve sam blizi ideji, da zapucam i ja za pocetak do italije, spanije pa posle da se okrenem na drugu stranu sveta

[IRalic]

pitam se dal postoje ikakve opcije da se krene tako na put, a da nemas pare nego da ides, pa kad sretnes dobre ljude da jedes i prespavas.

Kad postoji volja, postiji i nacin sto bi rekli nasi stari

Samo je pitanje kakav "stil zivota" zelis da imas na tom putu, i koliko ti je potrebno da budes srecan.
Da li ti je ok da sve vreme budes prljavi gladni klosar na biciklu, ili ipak zelis da bar koliko toliko licis na homo sapiensa
Kada nadjes odgovor na to pitanje, znaces i koliko ti je para potrebno za takav put, i da li ti je uopste potrebno

A odakle pare ? pa, radis i zaradjujes a kad ustedis dovoljno, onda krenes na put


npr evo ti citat sa jedne od bajkerskih lista, gde se pricalo o japancu koji je na put oko sveta kranuo sa 2 dolara u dzepu

:::> http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=146916

::: Kada je Keići Ivasaki (36) pre osam godina biciklom krenuo na
::: put po Japanu, imao je kod sebe samo nešto više od jednog evra, a
::: od tada je kroz 37 zemalja prešao više od 45.000 kilometara.
:::
::: Godinu dana je krstario Japanom, a putovanje mu se toliko dopalo
::: da se u martu 2002. godine ukrcao na trajekt za Južnu Koreju i od
::: tada je, ne vraćajući se u svoju zemlju, na biciklu prokrstario
::: 37 država, među kojima je i Srbija.

A tokom boravka u Beogradu je bio moj gost Inače je jedan od
karaktera za tekst "Moji idoli" koji već par godina planiram da napišem
i okačim na Ciklonaut (al' nikako... i u koji bih turio nekoliko onako...
baš tektonskih zanesenjaka koje su dva točka donela kod nas u kuću
proteklih godina, u koje sam blenuo sa poštovanjem i otvorenih ustiju
slušao njihove priče.


::: želim da pokažem da se san može ostvariti ako imate jaku volju".

... Što je za mene osnovni kriterijum za svrstavanje u idole Jer oni pre
svega pokazuju i dokazuju da granica zaista nema - pitanje je samo da
li nešto zaista iskreno i dovoljno jako želimo (naime, često zavaravamo
sebe u tom smislu.)

A sad, obratite pažnju na njegov bicikl. To je varijanta "Ponija", bez
brzina (slika 1), na koju se stvari tovare na sledeći način: prvo se na
zadnji gepek natakare jedna žestoka kolica - kao ona za pijacu, samo
ne za zelenu nego npr. za pijacu betonskih blokova (slika 2). Time se
dobije mnogo šira osnova za dalje tovarenje, a kolica inače lepo mogu
da posluže za opuštene šetnje po gradovima te za odlazak na pijace
betonskih blokova.

OndaK se na sve to trpa, slaže i pritiska sve dok ne stane sve što se
smatra za potrebno. OndaK se preko Gomile stavi elegantna plava
cerada i uveže/pritegne tako da se zadrži lepršava i nesvrstana forma.
Time Gomila dobija takorekuć osebujni karakter (slika 3)

Na kraju se još neke preostale stvari potrpaju u korpu za samouslugu
iznad prednjeg točka (slika 4), i to je to - hello world! (slika 5)

*

Pitao sam ga zašto putuje takvim biciklom: "Zato što mnogi putuju na
skupim, fensi biciklima za mnogo tehnike. Ja sam iz inata hteo nešto
ovako."

Ispričao sam mu da Jasna i ja veoma poštujemo Japance i da smo
zahvalni Japanu za godine provedene tamo. (Mračne 1992. mi je od
ovdašnjeg ludila tek to bilo dovoljno daleko i otišao sam grlom u
jagode, verujući da će to biti samo na tri meseca, koliko da udahnem
vazduh. U Tokiju sam iz aviona izašao sa pedes' dolara u džepu pa
krenuo da lutam, otvaram vrata i pitam za posao. Prvi je bio klasika,
pranje sudova. Posle je došla i Jasna i ostali smo dve i po godine, a
poslova se izmenilo, iha: konobar - napredak! - benzinska pumpa,
auto-servis, moleraj, bartender u baru u kome su Argentinci svirali i
plesali argentinski tango ... Sve na crno i uz izlazak svaka tri meseca
do Koreje, Filipina, Tajlanda, pa ponovni ulazak, da bismo obnovili
naše turističke, haha, vize. Tako smo živeli bez mirno, bez trzavica i
prilično romantično, preskočivši one ovdašnje milijarde dinara i
praveći umesto toga neku ušteđevinicu u jenima - otuda naše hvala
Japanu.)

A Keići je tu priču odmah postovao na neki njihov biciklistički forum,
pa su mi se posle mesecima javljali oduševljeni Japanci. Zamalo
da ponovo odemo - ionako još uvek ume da nas muči nostalgija


::: Postao je prvi Japanac koji se, u maju 2005. godine, popeo na
::: Mont Everest bez ijednog prevoznog sredstva

- I gde si onda išao?
- Onda sam stigao pod Mont Everest.
- I?
- Ništa, onda sam krenuo dalje.
- Gde dalje?
- Pa gore, do baznog logora.
- Aha, uu super. I onda?
- Onda sam nastavio dalje.
- I koja je bila sledeća destinacija na biciklu?
- Ne, išao sam dalje, gore.
- Gde gore?
- Pa gore, peške, znaš.
- Popeo si se na Everest??!!
- Aha.
... ... ... Jesi li nekad pre toga planinario?
- Ne.
- Nisi planinario, nikad?
- Ne, ništa ozbiljno.
- Kako si se onda popeo?
- E pa, kad sam došao u Nepal svi su samo pričali o Everestu. I
pomislio sam: baš bi ustvari bilo lepo kad bih se i ja na svom putu
oko sveta popeo na najvišu tačku na svetu. Otišao sam u jednu
agenciju i pitao: koliko bi koštalo da se popnem na Everest?
Dvadeset hiljada dolara, rekli su. I da ostaneš ovde, spremaš se i
tako to... OK. Osmislio sam kampanju "tri nule": krenuću biciklom sa
Indijskog okeana, odnosno sa nula metara nadmorske visine,
koristiću nula litara goriva da stignem pod Everest, i zagađenje
okoline će biti nula. Roditelji i prijatelji su onda u Japanu sa tom
parolom pokrenuli akciju za skupljanje novca a ja sam godinu dana
proveo u Nepalu i za to vreme učio da planinarim. "Diplomirao" sam
penjući se na jedan vrh od 6000m, i potom sam krenuo na Everest...

[arxmilan]

ne znam..ali ja nekako razmisljam ovako. Ja sad kao arhitekta diplomac, zeleo bi da upoznam razna arhitektonska dela, e sad, posto mi ne deluje toliko zanimljivo da sednem na avion i odem da ih obilazim a nemam ni pare tolike , voleo bi da provedem godinu dve obilazeci ih bajsem i na taj nacin bi se usavrsavao sve ovo su samo neke ideje zapocete prosle godine. Treba jos proucavati kako bi se to moglo izvesti, bez novca naravno toga nema

[IRalic]

Pa veoma jednostavno napakujes na bicikl sta imas, pa polako .. ko taj japanac
Nemoj previse da se nadas da ce ti neko pomoci time sto ces ti kao da izneses neki projekat a onda ce se pojaviti kakav sponzor i sve to izfinansirati.

Mnogo mnogo ljudi je sakupilo koliko moze, i pocelo da se kotrlja.
Kada su ostali bez love, na najblizoj lokaciji su nasli posao, onda tamo rintali koliko treba, pa opet dalje,
i tako u krug. Recimo ima onaj nemac, sto je tako krenuo pre jedno 30 godina.
Kao mlad, napustio posao cim je posle studija skupio malo love, i obrno svet jednaput.
Vratio se kuci, i smorio se. Zatim se spakovao i nikada se vise nije vracao za stalno .. putuje putuje, onda stane negde, odmori, nadje posao, pa cim mu dosadi, on opet tocak na drum ..

Dakle samo ako mozes da pristanes na veoma skromne uslove zivota na putu, onda moze za jaaako malo para da se obidje svet.


Pozzz

[shebez]

Najlaksi nacin da finansiras svoj put je da imas malo talenta za neku od umetnosti. Pa iz grada u grad, na centralnom trgu odsviras par taktova uz gitaru ili uradis neciji portret na papiru i bice neka kinta do sledeceg grda. Neces se obogatiti ali nece ni creva krcati, samo treba da si spreman na takav zivot....

[bluealek]

Ili recimo da imaš talenta za fotografiju, pa da fotografije koje usput napraviš plasiraš preko nekog od STOCK sajtova (Shutterstock i slično). Neki ljudi uspevaju sasvim solidno da žive od toga, sa prihodima koji se mere stotinama dolara.