Osovlje - Orlovac - Crveni čot - uz pomoć satelita

[barda]

Bila je to prva TRIP šetnja osmišljena na digitalnom papiru (monitoru) i vođena kilometrima daleko sa satelita (američkih) ali pređena istim nogama kao i pre nabavke GPS uređaja! Znači sve je isto (šuškanje lišća, vetar u kosi, čist vazduh), samo se malo umešala tehnologija i unela neke podatke (telemetriju) i slobodu kretanja nepoznatim prostorima.
Sva sreća, ovaj put smo znali put i bez njega, on (GPS) je bio na testu i dobro se pokazao i, gle slučajnosti, kum (Željko) je ulovio trofej...

http://tripns.fotopic.net/c1805994_1.html
i po prvi put na
http://www.stazeibogaze.info/2010/01/21/fruska-gora/

Trip-ujte sami ili sa nama

[ZoranV]

Bila je to prva TRIP šetnja osmišljena na digitalnom papiru (monitoru) i vođena kilometrima daleko sa satelita (američkih) ali pređena istim nogama kao i pre nabavke GPS uređaja! Znači sve je isto (šuškanje lišća, vetar u kosi, čist vazduh), samo se malo umešala tehnologija i unela neke podatke (telemetriju) i slobodu kretanja nepoznatim prostorima.

E pa Barda, dobrodošao i ti konačno u klub. Samo tako nastavi i videćeš sve prednosti ovakvog načina boravka u prirodi.
A tek ćeš da upoznaš sve čari i radosti kada budeš napravio neki trek na osnovu mape koja je stara bar 30-ak godina i kad sav ponosan budeš poveo društvo u divljinu. A ono tamo put koji je ucrtan u karti, više ne postoji, svuda trnje, kamenje, koprive, strnjike, vododerine i provalije, a ti znaš da samo tuda možeš proći. Ijao pa kad krene sa svih strana ono:
A jel si ti siguran da znaš kuda mi to idemo?
A jel ti znaš da gledaš u to čudo?
Ej zajebi bre tu tehnologiju, jel ti imaš mapu?
Ajmo nekog da pitamo za pravi put (a ono naravno u krugu od 10 km nigde nikog)
Ej kud si nas navukao ovde, jel si ti to dobro ucrtao!
Pa daj bre, ti nisi normalan, ajmo da se vratimo natrag!
Itd, itd, itd....
Moraš da budeš istrajan u svojim namerama i da prođete tamo gde si prvobitno i isplanirao. Naravno da trebaš na osnovu situacije na terenu da pronađeš pravi i najlakši put (stvarno ako negde ne može, onda ne može).
Ali na kraju ništa ne može zameniti zadovoljstvo kada na kraju stignete tamo gde ste naumili i uprkos svim preprekama zaključite da ste uspešno završili sve što ste planirali. E onda stižu čestitke i priznanja:
Bravo majstore kako si nas samo provukao tamo
E pa mislio sam da ćemo kosti ostaviti na onim stenama, da ne bi tog GPS-a ne znam kako bi se izvukli
Ej dobra ti ova spravica, kad ćeš sledeći put da nas vodiš
Itd, itd, itd....
U svakom slučaju, želim ti puno sreće i puno lepih izleta
Buca

[rajko55]

Barda dobićeš majicu od garmina za reklamu ,još jedan planinar tooooooo.

[Gruja]

pa kad krene sa svih strana ono:
A jel si ti siguran da znaš kuda mi to idemo?
A jel ti znaš da gledaš u to čudo?
Ej zajebi bre tu tehnologiju, jel ti imaš mapu?
Ajmo nekog da pitamo za pravi put (a ono naravno u krugu od 10 km nigde nikog)
Ej kud si nas navukao ovde, jel si ti to dobro ucrtao!
Pa daj bre, ti nisi normalan, ajmo da se vratimo natrag!
Itd, itd, itd....

Zato samo sa odabranim (dovoljno ludim) društvom i nema problema!
Ja sam ranijih godina obožavao da lutam Radanom, to nije velika planina pa je i opasnost od ozbiljnog gubljenja vrlo mala.
Išao sam samo onamo gde me "vuče", bez razmišljanja gde idem i kako se vratiti nazad, bez ikakve karte i ičijih uputstava.
Vrlo često sam išao sam i dolazio sam u situacije u kojima sam iznenada shvatao kako nemam ni najmanjeg pojma o tome
kako sam došao negde i gde sam tačno. To je, ako sam se nalazio u dubokoj i mračnoj šumi, u meni prizivalo osećanja koja
su mi se javljala čitajući "Gospodara prstenova" ili ako sam na nekoj lepoj livadi i proplanku onda su mi dolazili prizori iz
Heseovog "Narcisa i Zlatoustog" i sličnih priča. To je bio jedan magnet čije dejstvo nije moglo biti poništeno ni glađu, ni žeđu,
ni strahom. Zamislite tu slobodu, da se krećeš samo u pravcu gde te srce vuče, bez obzira na teren koji je ispred tebe.
Te šetnje su često trajale po ceo dan, od jutra, posle doručka u vikendici, do mraka kada bi nekako odlučio da se vratim i uspeo
da nađem put nazad. Bilo je i mnogo prilika kada sam vodio prijatelje na te šetnje, ali sam već stekao dovoljno iskustva na toj
planini da moj doživljaj nije više bio takav, ali je društvo vrlo često bilo zabrinuto i to posebno kada nas uhvati mrak i svi se
pitaju da li ja stvarno znam gde idem jer uvek postoje alternativni putevi i kad počnem sa premišljanjem gde ići to postaje
zabrinjavajuće za njih!

Još jedno da kažem. Ne tvrdim da je ovo baš pametno što sam radio, ali da je uzbudljivo - jeste. Pored toga i samopouzdanje čoveka
i njegova prisebnost u takvim situacijama se na ovaj način podižu na malo viši nivo. Sjedinjavanje sa prirodom je najintenzivnije u
ovakvom pristupu. Ali... jedino sam na Suvoj planini na isti način šetao, ali ona je druga priča što se tiče orijentacije. Nije pametno
raditi ovo u nekim ozbiljnijim planinama, zato ću i ja jednog dana imati to čudo zvano GPS!!!

Uhhh, ala sam off topic-ovao! Ponelo me, razumite me, sada učim psihologiju i najradije bi se izgubio u šumi!!

Barda, izvini za off i želim ti da popuniš HDD trekovima sa najraznovrsnijih mesta!!

[barda]

Hvala na ovakvim pozitivnim reakcijam, otvaranju duše i prepričavanja budućih pitanja saputnika, i želim vam svima da i vi jednog dana nabavite ovu spravicu. Stvarno je korisna.

A, evo da se i ja otvorim, kako je proces nabavke tekao kod mene u glavi.
Neku spoznaju o tome sam stekao na ovom sajtu, čitajući Saletove tekstove o GPS i moram da priznam da mi je to sve u početku izgledalo strano, komplikovano, moraš da nabaviš karte, pre puta da napraviš trek, bilo je pisanja da možeš i sam da crtaš mape , paprena cena uređaja - mislio sam, ma bolje kupiti novi bike nego ovo komplikovano čudo!
Onda sam polako ulazio u materiju, počeo da skupljam materijal, karte, softver, proučavao google earth, video na Šomrdi prvi put uživo gps, i tada mi je izgledalo sve čudno i dalje komplikovano, skupo!
Onda, kada su oko mene počeli da se pojavljuju Nokia telefoni sa GPS, instalirao sam prijateljima GarminXT i video da i nije to tako loša spravica. Mada i dalje je bilo, baterija kratko traje, auto navigacija je 150e, ali nije to to, pa smartphone telefoni mogu da učitaju preko Ozija topo karte (što je nama planinarima odlično), ali opet baterija slaba, smeta mu kiša....
Sve dok prekretnicu nije napravio Garmin i sve spakovao u jedan uređaj! Izmenjive baterije, podvlačenje topo i google karti, cena je pala ne prihvatljivu i to je to
Otvorio se put

P.S. Očekujem najmanje jednu plavu majcu sa natpisom GARMIN

[ZoranV]

Zato samo sa odabranim (dovoljno ludim) društvom i nema problema!

Sve je sada OK. Društvo se već naviklo i zna šta sve može da ih snađe. Takođe i društvo treba da učestvuje u pronalaženju pravog puta i to kod mene sasvim fino funkcioniše!
Pozdrav